Film iranskog reditelja Džafara Panahija o korupciji u Iranu, osvojio je „Zlatnu palmu“ Filmskog festivala u Kanu. Panahi je nekoliko puta hapšen zbog svog stvaralaštva
Iranski reditelj i disident Džafar Panahi osvojio je Zlatnu palmu na 78. Međunarodnom filmskom festivalu Kanu za ostvarenje „Bila je to samo nesreća“, koji je snimljen u tajnosti.
Ovo je njegova druga „Zlatna palma“.
Panahi, koji je nekoliko puta hapšen u Iranu zbog svog filmskog stvaralaštva, poslednji put je lično prisustvovao festivalu 2003. godine, kada je film „Grimizno zlato“ prikazan u kategoriji „Izvestan pogled“.
Hapšenja
Godine 2010. Panahije uhapšen zajedno sa svojom ćerkom, suprugom i 15 prijatelja i iako su brojna umetnička udruženja i organizacije filmskih stvaralaca i boraca za ljudska prava ovom reditelju dale tada podršku osuđen je na šest godina zatvora i dvadesetogodišnju zabranu režiranja filmova, pisanja scenarija, davanja intervjua, kao i napuštanja zemlje osim zbog medicinskog lečenja ili hodočašća u Meku.
Dok je čekao ishod žalbe, Panahi je snimio dokumentarac „Ovo nije film“ u formi video-dnevnika, koji je prokrijumčaren iz Irana na USB-u sakrivenom u torti i prikazan na Filmskom festivalu u Kanu 2011. godine.
Na 63. Berlinskom filmskom festivalu za film „Zatvorena zavesa“ osvojio je Srebrnog medveda za najbolji scenario, a na 65. Belrlinalu , njegov „Taksi“ osvojio je Zlatnog medveda za najbolji film.
Film o korupciji
“Bila je to samo nesreća“ je dilm o korupciji u Iranu, a prati Vahida, koji jedne večeri na putu udari i ubije psa, a šteta načinjena na automobilu ga odvodi do garaže gde sreće čoveka za kojeg veruje da ga je mučio u zatvoru.
Reditelj je u Kanu posle primanja nagrade rekao da je najvažnija stvar – sloboda njegove zemlje.
Panahi je najavio da će se vratiti kući posle Kanskog festivala uprkos riziku od nepovoljne reakcije vlasti.
Ostale nagrade
Gran pri, druga najznačajnija nagrada posle Zlatne palme, dodeljena je filmu „Sentimentalna vrednost“ norveškog reditelja Joakima Trira.
Brazilski politički triler „Tajni agent“ doneo je Kleberu Mendosi Filjoi nagradu za najboljeg režisera, dok je Vagner Mura priznat kao najbolji glumac, a nagrada za najbolju glumicu pripala je Nadiji Meliti za film „Mala sestra“, dramu o odrastanju u režiji Hafsije Herzi.
Filmovima „Sirat“ francusko-španskog reditelja Olivera Laksa i „Zvuk pada“ Maše Šilinski dodeljena je zajednička nagrada žirija, a braća Žan-Lik i Pjer Darden iz Belgije osvojili su nagradu za najbolji scenario za delo „Mlade majke“.
Nagrada za najbolji debitantski film pripala je Hasanu Hadiju za irački film „Predsednikova torta“, dok je Zlatnu palmu za najbolji kratki film osvojio „Drago mi je što si sada mrtav“ Tavfika Barhoma.
Jelena Gvozdenac Martinov direktorka Narodnog muzeja u Zrenjaninu, odlučila je da likovnim umetnicima oduzme prostor Galerije. Bez objašnjenja. I to u vreme dok je Zrenjanin prestonica kulture
“Samo u završnoj fazi ‘trke za Trst’, od 1. ožujka 1945. do završetka operacija, Jugoslaveni su imali oko 2000 mrtvih i ranjenih. Impresivna je i količina naoružanja: 366 topova, 622 minobacača, 80 tenkova, haubica i oklopnih vozila, te 4184 mitraljeza i puškomitraljeza. Četvrtom armijom zapovijedao je general Peko Dapčević, a među vojnicima su bili i oni koji će kasnije ostvariti važne karijere, poput Milke Planinc i Većeslava Holjevca”
Upravo stoga što je bio, ili se znao nametnuti, kao odjek zajedničke ideologije (kako u “karađorđevićevskoj”, tako i u Titovoj Jugoslaviji), Andriću je bilo “dozvoljeno” odabrati kome i kako pripada. Jednostavno je bio osoba takva kova i stoga mu je kao “zajedničkom jugoslavenskom duhovnom blagu” uspje(va)lo biti “i njihov i naš”, što Desnici, također klasiku hrvatske i srpske, dakle jugoslavenske, ali nedvojbeno i svjetske književnosti, nije bilo dozvoljeno
Stil i poetika svakog od nas zavise od senzibiliteta i karaktera ličnosti. U mom slučaju je tako od malena, po prirodi sam izuzetno perceptivan tip i pridajem veliki značaj detaljima, te tako i moj rad obiluje simbolikom i harmonijom likovnih elemenata kojima se igram pri postavci. Detalji i prizori u likovnom delu ne znače ništa ako umetnik nema izoštreno oko i smisao za harmoničan odnos likovnih elemenata u kompoziciji dela
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
