Posle više godina Vučićevog najavljivanja, održan je prvi sastanak odbora za osnivanje „Pokreta za narod i državu“. To i dalje ne znači da je pokret konačno formiran – valjda će biti do Vidovdana – ali su sada barem poznati neki od njegovih budućih članova
Sastanak inicijativnog odbora za osnivanje „Pokreta za narod i državu“, koji predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje već gotovo tri godine, održan je u nedelju, 23. marta.
Osim Vučića, u odboru se nalazi i nekoliko članova Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU), više redovnih profesora fakulteta, predsednik Matice Albanaca u Srbiji i drugi, izvestila je danas TV Pink, a potvrdio ministar kulture Nikola Selaković.
Među osnivačima pokreta su redovni članovi SANU – hematolog Bela Balint i kompozitor Svetislav Božić, sedmoro sa zvanjem profesora doktora poput endokrinologa Đura Macuta, redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Branka Rakića, hirurga i redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Nišu Gorana Stanojevića, neuorologa i redovne profesorke Medicinskih nauka u Kragujevcu Svetlane Miletić Drakulić, prenosi agencija Beta.
U pokretu su i profesori Nenad Arsović, Dejan Đurđević, Boris Bratina, kao i predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša i generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis.
Čekajući „Pokret za narod i državu“
Vučić već godinama najavljuje osnivanje nekakvog pokreta. Prvi put je buvu o novom pokretu pustio još na leto 2022. godine, kada je govorio o tome kako je u pikantnim vremenima potreban širi pokret koji će braniti nacionalne interese i ubrzati ionako streloviti ekonomski napredak Srbije.
Dve i po godine kasnije, Vučuć je označio skup Srpske napredne stranke održan u Jagodini kao početak procesa stvaranja pokreta o kojem dugo vremena priča.
Kako je pisalo „Vreme“ nakon tog skupa, neformalni šef SNS-a najavio je da on neće biti na čelu pokreta, jer, kako je objasnio, ne želi više da bude predsednik bilo čega, već da treba da se razmišlja o budućnosti i onima koji će doći posle njega.
On je početkom januara 2025. kazao da se pokret osniva na istoj ideji najavljenoj još pre dve godine, te da se na njoj radilo, da bi se sada došlo do toga „kako to treba drugačije da izgleda“. Isto je i to što bi Srpska napredna stranka bila strateški nosilac pokreta, kojem bi se prema Vučićevim rečima pridružili ljudi koji nisu bili u partijama do sada.
Pokušaj rebrendiranja SNS-a
Analitičari su procenili da je osnivanje „Pokreta za narod i državu“ zapravo pokušaj rebrendiranja Srpske napredne stranke, koja je tokom više od decenije vladavine postala opterećena brojnim skandalima i kontroverzama.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka i autorka Peščanika, podsetila je za „Danas“ da su se radikali već jednom rebrendirali.
„Radikali su jednom već rebrendirali u naprednjake pa vidimo koliko su izdržali. Pitanje je u šta bi sad mogli? U građanski savez? Ne sumnjam da će probati ali sumnjam da će uspeti. Oni u bolje ne mogu ni da se kamufliraju, kamoli rebrendiraju“, istakla je.
Za politikologa Mladena Mrdalja rebrendiranje SNS-a je dvosekli mač.
„Da bi bilo uverljivo mora se jasno označiti razlika u odnosu na dosadašnji SNS. Bez toga rebrendiranje može uspeti samo kod najočajnijih sledbenika lično Aleksandra Vučića, jer će oni sami sebi to rebrendiranje protumačiti kao predsednikov otklon od ‘loših kadrova oko voljenog predsednika’. Međutim, ukoliko se isti kadrovi zadrže oko njega, efekat neće dugo trajati, čak može biti kontraproduktivan“, objasnio je Mrdalj.
Dodao je da, s druge strane, rebrendiranje možda ima više za cilj utapanje SPS-a i svih drugih u jedinstven front, kako bi se sprečilo eventualno soliranje i posledično cenjkanje sa SNS-om nakon sledećih izbora.
Izvori: Vreme/Beta/Danas
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
