I posle skoro tri meseca protesti studenata ne samo da ne jenjavaju, već dobijaju sve veću podršku. Oko 80 odsto građana Srbije podržava većinu zahteva studenata, a trećina populacije navodi da je učestvovala u aktuelnim protestima
Studentski protesti postali su ključni faktor političkih i društvenih promena u Srbiji, s potencijalom za dalje širenje i jačanje podrške – pokazuju rezultati novog istraživanja javnog mnjenja koje je sprovela Crta.
Konstatuje se da i posle skoro tri meseca protesti studenata ne samo da ne jenjavaju, već dobijaju sve veću podršku. Oko 80 odsto građana Srbije podržava većinu zahteva studenata, a trećina populacije navodi da je učestvovala u aktuelnim protestima.
Umesto besa, straha i zabrinutosti, među građanima sada preovladavaju nada i optimizam, i to upravo zahvaljujući protestima i studentima. Studentske proteste podržava 64 odsto građana, a najveći rast podrške u poslednjih mesec dana beleži se među onima koji inače podržavaju partije na vlasti. Sada svaki peti građanin kojem su bliže partije vlasti podržava proteste, a krajem decembra bilo ih je upola manje, ocenjuje u saopštenju CRTA.
Dodaje se da građani veruju da protesti mogu doneti pozitivne promene – 46 odsto njih smatra da zemlja ide u dobrom pravcu naspram 38 odsto koji misle suprotno. Rast optimizma u pogledu budućnosti zemlje, kako pokazuju podaci iz istraživanja, jasno proizilazi iz energije koju su doneli studentski protesti, a ne iz poverenja u državnu politiku i stanje ekonomije.
Studentima veruje gotovo 60 odsto građana a isto toliko smatra i da predsednik Republike nije nadležan za rešavanje studentskih zahteva, navodi se u saopštenju.
Više od polovine građana (52 odsto) deli stav da studentski zahtevi nisu ispunjeni, smatrajući da su studenti i predstavnici fakulteta jedini pozvani da ocene da li su zahtevi ispunjeni.
Većina građana ne veruje medijskim i političkim manipulacijama kojima se pokušavaju diskreditovati studenti. Za 72 odsto građana protesti su posledica državnog nemara i korupcije, a ne pokušaj „obojene revolucije” ili „vojvođanskog separatizma”. Štaviše, korupcija se vidi kao ubedljivo najveći problem u Srbiji, zaključuju iz organizacije CRTA.
Celo istraživanje dostupno je ovde.
Nemačka je zabrinuta događajima u Srbiji i traži rasvetljavanje napada na demonstrante, rečeno je u Berlinu. Takođe se pozivaju „sve strane“ da se odreknu nasilja
Vučiću se žuri. Iako je najavio kraj N1 i Nove S do novembra, ubrzan je plan da se državnim novcem kupi kontrola nad ovim medijima, saznaje „Vreme“
Vladajuća koalicija u RS odlučila je da se referendum o presudi Suda BiH i odluci CIK-a kojom je Miloradu Dodiku oduzet mandat predsednika održi 18. ili 25. oktobra. Konačan datum biće potvrđen u parlamentu
Nepoznati muškarac pokušao je da zapali cvećaru „Imela” u Ustaničkoj ulici u Beogradu. Vlasnik Jovan Nenadić tvrdi da je meta napada jer učestvuje u protestima i pruža podršku studentima
Princ Filip Karađorđević postavio je prilikom porodičnog pomena kralju Petru Prvom Karađorđeviću u Kraljevoj crkvi na Oplencu naprednjačku delegaciju na njeno mesto. Jer mora da se zna ko je prvi, a ko poslednji
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
