Cene letovanja: Da li idete na more ili kupujete polovni automobil?

Nekada je godišnji odmor počinjao jednostavnim pitanjem: gde ćemo ove godine?

Danas, za sve veći broj građana Srbije, to pitanje je zamenjeno nizom komplikovanih potpitanja: koliko košta, koliko možemo da izdvojimo, da li ćemo na rate – i da li se više isplati otići na more ili kupiti polovan automobil. Letovanje 2025. godine više nije stvar izbora destinacije, već finansijske strategije.

Letnja sezona ove godine stiže sa cenama koje razbijaju romantičnu sliku o pristupačnom Jadranu ili porodičnom letovanju u Grčkoj. Aranžmani koje su do juče birale prosečne porodice, sa deset noćenja, polupansionom i avionskim prevozom, sada se prodaju po prosečnim cenama od 2.500 do 4.000 evra za dvoje, dok su „all inclusive“ paketi za četvoročlanu porodicu u hotelima sa pet zvezdica skočili i do 7.000 evra.

Jedna od ponuda za ovogodišnje letovanje u Turskoj za dve osobe

To je nivo koji je još pre samo pet do deset godina bio rezervisan za egzotične destinacije van Evrope – sada se takve cene odnose na letovališta koja su decenijama bila percipirana kao „naše“ more.

Avionske karte skaču u nebo: Kako da letite jeftinije, čak i u sezoni – Vreme

Deset dana koji koštaju više nego ikad

Paradoksalno, najtraženiji aranžmani – oni od 10 ili 11 dana – danas su i najskuplji. Turistički sektor objašnjava ovu pojavu logikom ponude i potražnje, ali i tehničkim faktorima.

Hoteli i čarter prevoznici funkcionišu po sedmodnevnim ciklusima – 7, 14, 21 dan. Sve što odstupa od tog ritma postaje komplikacija: više se plaćaju dodatni dani, letovi moraju da se kombinuju sa različitim terminima, a i smeštaji se ne uparuju lako.

„To su najteži aranžmani za organizaciju, i zato su najskuplji“, objašnjavaju zaposleni u turističkim agencijama. „Ponekad je jeftinije ostati 14 dana nego 10.“

Kod autobuskog prevoza dodatni dani znače i više goriva, dnevnica za vozače, pauza u povratku. Sve to stvara začarani krug u kojem aranžman koji bi trebalo da bude kompromis između kratkog i dugog letovanja – postaje finansijski najzahtevniji.

Ove cene važe za „visoku sezonu“, odnosno jul i avgust, i uključuju avio-prevoz. Za nižu sezonu, cene padaju 20–30 odsto, ali zainteresovani moraju da znaju da su kapaciteti veoma ograničeni.

Letovanje ili – auto?

Jedan od najzanimljivijih fenomena ovogodišnje sezone jeste i taj što se sve češće mogu čuti poređenja takvih cena letovanja sa onima na tržištu polovnih automobila.

Naime, letovanja od 3.000 do 6.000 evra, za srpske turiste nisu apstraktna – to je cena za pristojan automobil srednje klase na bilo kojem auto placu ili specijalizovanom portalu koji se bavi prodajom automobila.

Porodični automobil iz 2006. godine po ceni letovanja za dvoje ove sezone

Pored primera koji je na fotografiji, na popularnim sajtovima za polovnjake, evo šta se može naći za ekvivalent jednog letovanja:

Fiat Grande Punto (2014–2016) – 3.200–4.000 €

Renault Clio IV (2016) – oko 4.800 €

Škoda Octavia, Opel Astra K ili VW Golf VII (2015–2017) – 6.000–7.000 €

Za par koji daje 3.500 evra za letovanje, to je cena solidnog Hyundaija i30, dok porodica koja plaća 6.800 evra za boravak u Beleku, daje praktično identičnu sumu kao za Golf 7 sa 150.000 km – i još ostane nešto za registraciju.

To poređenje više nije šala. Brojni građani koji se nalaze pred ovakvom finasijskom dilemom razmišljaju da preskoče more ove godine – i „konačno reše pitanje automobila.“

Letovanje, u tom kontekstu, gubi status nečega što se podrazumeva jednom godišnje, a postaje luksuz koji se meri kroz dugoročnu isplativost.

Za Prvi maj 10 odsto manje interesovanje građana u turističkim agencijama

Kako je Vreme već pisalo, za ovogodišnji Prvi maj u turističkim agencijama je interesovanje bilo manje 10 odsto nego prethode godine.

Aleksandar Seničić iz Jute objasnio je da su glavni uzroci za to bili društvena kriza i neizvesnost u zemlji, kao i stanje u privredi.

„Godinama unazad je neizvesno stanje u državnom sektoru, a u njemu radi ogroman broj ljudi, pa se manje odvažuju da daju novac na neki put, pre ga čuvaju. Tako je ove godine oko deset odsto manje interesovanje za aranžmane, a jedan od razloga je i poskupljenje ponude od pet do 15 odsto”, rekao je Seničić.

Četiri neradna dana za Prvi maj: Gde se najviše putuje – Vreme

Godišnji odmor kao društveni lakmus

Letovanje više nije samo odmor – postalo je ogledalo ekonomskih razlika. Oni koji putuju u biznis klasi u Antaliju, retko se mešaju sa onima koji kombijem idu u apartman u Leptokariji. Granice su fizičke, ali i simbolične.

U jednom segmentu društva, letovanje i dalje traje dve nedelje, deca se zabavljaju, roditelji piju koktele, tu su i bazeni, animatori za decu, švedski sto sa raznim đakonijama, doktor na uslusi 24 sata…

U drugom, pak, odlazak na more se planira kao operacija: 7 dana, apartman, kuvanje, vožnja od 16 sati, povratak bez pauze. U tom svetu, pitanje nije više „gde ćete na more“, već: da li vam je more važnije od automobila, klime, školskih udžbenika ili jedne čitave zime grejanja.

Međutim, i pored ove dileme, više od milion građana Srbije će otići na letovanje. Plaže će i dalje biti pune, u restoranima će se dosta čuti srpski jezik, a fotografije sa mora i bazena završiće na Instagramu. Za one kojima je to nedostižno tu su banje, vikend varijante, planine, a na koncu i „last minute“ ponude kao nova realnost odmora.

More nas i dalje zove. Samo više ne zove sve jednako.