Čovečanstvo od sutra, 24. jula, počinje da živi na ekološki kredit, jer je potrošilo sve prirodne resurse koje planeta Zemlja može da obnovi za godinu dana
Dan ekološkog duga čovečanstva nastupa svake godine sve ranije, uporedo sa sve bržim iskorišćavanjem prirodnih resursa, objavila je organizacija Global futprint netvork (Global Footprint Network), na osnovu podataka Univerziteta u Jorku o ekološkim otiscima i biokapacitetu država.
Ovogodišnji 24. juli pokazuje da čovečanstvo u ovom trenutku prirodu iskorišćava 1,8 puta brže nego što Zemljin ekosistem može da je obnovi.
Razlozi su, između ostalih, veća emisija CO2 nego što biosfera može da apsorbuje, ubrzana potrošnja vode, seča drveća, uništavanje ribljeg fonda.
Ta eksploatacija koja premašuje brzinu obnavljanja prirode uzrok je nestajajna biološke raznovrsnosti, deforestacije i sve više gasa sa efektom staklene bašte u atmosfera, što opet podstiče i ekstremne meteorološke pojave.
Posledica su i nestašce hrane, energetska nestabilnost, zdravstvene krize i oružani sukobi. Regioni, gradovi i preduzeća koja nisu pripremljena za tu novu realnost suočavaju se sa sve većim rizikom, navela je organizacija Global futprint netvork u saopštenju.
Sve raniji ulazak u ekološki dug
Od 1971. godine, od kada se vode podaci o ekološkim otiscima i biokapacitetu, dan ekološkog duga, bez obzira na izvesne metodološke izmene i modernizaciju načine izračunavanja, nastupa sve ranije.
Dok je 1971. godine bio krajem decembra, 1975. godine krajem novembra, 2005. godine je bio polovinom avgusta, a od 2019. godine nastupa prvih dana avgusta ili poslednjih dana jula.
Dan se razlikuje i od zemlje do zemlje. To je dana kada potražnja stanovnika neke države nadmaši ono što ekosistem njihove zemlje može da im ponudi za celu godinu.
Srbija u dugu od 8. maja
Srbija je svoje prirodne zalihe za ovu godinu potrošila još 8. maja, a 2024. godine ekološki dužnik je postala 23. maja.
Prva zemlja koja je, prema saopštenju, ove godine počela da živi na ekološki kredit bio je 6. februara Katar, a 17. februara mu se pridružio Luksemburg.
Zaključno sa petim mesecom, u ekološki dug su ušle i sve članice Evropske unije, sa izuzetkom Mađarske koja je to učinla 2. juna.
Prema istoj računici, poslednji će ove 2025. svoje godišnje prirodne zalihe potrošiti Indonezija, 18. novembra, i Urugvaj, 17. decembra.
Izvor: Danas
Stočari u Srbiji počeli su da rasprodaju goveda, jer zbog suše nema hrane, a stoku treba gajiti do sledećeg proleća, ističu poljoprivrednici. Slobodan Brkić, poljoprivrednik iz sela Glušci u Mačvanskom okrugu, za „Vreme“ objašnjava kakva je trenutna situacija
Lek rapamicin prikazan je kao regulator procesa starenja u naučnom časopisu o medicini Lanset. Kako on funkcioniše, da li zaista može da spreči da nam telo, a i um propada
Zakazana je nova elektronska sednica za usvajanje Prostornog plana za širenje Beograda na vodi. Inicijativa „Beograd ostaje“ poziva Beograđane da to ne dozvole
Iako površinski kop Zapadni Kostolac još nije otvoren, a možda nikada ni neće biti, od meštana Dubravice već se traži da donesu odluke o preseljenju. Jer, ako se ovaj kop otvori, celo selo će biti progutano
Više javno tužilaštvo tereti dvojicu muškaraca za nasilje prema policiji tokom protesta 28. juna u Beogradu. Jedan je, prema navodima, bacao kamenice, a drugi napao pripadnika Žandarmerije i pokušao da mu istrgne štit
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
