Foto: AP Photo/Vahid Salemi)
Video-snimci iz Teherana koji kruže društvenim mrežama prikazuju ogromne saobraćajne gužve na auto-putevima, dok mnogi pokušavaju da napuste grad. Ispred benzinskih pumpi stvaraju se dugi redovi, a goriva je sve manje
„Teško je poverovati da smo u ratu“, kažu očevici. „Ne znamo kada — i još gore, gde — bi sledeća raketa mogla pasti.“
Izraelska vojska je 13. juna započela napade na Iran sa ciljem da omete iranski nuklearni program. Gađani su nuklearni objekti, proizvodni pogoni za rakete, kao i naftna i gasna polja, prenosi DW.
Takođe, ciljani su i nuklearni naučnici i oficiri Revolucionarne garde u svojim domovima.
Iran je uzvratio raketnim napadima na izraelske gradove.
Do ponedeljka ujutru, u Izraelu je poginulo najmanje 24 ljudi, a ranjeno gotovo 600.
Teheran, u poređenju sa izraelskim gradovima, sa više od 15 miliona stanovnika, nema skloništa ni sisteme za rano upozoravanje. Mnoge mete nalaze se u gusto naseljenim delovima grada.
Prema informacijama iranskog Ministarstva zdravlja, do nedelje popodne u izraelskim napadima poginulo je 224 ljudi, a više od 1.200 je ranjeno, uglavnom civila.
Nemoć civila u unakrsnoj vatri sukoba
„Iranski civili našli su se u unakrsnoj vatri“, istakla je iransko-američka analitičarka Holi Dagres, viša saradnica Vašingtonskog instituta.
Naglasila je za DW koliko je važno razumeti težak položaj „nemoćnih, običnih Iranaca“, ljudi „koji nemaju sirene za vazdušnu opasnost da ih upozore“.
Degres je objasnila kako su Iranci duboko šokirani i uplašeni, istovremeno i ljuti, jer se nalaze usred sukoba.
„Već 46 godina žive pod Islamskom Republikom koja vodi rat protiv sopstvenog naroda. Ova situacija je posledica odluka režima koji ljudi više ne žele. Iako broj civilnih žrtava raste, Iranci ne žele rat niti krvoproliće. U ovom trenutku su potpuno nemoćni“, rekla je ona.
Mnogi ne znaju kako da se zaštite ili gde da pobegnu.
Portparolka iranske vlade Fatemeh Mohadžerani savetovala je stanovništvo da potraži sklonište u stanicama metroa, džamijama i školama.
„Obezbedićemo da im to bude dostupno 24 sata dnevno“, obećala je Mohadžerani.
No, ova izjava izazvala je kritike na društvenim mrežama, gde su mnogi Iranci pitali: „Koje škole ili džamije su ikada građene kao skloništa od raketa?“
Sociolog Mehrdad Darvišpur, profesor na Univerzitetu Melardalen u Švedskoj, napisao je za DW: „Ovo nije rat između iranskog i izraelskog naroda – i mora se završiti što je moguće pre. Jedini način da se spreči dalje nekontrolisano razaranje jeste da svi koji podržavaju mir i demokratiju izvrše globalni pritisak da se zaustave izraelski napadi i primora Iran na pregovore.“
Teheran pod pritiskom
Strah i bespomoćnost među iranskim stanovništvom sve više rastu.
U ponedeljak ujutru, izraelski ministar odbrane Izrael Kac zapretio je direktnom odmazdom Teheranu nakon noćnih iranskih napada u kojima je u Izraelu poginulo više ljudi. „Narod Teherana će uskoro snositi posledice“, napisao je Kac.
„Želim da jasno kažem – nema nameru da se nanese šteta civilima u Teheranu, za razliku od ubilačkog režima koji pogađa narod Izraela“, rekao je Kac samo nekoliko sati nakon preteće izjave.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu takođe je upozorio građane Teherana, rekavši „Evakuišite se! Preduzimamo mere.“
Ipak, i dalje nema jasnih informacija o tome gde bi stanovnici trebalo da odu i gde bi zaista mogli biti bezbedni.
Organizacija Iršot, na osnovu stotina izjava i video-snimaka sa protesta u Beogradu 15. marta, tvrdi da je tada na mirnim demonstrantima „veoma verovatno“ korišćeno akustično oružje
Saga o „zvučnom topu“ se nastavlja: ministar policije Ivica Dačić sada tvrdi da „neprijatni tonovi“ nisu mogli biti pušteni iz zvučnog topa 15. marta jer je taj mod u Srbiji, kako kaže, „zablokiran“
Nakon što su smenjeni sa čelnih pozicija Dragan Šolak i Viktorija Boklag, urednici u okviru kompanije United Media obratili su se evropskoj javnosti apelom u kome izražavaju zabrinutost za budućnost nezavisnog novinarstva na Balkanu. Oni upozoravaju da bi ova promena mogla otvoriti vrata političkom uticaju na jedan od poslednjih bastiona slobodnih medija u regionu.
Uprkos celonoćnoj blokadi i jakim bezbednosnim merama, osma sednica Skupštine Novog Sada počela je jutros. Policija je rano ujutru silom uklonila okupljene demonstrante, pri čemu je povređen jedan student, a jedan priveden. Odbornici raspravljaju o rebalansu budžeta i preko 140 tačaka dnevnog reda
U brojnim zemljama nedostatak dobrovoljnih davalaca krvi predstavlja ozbiljan problem, a veštačka krv iz laboratorije mogla bi da pruži deo rešenja. Ipak, stvaranje univerzalne zamene za pravu krv zahteva složene tehnološke procese. DW je izdvojio pet najperspektivnijih pristupa ovom izazovu
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
