Posle najava o smanjenju zarada, školama je stigao dopis na tu temu. Šta o tome kažu nastavnici koji i danas ne drže časove
Ministarstvo prosvete uputilo je u ponedeljak (24. februar) dopis školama o obračunu zarada za februar, pošto je prethodno najavljeno da će one biti smanjene prosvetnim radnicima koji su u štrajku ili obustavi nastave u skladu sa tim koliko su radili.
Istog dana, u brojnim školama u Srbiji nastavljena je obustava nastave koja u mnogima od njih traje od treće nedelje januara, kada je trebalo da počne drugo polugodište.
Nastavnici koji su u obustavi nastave pozvali su prošle nedelje na novu petodnevnu masovnu obustavu. Prema rečima Aleksandra Vinića iz Asocijacije škola u štrajku, taj poziv je imao dobar odjek, naročito u Beogradu.
„Uključio se veliki broj škola. Prema nekim podacima koje imamo, u više od polovine škola u Beogradu je obustavljena nastava u potpunosti, u četvrtini se odvija nastava od 30 minuta, dok se u četvrtini časovi održavaju normalno”, kaže Vinić za „Vreme”.
Prema podacima njegove organizacije, nastava je obustavljena u oko 500 do 600 škola u Srbiji i oko 20.000 prosvetnih radnika, što je oko četvrtine zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, ne ulazi u učionice.
Svesni posledica
Vinić ne očekuje da će još jedna u nizu najava, odnosno dopis koji su škole dobile o smanjenju plata, uticati masovno na nastavnike da se vrate u učionice.
„Mi svi koji smo ušli u obustavu rada, svesni smo rizika da u jednom trenutku ne dobijemo platu. To je rizik kog smo bili svesni i neće nas zaustaviti. Ono što radimo, važnije je od materijalnog”, navodi on.
U učionicu se nije vratila ni Olivera Ljubojević, učiteljica iz Lazarevca. Ona ni narednih dana časove neće držati, ali kaže i da sigurno ima onih koji će popustiti pred smanjenjem zarade.
„Svi mi zavisimo od te plate i ne treba nikog osuđivati ako odluči da se povuče. Ja sam odlučila da istrajem. Žrtvovaću i pet plata ako će nam na kraju svima biti bolje”, kaže ona za „Vreme”.
„Kada sam 1999. počela da radim u septembru, prvu platu sam dobila tek u januaru, pa se preživelo”, kaže ona.
Šta piše u dopisu Ministarstva prosvete školama
Ministarstvo prosvete uputilo je dopis svim osnovnim i srednjim školama u kome se precizira na koji način će biti obračunate zarade za februar 2025. godine, uz ostavljenu mogućnost korekcije zarade ako se nadoknade časovi.
U dopisu se navodi da su Vlada Srbije i Ministarstvo prosvete zauzeli stav da se zarada za januar isplati bez umanjenja za dane štrajka ili obustave nastave i da su svi prosvetni radnici dobili celokupan iznos plata za taj mesec. U vezi sa obračunom plata za februar, potrebno je da se broj časova rada za taj mesec obračunava prema evidenciji o ostvarenim efektivnim časovima rada za svakog zaposlenog u okviru četrdesetočasovne radne nedelje.
Ukoliko se umanjuju efektivni časovi rada za februar, potrebno je dostaviti plan nadoknade nadležnoj školskoj upravi najkasnije do 3. marta 2025, navodi se u dopisu.
Posle realizacije plana nadoknade, izvršiće se korekcija zarade za nadoknađene časove iz ovog meseca.
U dopisu nema pravnog osnova za smanjenje zarada, kaže za „Vreme” Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.
„Nastavnici koji su u obustavi nastave nisu u zakonskom štrajku prema odredbama Zakona o štrajku. Nastavnici su u obustavi nastave prema odluci koju je Ministarstvo prosvete donelo u decembru o tome da nije bezbedno ići u školu, kada je polugodište raniije završeno. Ne možeš da me teretiš za štrajk, ja nisam u štrajku. Malo brkaju pojmove, ali to je njihov problem”, kaže Kokot.
Kako dodaje, njegov sinidkat će zaštititi pravo svih zaposlenih, tako što će pokretati tužbe protiv škola koje oduzmu plate zaposlenima bez disciplinskog postupka.
„Ukoliko Ministarstvo smanji zarade i pokrenemo postupke, dovode u opasnost budžet Republike Srbije, jer će uslediti masovne tužbe”, objašnjava Kokot.
Kako dodaje, ukoliko zarade ne budu isplaćene, nastavnici nisu u obavezi da nadoknađuju časove, čime se, kako kaže, „ruši školska godina”.
Ugledni nemački list Frankfurter algemajne cajtung objavio je opširnu analizu u kojoj dovodi u pitanje kredibilitet ključnih izvora za priču o navodnom „Sarajevo safariju“, ocenjujući da film i knjige na kojima se zasniva ne nude dovoljno pouzdane dokaze
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
