Ekspo se najnovijim izmenama plana proširio od 114 na 813 hektara, što je izazvalo oko 700 primedbi. Problem je rešen onlajn javnom sednicom, iako to nije bilo po zakonu
Javna sednica o Nacrtu prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona – IV faza i Ekspo kompleksa, održana je 11. juna, ali ne uz prisustvo zainteresovanih građana, već onlajn.
Onlajn javne sednice omogućava nedavno usvojen Pravilnik o sadržini i načinu izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja.
Međutim, pomenuta sednica o Nacionalnom stadionu i Ekspo kompleksu morala je da bude održana uz prisustvo građana, zato što u momentu kad je zakazivana novi Pravilnik koji predviđa onlajn varijantu, još uvek nije bio stupio na snagu.
Razlika između ta dva načina je velika: sednica uživo omogućava dijalog i suprotstavljanje mišljenja, dakle javnost, a sednica onlajn – ne, ali omogućava razne situacije neprilične javnoj sednici, pa i odabir učesnika na osnovu mišljenja o projektu o kome se diskutuje. Konkretno, pozivanje na sednicu samo onih ljudi koji će pozitivno govoriti o projektu. Kako bi se bez problema usvojio. I to po zakonu.
Ekspo porastao do Novog Beograda
Ovog puta je trebalo dobiti pozitivne ocene za Nacrt, koji je predviđao da Ekspo kompleks opet poraste.
Naime, zahvaljujući izmenama plana područja posebne namene Ekspo kompleks je od 2021. rastao iz godine u godinu, pa je od prvobitnih 114 hektara narastao na 350, dok ova najnovija, IV faza plana, predviđa proširenje na čak 813 hektara. Sve do Novog Beograda.
U delu tog proširenja je i uža zona zaštite vodoizvorišta u kojoj su ograničeni radovi mogući, ali uz stroge mere zaštite. Te mere u ovom trenutku međutim nije moguće predvideti u potpunosti, jer ni svi projekti za taj kompleks nisu gotovi.
Ugrožena vodoizvorišta
U okviru širenja Ekspa predviđa se i pristanište sa pristupnom saobraćajnicom, i to u užoj zoni vodoizvorišta Surčin, na obali Save i nadomak Savskog nasipa koji Novi Beograd štiti od poplava.
Stručna javnost je na planirane izmene plana uložila više od 700 prigovora.
Do sada, javna sednica o proširenom Ekspou dva puta je odlagana bez obrazloženja, a onda je odjednom zakazana ova elektronska, i to pre nego što su joj propisi to omogućili.
Zašto se Agenciji za prostorno planiranje baš toliko žurilo pa nije mogla da sačeka da prođe osam dana roka između usvajanja i primene Pravilnika koji su predviđeni zakonom?
Zainteresovani građani ovo tumače kao bahatost. Kao – šta mi ko može. A i žuri mi se.
Završena prva od četiri faze
Od 2015. kad su vlasti prvi put pomenule gradnju Nacionalnog stadiona pa do sada, završena je tek prva faza izgradnje, o drugoj fazi još nije doneta ni odluka. Prema najavama ministra finansija Siniše Malog, stadion bi u potpunosti trebalo da bude završen do kraja 2026. godine.
Podsetimo: Nacionalni fudbalski stadion u Surčinu predviđen je za 52 hiljade posetilaca, i prateću infrastrukturu. Zauzeće 32 ha zemlje. Kružnog je oblika, na devet nivoa. Celokupna fasada će, po projektu, biti obložena zelenilom, što stadion čini jedinstvenim u svetu.
Kompletnu projektnu dokumentaciju za izgradnju stadiona uradio je španski studio Fenvik Iribarem, specijalizovan za izgradnju sportske infrastrukture. U Srbiji je poznat po projektovanju beogradskog Savskog trga u Beogradu.
Odgovorni projektant je Mašinoprojekt kopring iz Beograda, investitor projekta izgradnje je Ministarstvo finansija, a glavni izvođač radova je kineska kompanija Power Corporation of China.
Letnji raspust počinje danas za osnovce u školama koje nisu štrajkovale. One škole u kojima su prosvetni radnici u borbi za svoja prava i pružajući podršku studentima odbijali da rade, radiće još nedelju dana
U Srbiji se u subotu protestovalo u 13 gradova ne bi li se primenio Zakon o dobrobiti životinja. Godišnje se podnese oko 200 krivičnih prijava, od čega tek desetak rezultira krivičnom presudom
Beograd se razvija po meri građana, saopštio je Siniša Mali i nabrojao planove o kojima ti isti građani ne misle ništa dobro
“U zdravom društvu borci ne smeju biti zaboravljeni. A u Srbiji nas brišu iz sećanja zato što naša istina boli, zato što naš patriotizam nije bio za medije, već za narod“, priča za „Vreme“ ogorčeno aktivni pukovnik policije
Da li će radno vreme u Crnoj Gori biti sat kraće i od kada znaće se nakon pregovora koje vode Vlada, reprezentativni sindikati i poslodavci
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Hapšenja profesora, kažnjavanje ljudi, otkazi novinarkama… Režim Aleksandra Vučića se sveti i tek će da se sveti. To je dekadentna faza režima, ona pred kraj
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
