Dugogodišnji ministar Aleksandar Vulin konačno je dobio novo državno uhlebljenje - poslat je u Srbijagas na isplativu funkciju. Šta će on tamo, za koga će raditi i kakve to veze ima sa novim dogovorom oko gasa sa Rusijom?
Mnogo toga se dešava dok Aleksandar Vulin odlazi na platu predsednika Nadzornog odbora Javnog preduzeća „Srbijagas“.
Samo nekoliko dana ranije, sam je izmislio sankcije koje mu je navodno spremala Evropska unija. On je 11. maja u 18:41 objavio da mu je EU onemogućila da prelazi granicu njihovih zemalja, da bi se u 18:52 samodemantovao i obrazložio da su, eto, Mađarska i Slovačka stavile veto na tajnom glasanju. Iz EU rekli da „gospodin Vulin nije predmet restriktivnih mera Evropske unije“.
Koji dan zatim, dobio je poziciju u „Srbijagasu“, preduzeću koje je zavisno od ruskih energenata i govoto isključivo sa njima posluje.
Izgleda da Vulina za ovu poziciju nisu dovoljno kadrirale sankcije koje su mu 2023. godine već uvele Sjedinjene Američke Države, pa je morao da izmisli i one EU.
„Vulin je dokazao da je ruski prijatelj ličnom žrtvom, tako što je dospeo na listu sankcija, zašto sada da menjaju dobitnu kombinaciju“, kaže za „Vreme“ energetski analitičar Miodrag Kapor.
Hoće da zamene Bajatovića ili ga spremaju za NIS
Ipak, nije jasno, objašnjavaju izvori „Vremena“, zašto bi Vulin išao u „Srbijagas“, kada oni tamo već imaju Dušana Bajatovića. On je lični prijatelj sa Aleksejem Milerom, direktorom Gasproma, koji drži u šaci ceo energetski sektor Rusije više od deceniju.
„Rusima ne treba više ljudi u istom preduzeću već njihovih u različitim strateški bitnim firmama ili u ministarstvima, zato je nelogično što su obojica glavnih ruskih ljudi sada na jednom mestu“, kaže izvor redakcije. „Jedna opcija je da Rusi hoće da zamene Bajatovića, a druga jeste da spremaju Vulina za neko bitno mesto u energetici Srbije.“
Dok Vulin bira odelo za Nadzorni odbor „Srbijagasa“, Srbija čeka pregovore sa Rusijom o gasnom aranžmanu, koji bi trebalo da važi barem nekoliko godina. Dušan Bajatović je najavljivao da bi mogao da bude potpisan čak i na deset godina, a obećava se, kao i uvek, jeftinija sirovina po posebnoj bratskoj ceni.
„Za to vreme, u Srbiji se ponovo šire dezinformacija kako ne možemo bez jeftinog ruskog gasa da opstanemo i prezimimo zimu“, dodaje Kapor.
„Podaci iz EU govore da su njihove članice smanjile upotrebu ruskog gasa za trećinu od početka ruske agresije na Ukrajinu. Kod nas je to moguće uraditi i energetskom efikasnošću, tako što ćete ljudima dati kredite, ali zaista povoljne, za nova vrata i prozore. Umesto toga, mi im dajemo kredite da se priključe na gasnu mrežu i da tako postanemo samo još dodatno zavisni od Rusije. U Danskoj se isti takvi krediti daju ljudima – da se skinu sa gasa.“
Novi Bajatović u NIS-u
Energetsko polje Srbije trese se već nekoliko meseci i bez uključivanja Aleksandra Vulina. Amerika je delimično uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije, ali je kompletan paket na čekanju, dok se ne razmrse odnosi na bitnijoj relaciji – Amerike i Rusije.
Kako se pokazalo da je srdačnost između Vladimira Putina i Donalda Trampa oko primirja u Ukrajini, na ozbiljnom čekanju, izvori „Vremena“ misle da će i sankcije NIS-u sačekati da se ovaj diplomatski čvor razmrsi.
„Vulin verovatno ne bi mogao na čelo NIS-a jer su na snazi i dalje sankcije koje on ima u Americi, ali bi mogao da bude tamo neki bitan ruski čovek iz senke, kojeg bi ostavili, čak iako bi se povukli iz NIS-a“, dodaju.
„Stare sankcije“
Ministarstvo finansija Sjedinjenih Država stavilo je 11. jula Vulina na listu sankcija, dok je još bio direktor Bezbednosno-informativne agencije Srbije, zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i veza sa Rusijom.
Samo dva meseca kasnije, dogodila se Banjska, kada je na severu Kosova napadnuta Kosovska policija, a opet koji mesec kasnije, Vulin je bio prinuđen da podnese ostavku na čelo BIA. Da je iz BIA morao da ode zbog Banjske, potvrdili su i američki zvaničnici.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
