Povodom Međunarodnog dana fizičke aktivnosti, koji se obeležava 10. maja, „Batut“ podseća: kretanje je lek. U Srbiji, samo 11 odsto građana redovno vežba, dok deca sve više sede i sve manje se kreću
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ saopštio je da će u subotu, 10. maja, kao i svake godine biti obeležen Međunarodni dan fizičke aktivnosti koji ima za cilj promovisanje svakodnevne umerene fizičke aktivnosti.
Ovaj dan se obeležava pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“, a na svom sajtu „Batut“ navodi da obeležavanje ovog dana omogućava podizanje svesti javnosti o prednostima fizičke aktivnosti u prevenciji bolesti.
Ciljna grupa je celokupna populacija uvažavajući sve različitosti u smislu uzrasta, pola, verske, rasne, socijalne, ekonomske i etičke pripadnosti.
„Fizička neaktivnost, uz nepravilnu ishranu, predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta. U svetu je približno 31 odsto odraslih osoba i 80 odsto adolescenata nedovoljno fizički aktivno“, navodi se u objavi na sajtu „Batuta“.
Nedovoljna fizička aktivnost
Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2019. godini, 41 odsto odraslih ispitanika bilo je nedovoljno fizički aktivno, dok populacija od 15 i više godina sedi u proseku oko 4,7 sati dnevno.
Preporučenih 30 minuta dnevno u hodanju ili vožnji bicikla provodilo je samo 9,7 odsto ispitanika.
Svaki 11. stanovnik se bavi fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno u trajanju od najmanje 10 minuta.
Osim ovih podataka, „Batut“ je objavio i rezultate analitičke studije „Zdravlje stanovništva Srbije 2001-2020″ koju je sam sproveo i koja je pokazala da je deformacija kičmenog stuba na sistematskim pregledima učenika osnovnih škola u 2020. godini bila registrovana kod 12 odsto pregledanih učenika, a deformacija stopala kod 13,8 odsto.
Kod učenika srednjih škola u 2020. godini deformacije kičmenog stuba imalo je 14,5 odsto pregledanih učenika, a deformitete stopala 8,3 odsto.
Dečaci aktivniji od devojčica
Na osnovu rezultata Istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta u Srbiji iz 2022. godine, u svim uzrasnim grupama dečaci su fizički aktivniji od devojčica, a sa godinama se zapaža smanjenje broja svakodnevno fizički aktivne dece što je posebno izraženo kod devojčica.
Rezultati poslednjeg istraživanja zdravlja stanovništva Srbije ukazuju na pad fizičke aktivnosti i kod dečaka i kod devojčica u svim uzrasnim grupama, sa 82 odsto u 2013. godina na 68,5 odsto u 2019. godini.
„U cilju očuvanja i unapređenja zdravlja Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 do 300 minuta umerene aerobne aktivnosti (ili 75-150 minuta intenzivne aerobne aktivnosti) nedeljno za odrasle osobe, kao i prosečno 60 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti dnevno za decu i adolescente“, objavljeno je na sajtu „Batuta“.
Kako povećati fizičku aktivnost
U objavi „Batuta“, ukazuje se da je redovna umerena fizička aktivnost jedan od najlakših načina za očuvanje i unapređenje zdravlja.
Navode da za vežbanje nije neophodno izdvojiti mnogo vremena u toku dana i da bi bilo dobro da neka fizička aktivnost postane sastavni deo ljudskih dnevnih obaveza.
„Batut“ daje i nekoliko saveta o tome kako povećati fizičku aktivnost.
„Ukoliko do sada niste bili aktivni, krenite postepeno, jer preterano opterećenje može pre da naškodi nego da koristi vašem zdravlju“, upozoravaju iz Instituta za javno zdravlje.
Oni savetuju postepeno produžavanje vremena aktivnosti i opterećenja i raznovrsnu fizičku aktivnost. Uz to, dobro je vežbati sa prijateljima.
„To je dobar stimulans da ne preskačete termine, a i biće vam prijatnije u poznatom društvu“, navodi se u objavi.
„Batut“ savetuje pešačenje umesto vožnje kolima, kao i korišćenje stepenica umesto lifta.
„Svakoga dana šetajte najmanje pola sata. To znači da siđete dve autobuske stanice ranije da biste se prošetali dvadesetak minuta, a pri povratku jednu stanicu ranije što je dodatnih 10 minuta šetnje“, navode.
Još jedan savet je ograničavanje vremena provedenog uz računar i televiziju. Umesto toga, što više slobodnog vremena trebalo bi provoditi u prirodi – šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera, odbojka, košarka, fudbal…
„Po zdravlje hodajte ka reci, a ne ka apoteci“, poručuju iz Batuta.
Novinar Predrag Ćurčija bio je deo spora protiv biznismena Vladimir Vrbaški koji je trajao osam godina. Iako je Apelacioni sud presudio u njegovu korist, troškovi i dalje nisu pokriveni
Milan Knežević reagovao je na izjavu crnogorskog premijera Milojka Spajića o zalihama naftnih derivata, ističući da u Crnoj Gori ima više droge nego goriva
Sud u Novom Sadu smanjio je odštetu dosuđenu članovima porodice jednog od nastradalih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Umesto pet miliona dinara, sud je presudio da se isplati 3,5 miliona dinara, uz zakonsku kamatu
Kako se novosadski Spens našao na listi mesta zatočenja hrvatskih zarobljenika tokom rata devesetih, objašnjavaju za „Vreme“ stručnjaci koji se decenijama bave ratnim zločinima. I zašto su ova mesta i danas polje takmičenja u raspirivanju mržnje
Rekonstrukcija Opšte bolnice u Smederevskoj Palanci počela je 2020. uz obećanje da će za tri godine nastati jedna od najmodernijih bolnica u ovom delu zemlje. Šest godina kasnije, predsednik Srbije poredi je s javnim toaletom
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
