Požari i poplave u rajhu korupcije

Sada je već sezonski. Oluje, poplave i požari otkrivaju kako se državni sistem raspada kao buvljak na kiši.

U inflaciji vesti, protesta, pumpanja i represije, nepravedno je zapostavljena tema sumanutih vremenskih nepogoda. Valjda jer su postale uobičajene.

Ali, svašta se tu može uraditi, pa se ne radi. Zapravo, radi se suprotno, i Srbiju nepogode udaraju sve jače. Požari gutaju, voda nosi tanko asfaltirane ulice, a oluja krovove, kao da su Ćacilend.

Dve stvari su sigurne. Najpre, režim Aleksandra Vučića nije skrivio klimatske promene, to ni „tajkunski mediji“ ne mogu da mu pripišu. Ali ništa nije uradio da se na njih pripremi i tako odbrani zemlju.

Predsednik telefonira pred kamerama

Počelo je odmah po njihovom dolasku na vlast, 2014. godine, kada je Vučić govorio o „stogodišnjim kišama“. U Obrenovcu su se podavile desetine ljudi jer evakuacija nije sprovedena na vreme – za to niko nije odgovarao.

Tada je Vučić okupljao „jake momke“ u Beogradu da krenu i brane opozicioni Šabac od poplava. Već tada je imao iskustvo uprezanja vremenskih neprilika u propagandu, kao kada je, zimu pre toga, gologlav nosio neko dete iz zavejanog automobila kod Feketića. Pred kamerama, naravno.

Rez, i evo nas u julu 2025. godine, nakon sušnih sedmica i nakon preko šest stotina požara u jednom danu. Vučić, obilazeći izgorela sela, telefonira ministru da se odmah ljudima nadoknadi deo štete za stradalu stoku. Pred kamerama, naravno.

Vucic_Zitoradja_01

Predsednik treba da bude sa ljudima. Šteta što nikada ne propušta da tragedije upregne u propagandu.

Istina, i stručni ljudi kažu da je Srbija nabavila helikoptere za gašenje požara, da je uloženo u opremu. Manje je uloženo u ljude. Vatrogasci, razvučeni na stotine frontova, ne postižu.

A koliko sam ja tu dobar?

Kada je svet strefila pandemija, epidemiolozi su ponavljali onu misao o paradoksu prevencije: ako se širenje zaraze logičnim merama spreči, svi će misliti da su mere bile besmislene jer se, eto, ništa nije desilo. A nije se desilo zbog dobre prevencije.

„There’s no glory in prevention“, govorili su. Prevencija ne donosi slavu.

Za režim Srpske napredne stranke pak važi: „There’s no money in prevention“. Na prevenciji prirodnih katastrofa tender-dahije ne mogu da omlate pare, ili bar ne dovoljno za njihove apetite.

Pametni ljudi danas znaju i šta su toplotna ostrva, i da gradovima treba mnogo više zelenila i vodenih površina kako bi se lakše podneo ovaj pakao.

Ali, to smeta naprednjačkom urbanizmu čiji je moto – gde god vidiš zgodno mesto, ti zgradu posadi.

Naša vlast napredak meri kroz asfalt i broj auspuha na ulicama. Srbija je poslednja zemlja Evrope u koju još smeju da se uvoze krntije stare po dvadeset i kusur godina. Kad prođe vrelo leto, kreće vreme loženja i gušenja u smogu.

Infrastruktura pod gradovima i selima toliko je propala, da službe više ne stižu da zakrpe vodovodne cevi. Gejziri šikljaju, asfalt puca, mostovi padaju, divlje i regularne deponije gore.

Biće samo gore

Dve godine se ne donose nove mere za procenu rizika od katastrofa, iako je to bilo planirano. Tako izgleda kad se poljube javašluk i nezajažljivost. Jer, „there’s no money in prevention“.

Reč stručnjaka: „Državne institucije nemaju volju i razumevanje da se usvojene mere sprovode i da se uloži u dalja naučna istraživanja koja mogu da doprinesu smanjivanju rizika u budućnosti. Naši stručnjaci vide da su im vezane ruke da bilo šta urade u ovoj zemlji“, rekla je za „Vreme“ meteorološkinja i profesorka Poljoprivrednog fakulteta Ana Vuković Vimić.

Kaže, jul je mesec visokog rizika od požara u Srbiji, a uskoro će to biti i jun i avgust. Srbija za to nije spremna.

Taj raspad više ne mogu da sakriju priče o „stogodišnjim kišama“ i „neviđenom infernu“. I to je rezultat trinaest baksuznih godina vladavine Srpske napredne stranke.