Film iranskog reditelja Džafara Panahija o korupciji u Iranu, osvojio je „Zlatnu palmu“ Filmskog festivala u Kanu. Panahi je nekoliko puta hapšen zbog svog stvaralaštva
Iranski reditelj i disident Džafar Panahi osvojio je Zlatnu palmu na 78. Međunarodnom filmskom festivalu Kanu za ostvarenje „Bila je to samo nesreća“, koji je snimljen u tajnosti.
Ovo je njegova druga „Zlatna palma“.
Panahi, koji je nekoliko puta hapšen u Iranu zbog svog filmskog stvaralaštva, poslednji put je lično prisustvovao festivalu 2003. godine, kada je film „Grimizno zlato“ prikazan u kategoriji „Izvestan pogled“.
Hapšenja
Godine 2010. Panahije uhapšen zajedno sa svojom ćerkom, suprugom i 15 prijatelja i iako su brojna umetnička udruženja i organizacije filmskih stvaralaca i boraca za ljudska prava ovom reditelju dale tada podršku osuđen je na šest godina zatvora i dvadesetogodišnju zabranu režiranja filmova, pisanja scenarija, davanja intervjua, kao i napuštanja zemlje osim zbog medicinskog lečenja ili hodočašća u Meku.
Dok je čekao ishod žalbe, Panahi je snimio dokumentarac „Ovo nije film“ u formi video-dnevnika, koji je prokrijumčaren iz Irana na USB-u sakrivenom u torti i prikazan na Filmskom festivalu u Kanu 2011. godine.
Na 63. Berlinskom filmskom festivalu za film „Zatvorena zavesa“ osvojio je Srebrnog medveda za najbolji scenario, a na 65. Belrlinalu , njegov „Taksi“ osvojio je Zlatnog medveda za najbolji film.
Film o korupciji
“Bila je to samo nesreća“ je dilm o korupciji u Iranu, a prati Vahida, koji jedne večeri na putu udari i ubije psa, a šteta načinjena na automobilu ga odvodi do garaže gde sreće čoveka za kojeg veruje da ga je mučio u zatvoru.
Reditelj je u Kanu posle primanja nagrade rekao da je najvažnija stvar – sloboda njegove zemlje.
Panahi je najavio da će se vratiti kući posle Kanskog festivala uprkos riziku od nepovoljne reakcije vlasti.
Ostale nagrade
Gran pri, druga najznačajnija nagrada posle Zlatne palme, dodeljena je filmu „Sentimentalna vrednost“ norveškog reditelja Joakima Trira.
Brazilski politički triler „Tajni agent“ doneo je Kleberu Mendosi Filjoi nagradu za najboljeg režisera, dok je Vagner Mura priznat kao najbolji glumac, a nagrada za najbolju glumicu pripala je Nadiji Meliti za film „Mala sestra“, dramu o odrastanju u režiji Hafsije Herzi.
Filmovima „Sirat“ francusko-španskog reditelja Olivera Laksa i „Zvuk pada“ Maše Šilinski dodeljena je zajednička nagrada žirija, a braća Žan-Lik i Pjer Darden iz Belgije osvojili su nagradu za najbolji scenario za delo „Mlade majke“.
Nagrada za najbolji debitantski film pripala je Hasanu Hadiju za irački film „Predsednikova torta“, dok je Zlatnu palmu za najbolji kratki film osvojio „Drago mi je što si sada mrtav“ Tavfika Barhoma.
Ministarstvo kulture odbilo je da izdvoji 120.000 dinara za podršku programu Nišvila posvećenom Šabanu Bajramoviću. Prethodno je Selakovićevo ministarstvo ostavilo bez dinara i Nišvil džez festival iako je među 10 najboljih džez festivala u Evropi. Da li u Srbiji ima mesta samo za „srpsku“ muziku
Pred premijeru, Sektor protivpožarne zaštite Narodnog pozorišta tražio je od scenografa predstave „Gospođa Olga“ da zameni trsku iz scenografije, mada prethodnih dana nije nikom smetala
Na licitaciji, po početnoj ceni u visini jednog većeg stana, prodat je dvorac porodice Dunđerski firmi u vlasništvu Maje Buhe. Država je imala pravo preče kupovine
U današnjem svetu ne pitamo više šta je istinito, već koji narativ nam omogućava da izdržimo krizu, strah, neizvesnost. Film ”Bugonija” taj pomak ne objašnjava, ne opravdava i ne kritikuje sa distance – on ga registruje iznutra
Početna cena po kojoj će biti licitiran dvorac Sokolac porodice Dunđerski sa okolnim objektima i imanjem je 325.000 evra. Država nije zainteresovana da ga kupi
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
