Zagreb ne želi da podgreva emocije i pokušava da izbegne bilo šta što bi Beogradu moglo dati izgovor za dodatno pooštravanje retorike protiv Hrvata, nezvanično saznaje nemački pisac i novinar Frankfurter algemajne cajtunga Majkl Martens.
On je u nizu na svom Iks profilu naveo da vlasti u Srbiji nervozno reaguju i prave greške u suočavanju sa protestima koji se već nekoliko nedelja održavaju svakodnevno. Ono što je novo, međutim, jeste da potezi vlasti dobijaju i prve spoljnopolitičke posledice.
„Vreme“ je već pisalo o incidentu koji se dogodio ranije ove nedelje, kada je u ponedeljak i utorak (20. i 21. januar), nakon održavanja Erste akademije za nevladine organizacije, ukupno 13 stranih državljana privedeno bez obrazloženja i proterano iz Srbije sa zabranom ulaska na godinu dana.
Među njima je bilo i pet Hrvatica, koje su ispričale da su ih muškarci u civilu (navodno pripadnici policije ili tajne službe), prisilili da uđu u automobil bez registarskih oznaka i odveli ih na ispitivanje koje je trajalo do ranih jutarnjih sati. Nakon toga, ženama je naređeno da napuste Srbiju i zabranjen im je povratak, navodno zbog toga što predstavljaju pretnju javnoj bezbednosti u Srbiji.
Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske je u četvrtak izdalo upozorenje svojim građanima da izbegavaju putovanja u Srbiju. Ministarstvo je preporučilo svojim građanima da „odlože sva neesencijalna putovanja, budu oprezni, prate trenutnu situaciju i pribave detaljnije informacije pre putovanja“ zbog „neprimerenih i neosnovanih postupaka“ Srbije prema hrvatskim građanima.
Hvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović obratio se svojim sugrađanima, savetujući ih da pažljivo razmotre „da li je sada pravo vreme za putovanje u Srbiju“.
Antihrvatska histerija
Kako piše nemački novinar, „hapšenje hrvatskih državljanki metodama koje podsećaju na prakse KGB-a bilo je samo najnoviji u nizu incidenata. Nedeljama unazad, srpski propagandni mediji šire mržnju prema Hrvatima. Između ostalog, propagandni kanali plasiraju apsurdne tvrdnje da iza masovnih protesta protiv vlasti stoji hrvatska obaveštajna služba“.
Jedan od takvih spinova desio se kada su „Večernje novosti“ objavile fotografije pasoša dvojice studenata, Lazara i Luke Stojakovića, koji imaju hrvatsko državljanstvo, uz pokušaj da ih predstavi kao vođe studentskih protesta. Ono što je izostavljeno, međutim, jeste da mladići imaju pravo na hrvatsko državljanstvo na osnovu mesta rođenja svog oca, koji je poreklom iz Knina.
„Okrivljavanje stranaca: tipična reakcija autoritarnih režima u krizi“, navodi Martens.
On dodaje da u Zagrebu, pak, briga nije ograničena samo na hrvatske građane koji putuju u Srbiju, već se proširuje i na moguće napade na hrvatsku manjinu u Vojvodini.
„Do sada se ništa nije dogodilo, ali sistematska propaganda u Srbiji može podstaći potencijalne napadače“, ističe novinar.
Još jedan diplomatski incident desio se kada je ambasadorka Srbije u Zagrebu Jelena Milić napustila tradicionalni božićni prijem, nakon što je tamo čula reči podrške studentima u Srbiji, koji su već više od dva meseca u blokadi.
Pošto spisateljica Jasminka Petrović i reditelj Radivoj Raša Andrić nisu lično mogli da stignu u Zagreb na prijem, poslali su poruku u kojoj je pisalo i ovo: „Hvala deci širom regiona koja vide dalje i lepše od nas. I hvala mladima u Srbiji koji nas ovih dana uče kako se leti i kako se svetli.“
Ove reči navele su Jelenu Milić da demonstrativno napusti skup, uz reči: „Ja to apsolutno ne podržavam“.
Opravdavanje napada
Martens se osvrnuo i na političku pozadinu aktuelnog predsednika Srbije, istakavši da je Aleksandar Vučić potekao iz Srpske radikalne stranke, partije koja je devedesetih bila glavna snaga iza napada na Hrvate u Vojvodini.
„Naravno, danas postoje razlike: Vlada Srbije 2024/25 naređuje svojim medijima da šire mržnju prema Hrvatima, ali (za sada) nema državne politike koja promoviše napade na Hrvate u Vojvodini, kao što je to bilo devedesetih. Međutim, stvara se atmosfera u kojoj potencijalni napadi izgledaju ‘opravdano’“, objašnjava novinar, i dodaje:
„Juče sam tražio intervju s hrvatskim ministrom spoljnih poslova Gordanom Grlićem Radmanom o zabrinutostima Zagreba povodom ovoga, ali je on odbio. Čini se da Zagreb trenutno ne želi dodatno da podgreva emocije. Nezvanično se iz Zagreba može čuti: Hrvatska vlada trenutno pokušava da izbegne sve što bi Beogradu moglo poslužiti kao izgovor za dalje eskaliranje retorike protiv Hrvata“.