Počelo iskopavanje masovne grobnice sa ostacima tela skoro 800 dece

Vek nakon što su irske monahinje, pripadnice katoličkog reda Bon Sekur (Bon Secours) počele da sahranjuju stotine beba u onome što će postati masovna, neobeležena grobnica, arheolozi i drugi stručnjaci počeli su sa iskopavanjem lokaliteta u irskom gradu Tuamu, u okrugu Golvej.

Veruje se da je na lokalitetu površine 5000 kvadratnih metara sahranjeno 796 beba koje su umrle u domu za majke i bebe „Svetа Marija“ između 1925. i 1961. godine.

Iskopavanja koja bi trebalo da traju dve godine, znače novu fazu u irskom suočavanju sa zlostavljanjem i zanemarivanjem dece u verskim i državnim institucijama, posebno kada je reč o deci koja su bila stigmatizovana kao vanbračna, a takav njihov tretman je nazvan „mrljom na savesti nacije“.

Sahranjivanje u septičkoj jami

U pomenutom domu u koji su mlade žene i devojčice bile upućivane na porođaj, neke bebe su sahranjene u napuštenoj podzemnoj septičkoj jami.

Nije bilo zapisa o sahranjivanju, a svi ti smrtni slučajevi bili su jednostavno ignorisani sve do pre desetak godina kada je lokalna istoričarka Ketrin Korles otkrila izvode iz matične knjige umrlih za 796 beba.

To je dovelo do osnivanja sudske komisije, izvinjenja države i obećanja da na lokaciji biti organizovana iskopavanja.

Nakadašnji dom za majke i bebe srušen je 1961. godine i na njegovom mestu se sada nalazi stambeno naselje.

Internacionalni istraživački tim

Veći deo lokacije iskopvanja je zapečaćen, a istraživački tim od 18 ljudi uključuje arheologe, antropologe i druge forenzičke stručnjake iz Irske, Velike Britanije, Australije, Kolumbije, Španije i SAD, predvodi Danijel MekSvini, nekadašnji izaslanik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

Cilj operacije je da se pronađu svi ljudski ostaci i da oni budu identifikovani, ako je to moguće, kako bi bili vraćeni porodicama i dostojanstveno sahranjeni.

MekSvini је naglasio da su veličina i mesto lokaliteta, filtracija vode i mešanje ostataka, uz blizinu drugih ostataka umrlih iz perioda Velike gladi i siromaštva u Irskoj u 19. veku, učinili su operaciju veoma složenom.

Foto: AP Photo/Peter Morrison

„Sve ovo zajedno zaista otežava izazov. Ovo je pronalaženje po forenzičkom standardu, kao policijska istraga. Naš tim uključuje ljude stručne u upravljanju mestom zločina. Zakon nas obavezuje da pozovemo patologa ili policiju ako pronađemo dokaze o neprirodnoj smrti“, istakao je MekSvini.

On je naglasio da bager za iskopavanje ima posebnu posudu bez zubaca, da će raditi bi sporo i zastajati uvek kada arheolozi budu videli nešto zanimljivo.

Istraživački tim ima laboratoriju na mestu iskopavanja koja može da obavi preliminarnu analizu pre nego što pošalje materijal u veću laboratoriju, a neki rođaci preminule dece su dali uzorke DNK.

Uz odobrenje države

Monahinje iz reda Bon Sekur vodile su svoju instituciju uz odobrenje irske države, koja je zanemarivala siromaštvo, mizoginiju i visoke stope smrtnosti novorođenčadi.

Dom u Tuamu zatvoren je 1961. godine i srušen je, a na njegovom je izgrađeno stambeno naselje.

Dva dečaka su 1975. godine, tražeći jabuke, naišla na ljudske kosti u napuštenoj septičkoj jami. Vlasti nisu preduzele nikakve mere, a jamu su samo ponovno zatrpali.

Mnogi su tada verovali da su u pitanju posmrtni ostaci iz vremena Velike gladi u Irskoj, jer je pre doma na tom mestu bila ustanova za siromašne i beskućnike u kojoj oni radili u zamenu za smeštaj i hranu.

Istraživanje Ketrin Korles

Tako je bilo sve dok se Ketrin Korles, bivša radnica fabrike tekstila, nije zainteresovala za lokalnu istoriju, pa je 2014. godine objavila istraživanje koje su preuzeli lokalni, a zatim i nacionalni i međunarodni mediji.

Korles je znala da su žrtve gladi sahranjene na označenoj parceli nedaleko od mesta na kome su pronađeni ljudski ostaci. Kada je uporedila stare karte, videla je da je područje bilo označeno kao „septička jama“, a na jednoj karti iz 1970-ih godina neko je rukom dopisao „groblje“.

Korles je od opštinskih vlasti zatražila spisak sve dece umrle u domu. Očekivala je dvadesetak imena, ali je stigao spisak sa gotovo 800 imena. Zatim je pretraživala sva poznata groblja u okrugu Golvej i susednom okrugu Maju, ali nije pronašla nijedan grob. Zaključila je da su posmrtni ostaci sve te dece najvjerojatnije ostali zakopani u septičkoj jami.

Kad je priča 2014. godine objavljena u svetskim medijima, mnogi ljudi u Tuamu bili su skeptični. Ipak, javio se i svedok, Meri Morijarti, koja je u sedamdesetih godina prošlog veka živela pored mesta na kome je bio dom.

Ona se prisetila se da su deca pronašla lobanju na štapu. Kad je otišla da to proveri, upala je u rupu i ugledala „male zamotuljke, poslagane jedan na drugi“ i koji su bili su zamotani u platna koja su pocrnela od vlage. Na pitanje koliko ih je bilo, odgovorila je – „stotine“.

Vlada Irske je 2017. godine potvrdila je nalaze Ketrin Korles. U probnoj ekshumaciji pronađena je „znatna količina ljudskih ostataka“, od beba koje su umrle pre ili tоkom porođaja do dece stare tri godine. Nije bilo nikakve veze s Velikom gladi – to su bila tela dece iz doma.

„Komora užasa“

Prema zvaničnim podacima prvo dete koje je umrlo bio je Patrik Deren 1925. godine, a poslednje Meri Karti 1960. godine. Za tih 35 godina umrlo je još 794 dece, a nekadašnji premijer Irske Enda Keni opisao je to mesto kao „komoru užasa“.

Pi Džej Haverti, koji je prvih šest godina života proveo u domu, kaže da ga je doživljavao kao zatvor. Naveo je da su ih u školi odvajali od druge dece i da su deca iz doma morali da dolaze 10 minuta kasnije i odlaze ranije kako ostali učenici ne bi razgovarali s njima.

„Bili smo prljavština s ulice“, opisao je Haverti.

Ta stigma pratila ga je čak i nakon što je pronašao porodicu koja ga je udomila, a kasnije je stupio u kontakt s biološkom majkom.