Iz kancelarije šerifa u Santa Fea u izjavi za Skaj njuz su naveli da trenutno nema dokaza da je u pitanju zla namera, ali da tačan uzrok smrti za sada nije utvrđen
Glumac Džin Hekmen i njegova supruga Betsi Arakava pronađeni su mrtvi u svom domu u Santa Feu, objavio je BBC.
Tokom karijere duge skoro šest decenija, Hekmen je dvostruki dobitnik nagrada Oskar, Bafta, dobitnik je četiri Zlatna globusa i Nagrade udruženja filmskih glumaca.
Okružni šerif potvrdio je medijima da su i Hekmen i njegova supruga pronađeni mrtvi, kao i njihov pas u sredu popodne i da je otvorena istraga.
Hekmen je imao 95 godina, a njegova supruga 63.
Osvojio je dva Oskara – i bio nominovan za još tri – igrajući agresivne likove, ali se jednako dobro snalazio i u komedijama, piše BBC.
Bogata filmska karijera
Rođen 1930. godine, Džin Hekman se pridružio marincima krajem četrdesetih, a krajem pedesetih odlučio da studira glumu. Nakon četrdeset godina karijere na filmu, penzionisao se 2004. godine, po savetu svog kardiologa. Retko je davao intervjue nakon toga, opredelivši se za miran život u Novom Meksiku sa svojom drugom suprugom, Betsi.
Iza sebe je ostavio brojne uloge u poznatim filmskim ostvarenjima. Sprijateljio se sa Dastinom Hofmanom u pozorištu „Pasadena Playhouse“ gde su obojica bili proglašeni za „najmanje verovatne da uspeju“. Nakon brojnih manjih uloga na televiziji i pozorištu, Hekman je debitovao na velikom platnu uz Vorena Bitija u melodrami „Lilith“ 1964. godine.
Tri godine kasnije, ostavio je prvi pravi utisak sa još jednom ulogom pored Bitija. Igrajući Baka Beroua u filmu „Bonnie and Clyde“, osvojio je prvu nominaciju za Oskara za najboljeg sporednog glumca. Iako je izgubio, ova uloga mu je donela prvu glavnu rolu u filmu „I Never Sang For My Father“ (1970) sa Melvinom Daglasom.
Glumac je nastavio uspehe u sedamdesetim godinama prošlog ceka, sa ulogama u filmovima „The Poseidon Adventure“ i „A Bridge Too Far“, a pokazao je i talenat za komediju sa hvaljenim ulogama u „Young Frankenstein“ i „Superman“, gde je igrao Supermanovog neprijatelja Leksa Lutora. Zapravo, Hekman je tokom ove decenije postao jedno od zaštitnih lica antiheroja holivudskog filma.
Probijanje u A-listu
Iako su sedamdesete za Hekmana bile plodonosne, u tom periodu je odbio uloge u poznatim filmovima „Jaws“, „Close Encounters of the Third Kind“ i „Raiders of the Lost Ark“.
Godinu dana nakon prve glavne uloge u filmu „I Never Sang For My Father“, Hekman je preuzeo glavnu ulogu u akcionom trileru „The French Connection“ i, zahvaljujući ogromnom uspehu ovog filma, postao prava holivudska zvezda. Uloga Džimija „Popaja“ Dojla obezbedila mu je prvog Oskara.
Tokom osamdesetih, nastavio je da igra Lexa Lutora u nastavcima serijala o Supermenu, a glumio je i u filmovima „Reds“, „Hoosiers“ i „No Way Out“. Osvojio je još jednu nominaciju za Oskara za „Mississippi Burning“, pre nego što je dobio drugi Oskar 1992. za ulogu u filmu „Unforgiven“ Klinta Istvuda. Iste decenije pojavio se u filovima „The Firm“, „Crimson Tide“ i „The Birdcage“.
Uporedo sa glumom, Hekman je sa knjigom „Wake of the Perdido Star“ započeo karijeru kao pisac. Objavio je pet knjiga, od kojih je poslednja izašla 2013. godine.
Njegove kasnije filmske uloge uključivale su hvaljene komične izvedbe u „Heartbreakers“ i „The Royal Tenenbaums“, kao i trilerima poput „Heist“ i „Runaway Jury“. Poslednji film u kom je igrao bila je komedija „Welcome to Mooseport“ iz 2004. godine.
„Pokušao je“
U intervjuu za „Empire“ magazin 2009. godine, Hekman je rekao: „Trudim se da vodim računa o sebi. Nemam mnogo strahova.
„Imam onaj normalan strah od smrti. Znate, verujem da svi o tome razmišljamo, posebno kada dođemo u određene godine. Želim da osiguram da su moja supruga i moja porodica zbrinuti. Osim toga, nemam mnogo strahova.“
Dve godine kasnije, na pitanje novinara kako bi opisao svoj život, rekao je: „‘Pokušao je.’ Mislim da bi to bilo prilično tačno.“
Izvor: Fonet/Gardijan
Dok su trajali radovi na zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, obnovljeno je pozorište “Pinokio”, završena je rekonstrukcija Beogradskog dramskog i počele su pripreme za rekonstrukciju Pozorišta na Terazijama iako tada nije bilo više para nego danas
Razapet između Evrope i Azije, sovjetske prošlosti i težnji da bude moderna metropola buduće članice EU – Jerevan je danas grad velikih kontrasta, ali i optimizma koji se može videti na svakom koraku
Poštuju li megakompanije koje razvijaju sistema veštačke inteligencije bilo kakva pravila? O tome „Vreme“ piše u novom broju
Evropa se suočava sa neuobičajenim majskim vrućinama, dok su u Španiji i Francuskoj temperature na mnogim mestima prešle 35 °C. Oboreni su brojni lokalni rekordi, a toplota se širi od Iberijskog poluostrva do severa Evrope
Dok se u Americi sve češće otkazuju koncerti zbog preskupih karata i slabije prodaje, u Beogradu nikada više nastupa stranih izvođača. Interesovanje je veliko, ali pitanje je može li publika da plati visoke cene karata sa srpskom platom
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
