Pedeset pet minuta.
Toliko je trajala sednica Skupštine opštine Kula održana u utorak (9. jun). U tih 55 minuta stala je i polučasovna pauza. Opozicija sa liste „Glas mladih opštine Kula“ nije sačekala kraj sednice. Nakon što su odbornici opozicionih lista napustili salu, vladajuća većina nastavila je rad i izabrala članove skupštinskih tela.
Kvorum su, međutim, obezbedili ljudi koji još nisu bili potvrđeni kao odbornici, već je tek trebalo da zamene one kojima su mandati prestali zbog preuzimanja izvršnih funkcija.
Za vlast, reč je o sprovođenju zakona. Za opoziciju, o kršenju procedura i dokazivanju da nova-stara lokalna vlast nema puni legitimitet.
Spor oko kvoruma samo je poslednja epizoda političke krize u Kuli koja traje od konstituisanja lokalnog parlamenta. Još prilikom izbora predsednika Skupštine opštine postalo je jasno da nova većina nije ni približno komforna kao prethodne. Velibor Milojičić izabran je tek posle više krugova glasanja, sa minimalnom prednošću u odnosu opozicijom. Nekoliko nedelja kasnije za predsednicu opštine izabrana je Vesna Tomić, doskorašnja direktorka Doma zdravlja. Obe sednice obezbeđivala je Interventna jedinica policije.
Na prvi pogled, deluje kao još jedan lokalni politički sukob. Međutim, Kula je danas mnogo više od toga. Ona je možda najbolji primer onoga što se dogodilo u deset gradova i opština u kojima su 29. marta održani lokalni izbori.
Nova lica stare vlasti
Od deset lokalnih samouprava u kojima su održani izbori – Bor, Aranđelovac, Bajina Bašta, Kula, Knjaževac, Kladovo, Lučani, Majdanpek, Smederevska Palanka i Sevojno – nijedna nije promenila vlast.
Koalicije predvođene Srpskom naprednom strankom zadržale su većinu svuda gde se glasalo – ali je svuda opozicija znatno ojačala.
U šest od deset mesta promenjeni suzato predsednici opština ili gradonačelnici.
U Boru je Aleksandra Milikića nasledio Radiša Petković. U Aranđelovcu je Bojana Radovića zamenio Goran Orlić. U Kladovu je umesto Saše Nikolića izabran Goran Matović. U Majdanpeku je Dragana Popovića nasledio Peko Minić. U Lučanima je posle dugogodišnje vladavine Milivoja Dolovića za predsednika opštine izabran Milija Milenković. U Kuli je Damjana Miljanića nasledila Vesna Tomić.
Samo četiri lokalne samouprave zadržale su iste prve ljude: Milenka Ordagića u Bajinoj Bašti, Milana Đokića u Knjaževcu, Nikolu Vučena u Smederevskoj Palanci i Mirjanu Đurić u Sevojnu.
Puka statistika ili jasna poruka lokalnih izbora
Na prvi pogled, taj podatak može da deluje kao puka kadrovska statistika. Ali upravo u njemu možda leži najvažnija politička poruka martovskih izbora.
Posle više od decenije dominacije, SNS se suočava sa problemom koji prati svaku dugotrajnu vlast, a pogotovu onu koja je ogrzla u korupciji: lokalni lideri postaju istovremeno i njena najveća snaga i njen najveći teret. Što su duže na funkcijama, to ih građani više povezuju sa svim lokalnim problemima – od zapuštenih ulica i komunalnih kvarova, do partijskog zapošljavanja i političke zatvorenosti sistema.
Na sve to treba dodati studente koji su probudili i najučmalija mesta u Srbiji.
Tesna glasanja, sporovi oko mandata odbornika, međusobne optužbe vlasti i opozicije i bojkot skupštinskih sednica ukazuju da su politički odnosi u mnogim sredinama postali napetiji i neizvesniji nego ranije. Vlast je opstala, ali je njena pozicija daleko manje komforna nego pre četiri godine.
Zato bi bilo pogrešno reći da se posle izbora 29. marta nije dogodilo ništa. Vlast jeste ostala ista. Ali vlast koja je ostala ista očigledno je procenila da ne može da izgleda isto kao ranije.
A kruna tek dolazi – jednom kada budu raspisani parlamentarni i predsednički izbori.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
