Vučić je odabrao baš Jagodinu jer tu nikada nije bio na vlasti, kažu opozicionari. Zato je taj gradić u petak bio poprište dva skupa, kritičara režima i same SNS. Reporterka DW prenosi utiske
Petak u Jagodini nije bio običan. Glavne ulice zatvorene su za saobraćaj u 7 ujutro.
Dok je u ostatku Srbije ovog dana bio generalni štrajk, odnosno „opšta građanska neposlušnost“, pa nisu radile škole, pozorišta, bioskopi, kafići, knjižare i neki trgovinski lanci, ovde se postavljala bina koja je iz Beograda stigla dan ranije, baš na malom gradskom trgu u najdužoj Ulici Kneginje Milice, piše DW.
Duž cele glavne ulice, koja ima dve uske trake za automobile, postavljeni su zvučnici sa kojih se čuje opus Miroslava Ilića. Tu su i punktovi s vodom. I policija na svakom koraku.
Propuštaju autobuse, na desetine njih. Ljudi pristižu sa svih strana i sve je spremno za skup koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Oko bine u širokom luku, gvozdena ograda. Taj krug je planiran za one najbliže predsedniku, ali unutra se teško ulazi. Čak i ministri, narodni poslanici, pojedini gradonačelnici stoje sa druge strane ograde. Obezbeđenje odbija da ih propusti.
Tu negde u masi stoji žena sa transparentom oko vrata „Niste dobrodošli“. Pita ljude „znate li da je danas još jedna devojka zgažena?“
Policija u civilu munjevito sklanja gospođu koja ih opominje da ima 63 godine i da je sramota što to rade.
Negde ispod velike svetlosne reklame Jedinstvene Srbija, čuje se sa unutrašnje strane ograde prozivka: „Odbor Čukarica! Odbor Vračar! Odbor Novi Beograd!“ i organizovane grupe po pozivu ulaze unutra. Drugi se ljute jer čekaju. Bar je kiša prestala da pada, komentarišu.
Neko autobusom, neko vozom
Neki su došli autobusom, neki vozom. „Kako se ko snašao“, kaže jedna starija gospođa iz Zemuna.
Nenad Dejanović je došao iz Kruševca. Oko ramena je vezao je srpsku zastavu. Kaže da mu je najjači utisak „želja i draž da se Srbija brani. Jer to je ono što će ostati budućim generacijama“. Zato treba čuvati zastavu i grb, dodaje on.
Gusto zbijeni ljudi na malenom trgu u Jagodini. Skup zakazan za pet popodne kasni, kažu organizatori moleći publiku za strpljenje „jer kasne neki veoma važni gosti, a ni predsednik Srbije ne može da se probije od gužve“.
Sa zvučnika se potom čuje tradicionalna muzika. Ide užičko kolo. A onda do prvog reda se probija desetak ljudi u belim mantilima.
Par trenutaka posle njih, kroz špalir u samoj sredini ispred bine, probija se Aleksandar Vučić. Pozdravlja se sa ministrima, sa pristiglim lekarima.
Čuju se povici iz publike „Aco Srbine“ i aplauz. Nije tu kao predsednik Srbije, a nije ni ispred Srpske napredne stranke za koju kaže da je voli najviše na svetu, već da najavi osnivanje Narodnog pokreta za državu.
Govor počinje opisujući napade na Srbiju „spolja i iznutra“, napadom na Srbe na Kosovu – i one sa severa, i one sa juga, ali i kako kaže, zloupotrebu dece i srednjoškolaca od strane nastavnika i roditelja, a posebno opozicije. Na pomen opozicije, zaglušujuća buka u masi.
„Preko naše divne dece pokušavaju da se domognu vlasti. I Šolak, i Đilas, i Aleksić i Kreni-Promeni i svi ostali. Decu koja nemaju ni pravo glasa su pokušali da zloupotrebe. Mi nismo i nikada nećemo decu da zloupotrebimo“, govori Vučić, a iz publike odgovaraju „Srbiju ne damo“.
Red pritisaka na Srbiju, red opozicije
„Znam koliko je teška atmosfera. Koliko su roditelji đaka pod pritiskom. Pod pritiskom nastavnika i roditelja, pod pritiskom medija koji nisu mediji“, nastavlja Vučić.
„Mislio sam, neće ljudi pod tim pritiskom imati toliko hrabrosti da se pojave, a onda kad sam video vas u tolikom broju, onda sam sebi rekao pa divno je biti predsednik Srbije, biti vaš predsednik je najveća čast na svetu“, rekao je Vučić.
Režimski mediji tvrde da je na maleni gradski trg u Jagodini stalo preko pedeset hiljada ljudi – više nego što Jagodina ima stanovnika.
Vučić najavljuje da će od 15. marta početi učlanjenje u novi Pokret „Nikoga nećemo da molimo, a svi su dobrodošli.“
Još jedna Srbija u sve masovnijim protestima
Studenti već dva i po meseca protestuju svakodnevno. Upravo petkom su protesti najmasovniji zbog sećanja na žrtve u Novom Sadu.
Iako u znatno manjem broju, Jagodina je bila blokirana i oko podneva zbog protesta studenata i građana. Jedini fakultet u tom gradu, Fakultet pedagoških nauka, okupio je veliki broj građana po jakoj kiši baš tu na gradskom trgu dok se pravila bina za popodnevni skup.
Razmazani transparenti i mokri indeksi podignuti visoko i povici sa strane „Bravo deco!“. Sve je stalo u 11:52.
U petnaestominutnoj tišini čulo se samo dobovanje kiše po olucima i kišobranima. Ispod jedne nadstrešnice stoji 79-godišnja baka u vunenom džemperu i gleda u pod.
Nakon 15 minuta tišine saznajemo da je došla sa ćerkom i unukom, a da ima još unuka koji u Beogradu provode vreme na blokadama svakodnevno.
„Pa kako da ne dođem? Došla sam zbog dece. Zbog moje dece. Nije mi prvi put, bila sam i devedesetih“, priča.
„Ja ne gledam ove nacionalne televizije, dižu mi pritisak, meni moja deca, unučići i praunučići pokazuju neke druge stvari, i moja sećanja i moja vraćanja o mojoj Srbiji šta smo sve prošli – nisam toliko naivna da ne znam šta je dobro, šta je loše“, kaže ova baka smireno.
Ovo je grad koji je dugo bio u letargiji jer nedavno preminuli predsednik Jedinstvene Srbije i koalicioni partner SNS-a Dragan Marković Palma bio je poznat kao lokalni šerif, strah i trepet svih stanovnika Jagodine.
Zato Slađana Veličković, predsednica Gradskog odbora Stranke slobode i pravde u Jagodini, za DW kaže da je upravo dolazak Aleksandra Vučića u njihov grad izvukao na ulicu više ljudi nego ikada do sada.
„Jako me raduje da u Jagodini još uvek postoji jako opoziciono jezgro za koje smo mislili da se posle 20 godina tavorenja izgubilo“, kaže ona i dodaje da Jagodina izabrana za Vučićev dolazak upravo zbog njegove sujete.
Odmeravanje snaga
„Oni (SNS) nikada nisu uspeli da pobede u ovom gradu ni na jednim lokalnim izborima. Sujeti Aleksandra Vučića to zasigurno smeta. Drugi razlog je što će u svoj novi pokret da usisa i Jedinstvenu Srbiju i SPS, tako da će konačno moći da bude vlast u Jagodini“, objašnjava ona.
„On ovde u Jagodini hoće da ponovi onaj veliki protest građana na Slaviji u Beogradu. On hoće svoju Slaviju. Jer misli da je Jagodina idealna sa svojim uskim ulicama za to da on ima svoju Slaviju.“
Na protestu studenata bilo je još lica iz opozicije, ali ne iz Jagodine. Među njima stoji i Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana. On kaže da je ovog petka dužnost svih koji imaju mogućnost da budu sa građanima da upravo to i urade, posebno u Jagodini.
„Politička ostavinska rasprava jednog političkog šerifa koji je ovaj grad obojio crnilom, obojio sramotom, bunga bunga žurkama, kupovinom dostojanstva ljudi za 2.000 dinara, nepotizmom, strahom“, kaže Grbović.
„Danas će mnogi ljudi autobusima dolaziti ucenjeni, potkupljeni, u sklopu svojih obaveza na poslovima koje su dobili ne zahvaljujući svojim kvalitetima već stranačkoj pripadnosti“, kaže on za DW.
U celoj Srbiji su se ovog petka protesti održavali tokom celog dana.
„Svako podsticanje međuetničkih tenzija, netolerancije i diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti, predstavlja oblik govora mržnje, koji je posebno neprihvatljiv kada ga izriču nosioci javnih funkcija“, saopštilo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
Studenti započeli 24-časovnu blokadu Autokomande. Oni su pozvali građane da im se pridruže i naveli da će smene trajati po četiri sata. Apelovali su na sve da se pridržavaju dogovorenih pravila i da poštuju instrukcije redara, kako bi doprineli očuvanju bezbednosti prisutnih. SPC ocenila da „studenti u Srbiji žive u paralelnim univerzumima"
Sorensen je bio izbor visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas da zameni Miroslava Lajčaka na toj poziciji i on je dobio podršku ministara inostranih poslova država članica EU
Studenti ne bi bili prvi koji su se pobunili da kod njih ne postoji svest da će i narednih 25 godina njihovih života, zaslugom političara, biti proćerdano ako se u Srbiji ništa ne promeni. Da li je sada moguće okončati revolucionarnu rotaciju na način koji bi omogućio da se konačno učini sve ono što je propušteno nakon 5. oktobra 2000. godine
Aleksandar Lukašenko je na izborima još jednom izabran za predsednik Belorusije. Ovo će biti njegov sedmi petogodišnji mandat. Opet glasne kritike da su izbori namešteni
Iz saopštenja Srpske pravoslavne crkve sledi jednostavan zaključak: studenti koji protestuju su antihristi, a Aleksandar Vučić otelovljenje svetosavskih vredosti
Delovali su, u prvom trenutku, studentski zahtevi neambiciozno, nerevolucionarno i lako ispunjivi. To, međutim, nije tako
Tema broja: Srbija pred generalnim štrajkom
Pokušaj ubistva u produženom trajanju Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
