Osam meseci nakon otkrića CINS-a, Vlada Srbije je tiho korigovala netačan podatak da je Milica Đurđević Stamenkovski diplomirala na FPN-u. Ipak, nova formulacija u zvaničnoj biografiji otvara više pitanja nego što daje odgovora
Osam meseci pošto su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkrili da ministarka Milica Đurđević Stamenkovski nije diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kako piše u njenoj zvaničnoj biografiji, ova tvrdnja konačno je uklonjena sa sajta Vlade Srbije.
Međutim, novi podaci o obrazovanju novopečene ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nejasni su i ostavljaju prostor za različita tumačenja.
Tako umesto dosadašnje konstatacije da je Đurđević Stamenkovski na Fakultetu političkih nauka „stekla zvanje diplomiranog politikologa”, sada se u zvaničnoj biografiji ministarke navodi sledeće:
„Nakon studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i Institutu za dijasporu i integracije u Moskvi, čiji je osnivač Univerzitet M. V. Lomonosov, stekla je zvanje diplomiranog politikologa“.
„Vreme“ je poslalo uput kabinetu ministarke Đurđević Stamenkovski sa pitanjem o njenoj zvaničnoj biografiji, ali odgovor nije stigao do objavljivanja ovog teksta.
Inače, na zvaničnom sajtu Milice Đurđević Stamenkovski, poznatije kao Milica Zavetnica, još uvek se navodi informacija da je diplomirala na Fakultetu političkih nauka.
CINS: Đurđević Stamenkovski nije završila FPN
Informacija da Milica Đurđević Stamenkovski ipak nije završila FPN, kako je godinama tvrdila, javnosti je postala poznata u avgustu 2024. godine, kada su je objavili novinari CINS-a.
Ovaj podatak je, u skladu sa Zakonom o pristupu informacijama od javnog značaja, potvrđen redakciji CINS-a u odgovoru Fakulteta političkih nauka koji je potpisao tadašnji dekan Dragan Simić.
U odgovoru fakulteta navodi se da je Đurđević Stamenkovski upisala osnovne akademske studije na FPN-u školske 2009/2010. godine. Nije ih završila, a status studenta izgubila je deset godina kasnije, u decembru 2020. Uz to, za vreme studiranja na FPN-u stekla je 207 ESPB (Evropski sistem prenosa bodova), naveli su iz ovog fakulteta.
CINS je tada suočio Đurđević Stamenkovski sa ovim navodima, a ona je novinarima kazala da je diplomu stekla tek 2024. godine na ruskom Institutu za dijasporu i integracije. Za to nije pružila dokaz jer je, prema njenim rečima, predala dokumentaciju za upis na magistarske studije na Ruskom državnom socijalnom univerzitetu.
260 sati kursa
Institut za dijasporu i integracije je, prema podacima sa njihovog sajta, osnovan 1996. godine, a licencu za pružanje dodatnog obrazovanja dece i odraslih, kao i dodatnog stručnog obrazovanja dobio je 2019. godine od Moskovskog odeljenja za obrazovanje. Među osnivačima Instituta se, između ostalih, navode Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije, akcionarsko društvo Sputnjik, instituti Ruske akademije nauka i Moskovski državni univerzitet Lomonosov.
Prema podacima sa svog zvaničnog sajta, Institut nudi kurseve i iz političkih nauka, koji traju od 36 do 72 sata.
U odgovoru za CINS Institut za dijasporu i integracije rekao je da je „Milica Đurđević Stamenkovski od 2020. do 2024. prošla obuku na Institutu država SNG (Institut za dijasporu i integracije), specijalnost politikologija“.
Institut je u odgovoru naveo i da je program trajao „260 akademskih sati“.
Međutim, sa Instituta nisu odgovorili na pitanja novinara CINS-a da li je diploma stečena na ovaj način ekvivalenta diplomi osnovnih akademskih studija, kao ni da li su joj priznali ispite koje je položila na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
