Kako se raspoređuje novac za kulturu

Završeni su konkursi kojima Ministarstvo kulture, Gradski sekretarijat za kulturu, i Pokrajinski sekretarijat za kulturu učestvuju u finansiranju ovogodišnjih projekata iz svoje oblasti. Treba verovati da će ono malo njihovog novca biti pravedno raspoređeno.

Pokrajina ima najviši budžet

Juče, prvog marta, istekao je rok i za poslednji od 25 konkursa koje je raspisalo Ministarstvo kulture za sufinansiranje ovogodišnjih projekata u kulturi. Ostala su otvorena još samo tri javna poziva. Konkursi za Pokrajinu i za Beograd su završeni prošlog meseca.

Ministarstvo kulture je ove godine dobilo 0,67 % državnog budžeta, a prošle godine 0,68%. Od tog novca, u 2024. godini, za konkurse za savremeno stvaralaštvo izdvojilo je 5,02% budžeta.

Budžet Pokrajinskog sekretarijata za kulturu je mnogo veći od budžeta Ministarstva kulture. U 2024. godini iznosio je približno 5,29% ukupnog budžeta AP Vojvodine.

Sekretarijat za kulturu Grada Beograda je prošle godine odlučio da ne organizuje konkurse za sufinansiranje. To je bila druga takva odluka za poslednjih pet godina.

Obrazloženje za 2020. godinu je bilo da zbog vanrednog stanja „nema uslova da se konkurs realizuje“, dok je prošle godine rečeno da je Grad Beograd zbog izbora bio u privremenom finansiranju devet meseci, te da nakon donošenja gradskog budžeta 1. jula 2024. godine nije ostalo dovoljno vremena da se konkurs regularno sprovede.

Dosadašnje iskustvo govori da deo tog novca, i to često sa veoma velikim sredstvima, dobijaju institucije kojima kultura nije primarna delatnost (npr. obrazovne i istraživačke ustanove) i privatne kompanije koje spadaju u grupu kulturnih industrija.

Samo od 2022. do 2024. godine Ministarstvo kulture, Pokrajinski sekretarijat,  Sekretarijat Grada Beograda i Uprava za kulturu Grada Novog Sada, podržali su 284 „sumnjiva” projekta, u ukupnoj vrednosti od približno 2.783.500 evra.

Ministarstvo kulture Srbije

Prema rezultatima desetogodišnjeg istraživanja Asocijacije nezavisne kulturne scene na čelu sa dr Predragom Cvetičaninom o trošenju budžetskog novca za kulturu, na konkursu za umetničku igru Ministarstva kulture 2023. godine, između ostalih, podržani su i projekti: „Internacionalni festival sviranja (!) na tradicionalnim instrumentima“ Centra za održivi razvoj i društveni progres „Novi put” iz Vrbasa, koji se bavi aktivnostima na praćenju i unapređenju stanja društvenih tokova, podsticanjem irazvijanjem preduzetničkog duha mladih.

Zatim sledi nekoliko udruženja koja se različito zovu, a bave se istom delatnošću koja nema veze sa kulturom – „neformalnom edukacijom, zaštitom životne sredine, zaštitom ekoloških ljudskih prava i edukacije…“. To su: Udruženje građana „Fabrika znanja i očuvanja” Novi Sad a dobilo je novac za projekat „Opet nam se žica bije“, Udruženje građana „Ami” iz Novog Sada, koje je osnovano neposredno pred raspisivanje konkursa, 4. januara 2023. godine, za projekat „Nota koja putuje“, i Udruženje građana „Vreme za edukaciju” iz Novog Sada, koje je takođe osnovano 4.januara 2023. godine.

Sekretarijat za kulturu Beograda

U takozvanim sumnjivim projektima prednjači Sekretarijat za kulturu Grada Beograda.

Na primer, 2021. godine najveća sredstva u iznosu od 3,25 miliona dinara dobilo je „Udruženje građana Kultura + sport = ljubav”, i to za četiri različite oblasti. Na konkursu za muzičku umetnost, sa milion dinara podržan je njihov projekat „Festival Muzički kamion”. Na konkursu za vizuelne umetnosti, sa 450 hiljada dinara podržan je projekat „Stripostracija“, za film sa 900 hiljada dinara projekat „KratkoNET film“, i za umetničku igru sa 900 hiljada dinara podržan je projekat „Spoj nespojivog / bal pod maskama”.

Prema evidenciji Agencije za privredne registre, već 2021. godine (kada su dobili ova sredstva), kao i naredne dve, ovo Udruženje je podnelo izjave o neaktivnosti.

Foto: Luka Knežević Strika

Takođe, iste te godine, sa 900 hiljada dinara podržana su dva operska projekta Centra za razvoj, edukaciju i kulturu NIA „Pučiniju i Verdiju u čast” sa 450 hiljada dinara i „Beogradski operski dani” sa još 450 hiljada dinara. Prema sajtu ovog Centra, projekti kojima se do tada bavio su Poljoprivredni inkubator, Put mladog preduzetnika i Finansijska pismenost u funkciji razvoja preduzetništva.

Organizacijom operskih događaja se u 2021. godini bavila i „Mreža za poslovni razvoj”: podržani  su projekti „Opera u novom ruhu” sa 400 hiljada dinara i projekat „Operski koncert povodom Svetskog dana opere” sa 600 hiljada dinara. Drugi značajni projekti ove organizacije uključuju projekat „Osnaživanja privrednika u ruralnim sredinama za efikasnije vođenje biznisa u Vrnjačkoj Banji, Trsteniku, Kraljevu, Sjenici, Tutinu i Novom Pazaru”.

Da paradoks bude potpun, te iste godine je „Kamerni orkestar Gudači Svetog Đorđa” za celu koncertnu sezonu dobio 250.000 dinara.

Na konkursu za umetničku igru (!) Sekretarijata za kulturu Beograda 2023. godine sa 2,35 miliona dinara podržan je projekat „Tavala za Avalu“ udruženja „Mi udruženi mladi“ koje je registrovano za „naglašavanje ljudskih prava i evropskih vrednosti (…) i za povezivanje mladih različitih političkih opcija“.  Iste godine je projekat „Manastiri Beograda“ podržan sa 1,35 miliona dinara.Udruženja „Omladinski centar za održivi razvoj – Znanje je moć“, čije je sedište u Grockoj, zastupnik im je iz Čačka, za 2021.

godinu nemaju finansijski izveštaj, a u 2022. godini su podneli izjavu o neaktivnosti.

Pokrajinski sekretarijat

Problemi sa konkursom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama ogledaju se prvenstveno u tome što se već godinama sredstva iz pokrajinskog budžeta dodeljuju „nerezidentima” – organizacijama koje nisu registrovane u Vojvodini, niti realizuju projekte u Vojvodini.

Tako su, na primer, 2023. godine od ukupnog budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu za projekte iz oblasti filmske umetnosti u iznosu od 60 miliona dinara, 39 miliona dinara dobila preduzeća iz uže Srbije – Zillion film, Gargantua films, Produkcija video materijala Zero iz Beograda i Tribal film iz Aranđelovca.

I prošle godine, od 65 miliona dinara namenjenih za film – 37,5 miliona dinara su dobila preduzeća iz Beograda:  Living Pictures, Gargantua films, Papa films, i Zillion film.

I Ministarstvo, i Pokrajinski i  Beogradski sekretarijat su mnogo puta upozoravani na ove bačinjene greške. Do sad ih nisu uvažavali.