Struja je poskupela u dva navrata u prošloj godini, pri čemu je svako povećanje iznosilo osam odsto, sada nam sledi od oktobra uvećanje od najmanje sedam odsto, a još jedno i u narednoj godini. Ipak, mnogima preti i još jači udar na kućni budžet, ako se ostvari druga najava, koja prolazi mnogo više ispod radara, o spuštanju praga za ulazak u crvenu zonu sa potrošnje od 1.600 kilovatsati na 1.200. Takvi potrošači mogli bi da od jeseni dobiju i po 30 odsto veće račune, piše Aleksandra Nenadović na portalu Nova ekonomija.
„Da bismo poboljšali finansijski položaj Elektrodistribucije Srbije (EDS), u maju 2025. godine završili smo analizu naknada za mrežu koje se plaćaju EDS-u, kao i naknada koje EDS i EMS plaćaju EPS-u za gubitke.
Na osnovu nalaza ove analize, planiramo da sprovedemo povećanje regulisane (domaćinske) tarife za električnu energiju od najmanje sedam procenata od 1. oktobra 2025. godine“, stoji u delu izveštaja koju prilaže srpska strana Međunarodnom monetarnom fondu na poslednjem pregledu. Iz tog dokumenta, međutim, vidi se da poskupljenje može biti i veće od navedenih sedam odsto, ako se spusti prag za crvenu zonu, koji vlasti pravdaju potrebom da se podstakne „energetska efikasnost i potencijalno povećaju prihodi“.
Račun kaže da potrošač koji je sa potrošnjom od 1.600 kilovatsati na pragu ulaska u crvenu zonu, na monofaznoj je struji i na jednotarifnom brojilu, prema kalkulatoru Elektroprivrede Srbije (EPS) za struju trenutno mesečno mora da izdvoji 25.171 dinar. Ukoliko se usvoji odluka da se prag za crvenu zonu spusti, u ovom rangu naći će se i oni koji troše mesečno trenutno između 1.200 i 1.600 kilovatsati mesečno. U tom slučaju će račun korisnicima koji danas troše 1.600 kilovatsati i struju plaćaju samo po cenama iz zelene i plave zone, skočiti na čak 32.856 dinara, kad se uračuna i ulazak u novu crvenu zonu i najavljeno poskupljenje struje od sedam odsto.
Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, kaže da će promena u zonama možda biti i veći problem za stanovništvo koje je nedovoljno upućeno u potrošnju struje i očitavanja pa neće moći ni da reaguju pravovremeno, te da će ljudi mnogo lakše ulaziti u crvenu zonu.
Objašnjenje od strane srpskih vlasti za najavljena poskupljenja je jednostavno – cene skaču radi „poboljšanja finansijskog i operativnog položaja EDS-a (Elektrodistribucije)“. Sama kompanija, odnosno EDS, po zakonu takođe ima prava da zatraži uvećanje cena na godišnjem nivou ukoliko joj troškovi rastu, ali se to nije desilo, prema mišljenu analitičara, zbog političkog pritiska.
Međutim, iako EDS nije podigao svoje cene, EPS za to vreme ipak ne uspeva da ostvari ni svoje minimalne finansijske planove, iako restrukturiranje ove kompanije traje još od kraja 2023. godine. I pored svih ranijih poskupljenja, firma se bori ostvari zacrtano.
Električna energija za domaćinstva poskupela je za 34,4 odsto od kraja 2021. godine, kada je havarija u EPS-u izazvala kolaps energetskog sistema. Uprkos tome, profit EPS-imao je ogroman pad u prošloj godini, a usponi i padovi ovog preduzeća poklapaju se sa smenama njegovog rukovodstva.
EPS je 2023. godine ostvario rekordni profit od 112,4 milijarde dinara (oko 950 miliona evra), doduše velikim delom zbog toga što je država uplatila ovom preduzeću oko 300 miliona evra kompenzacije zbog toga što je cena struje za privredu održavana ispod tržišne u 2022. i 2023. godini.
A prošle godine je profit EPS-a iznosio svega 24,3 milijarde dinara (nešto preko 200 miliona evra) – ne samo znatno manje nego 2023. nego i manje od onoga što je firma planirala.
Prema revidiranom planu poslovanja donetom na samom početku 2024, profit je te godine trebalo da iznosi 54 milijarde dinara (460 miliona evra). Ovo znači da je profit EPS-a bio više nego upola manji od planiranog.
Iz EPS-a kažu da su u 2024. godini završeni „obimni planirani remonti, među kojima su i kapitalni remonti“, kao i da je deo sredstava otišao u nove investicije.
Uticaj na inflaciju
Srbiju muči uporna inflacija već nekoliko godina, a počela je upravo zbog cena struje, ali onih koje su iz uvoza. Naime, malo pošto je počeo rat u Ukrajini, 2022. godine, koji je pogurao cene na rekordne nivoe, u Elektroprivredi Srbije došlo je do potpunog kolapsa, pa je zemlja morala da uvozi struju. Od tada se u Srbiji inflacija spustila sa dvocifrenih nivoa, ali je i dalje na prilično visokih 4,6 odsto, prema junskom merenju.
„Naravno da će cena struje dići inflaciju. Ona je parametar za industriju, proizvodnju hrane, transport i saobraćaj. To je ulazni parametar za sve privredne i životne aktivnosti u svim državama, pa i Srbiji. Obično kada poskupi struja sve poskupi. Država može da ograniči neke cene, kao na primer hrane, ali na transport i druge stvari ne može da utiče“, kaže Zdravković. I privreda je ranije ove godine u martu dobila nove ugovore od EPS-a, jedan koji važi do kraja ove godine sa cenama višim 12 odsto, a za ponude do kraja naredne godine cene su više osam odsto.
Da stvar bude gora država je ukinula nedavno sva ograničenja cena hrane koja su bila na snazi. Predstavnici vlasti i dalje računaju da će inflacija biti niža do kraja godine, iako sama Narodna banka Srbije nije spuštala referentnu kamatnu stopu od septembra prošle godine. Prema navodima centralne banke najveći doprinos inflaciji od početka godine dolazi od cena hrane, a ovogodišnja poljoprivredna sezona ne obećava.
Najavljeno venredno povećanje minimalne zarade od 9,4 odsto, teško će moći da isprati rast svih cena na koje će struja uticati.
Iz MMF-a očekuju se da će se ukupna inflacija približiti cilju od tri procenta „samo na srednji rok“.
Iz EPS-a nisu odgovorili Novoj ekonomiji na pitanja koja su postavljena u vezi cena struje, restrukturiranja EPS-a, kao ni prebacivanju opterećenja na građane zbog loših odluka mendžmenta u toj kompaniji.
