Petog dana od početka predizborne kampanje za kosovske parlamentarne izbore zatvorene su srpske institucije južno od Ibra. Pred građanima je niz pitanja na koja nemaju odgovor. Iskustvo sa severa ih navodi na to da će i oni štošta morati da obavljaju u centralnoj Srbiji. Šta kažu građani koji žive južno od Ibra? Konačno, da li i kakve veze ovo ima sa predizbornom kampanjom
“Otkako su institucije zatvorene na severu svi smo očekivali da će se to desiti i na jugu”, priča za “Vreme” izvor poznat redakciji koji živi južno od Ibra. “Ono što tada nismo znali, i što ne znamo ni dan-danas, jeste šta dalje? Šta sada mi da radimo? Kako da obnovimo dokumenta kada isteknu? Kako da podignemo novac? Niko nas nije uputio.”
Rano ujutru, u sredu 15. januara, kosovska policija zauzela je objekte institucija Vlade Srbije južno od Ibra. Srpska lista saopštila je da je sprečen rad deset privremenih organa, kancelarije PIO fonda u Gračanici, Kancelarije za KiM, Centra za socijalni rad i poslovnice Pošte Srbije. Rekli su i da će zaposleni nastaviti da primaju plate.
“Upoznati smo sa time da će zaposleni i dalje primati plate. Ali šta će biti sa narodom ovde? Zaposleni su obezbeđeni, ali šta sa nama?”, pita se naš izvor.
Direktor Centra za socijalni rad Nemanja Petković kaže da ima oko 450 porodica koje su korisnici novčane socijalne pomoći.
Srpska lista se nije odazvala na pozive i poruke redakcije “Vremena”. Pitali smo ih šta će biti sa građanima koji primaju novčanu socijalnu pomoć; kako će i gde podizati novac ukoliko su poslovnice Pošte Srbije zatvorene; da li su o svemu razgovarali sa građanima.
Izvor objašnjava da njegovi roditelji i prijatelji primaju socijalnu pomoć i dečji dodatak i da se nadaju da će biti uplate.
“Jedino šta nam ostaje jeste da odemo u centralnu Srbiju i uzmemo taj novac, ali kada bude bila obnova dokumenata – šta tada? Da li ćemo moći da ih produžimo, a obnavljaju se dva puta godišnje. Nemamo nikakvih informacija.”
Dodaje: “Teško je ovde za narod. Iz okoline, od prijatelja i rodbine često čujem rečenicu: ‘Ovde više nema života’. Kako ćemo mi dalje? Šta sada? Dete će mi završiti školu i gde će se ono zaposliti? Institucije se gase. Opet na to, s druge strane, ne vidim nikakvo angažovanje Beograda”.
Šta ovo znači za građane Republike Srbije, odnosno kosovske Srbe, ali i druge zajednice? Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative za “Vreme” kaže da, kao i na severu, ljudi jednostavno više nemaju direktan pristup javnim uslugama, a i svojim poslovima u mestima gde su živeli, već će morati da se prilagode novim okolnostima – “usluge će se, nažalost, izmestiti u centralnu Srbiju”.
“Videli smo momentalni sastanak direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju i predsednika Srpske liste po ovom pitanju i pretpostavka je da će do takvog rešenja, nekog sličnog rešenja, doći”, objašnjava naša sagovornica.
To pretpostavlja i naš izvor. Dodaje da mu nije jasno zašto ljudi ćute na sve ovo. “Nije situacija baš najbolja, nije idealna uopšte. Nekako su se ljudi ovde još ranije prilagodili. Na centralnom Kosovu se protesti organizuju po naredbi. Znači, ako je Beograd za protest, onda se to organizuje. Ljudi sami retko. Čak sam jednom bio deo protesta kada je bilo dodeljivanje stanova. Tada su stanovi dodeljeni lekarima i tako dalje. Nas dvadesetak nezadovoljnih sami smo se okupili. Sada mi je čudno da nije organizovan protest. Da li je to neki znak, neki dogovor i tome slično.” Radosavljević kaže da su politički predstavnici oni koji bi trebalo da komuniciraju sa građanima, ali se to nije desilo u javnom prostoru, ako se izuzmu osude akcija vlade u Prištini.
“Potencijalno se jeste komuniciralo na nekom neformalnom nivou ili u okviru predizborne kampanje, na različitim skupovima koje organizuju. Ipak, to nije došlo do javnosti na način na koji bi trebalo, a to je da ljudi znaju šta mogu da očekuju u narednom periodu, posebno kada su u pitanju usluge od kojih zavise”, kaže Radosavljević.
Ona dodaje da ovo jeste jedan od propusta sa srpske strane, iako nije neočekivano da vidimo ovakve poteze Samoopredeljenja, koje je celu kampanju izgradilo na tom “proterivanju Republike Srbije sa teritorije Kosova, odnosno na osvajanju severa. Tako da možemo ovakve stvari i te kako očekivati i u narednih 20 dana, koliko nam je i preostalo do izbora.”
ZATVARANJE U JEKU KAMPANJE
Predizborna kampanja za kosovske parlamentarne izbore počela je 11. januara, te se ovo zatvaranje dogodilo u jeku predizborne kampanje.
Dželjalj Svečlja, kosovski ministar unutrašnjih poslova, tada je rekao: “Poštovani građani, od danas se zatvara poglavlje paralelnih, ilegalnih, kriminalnih institucija Srbije u Republici Kosovo. U Banjama i svuda, u ostalim delovima Republike Kosovo, opštinski objekti, pošte, poreske uprave, sve paralelne institucije prestaju sa radom”.
Prištinsko tužilaštvo je tog dana, nakon akcije, saopštilo da nije odobrilo pretres u srpskim institucijama: “Niko nije ovlastio kontrolu ili raciju na ovim lokacijama, jer nije postojao zvaničan pismeni zahtev za izvršenje ove radnje od strane nadležnih institucija, za šta nisu dostavljeni dokazi državnom tužiocu za stvaranje sumnje da se vrši krivično delo iz nadležnosti Osnovnog tužilaštva u Prištini”.
Ovo što je urađeno u toku kampanje ne iznenađuje, objašnjava Radosavljević. “Jeste da je prethodnih meseci fokus trenutne Vlade u Prištini bio isključivo na severu i da je to jedna od glavnih poruka koje mi čujemo, ali koliko je bilo srpskih institucija na severu, toliko ih je bilo i na jugu”, kaže ona. “Čini se da su im sada potrebni konkretni politički poeni.”
MEĐUNARODNE KRITIKE
Evropska unija, SAD i druge ključne međunarodne organizacije i ambasade upozoravaju na negativne posledice ovakvih akcija kosovskih vlasti, preneo je portal Alternativna.
Između ostalog, američka ambasada u Prištini izrazila je zabrinutost zbog “nekoordinisanih akcija Vlade Kosova”, ističući da one negativno utiču na građane, uključujući Srbe, i slabe napore Kosova da se pridruži evroatlantskoj zajednici.
Evropska unija ocenila je da zatvaranje srpskih institucija tokom izborne kampanje nije u skladu sa obavezama Kosova prema procesu normalizacije, dok je ambasada Francuske istakla da zatvaranje institucija može značajno da utiče na svakodnevni život građana.
Radosavljević ukazuje na to da reakcija međunarodne zajednice deluje mnogo oštrije nego ranije, ali da to, opet, ne znači ništa: “Ove institucije su zatvorene, ove usluge ljudima više nisu dostupne, ljudi ne mogu da idu na svoje poslove i njihovi problemi nisu rešeni. Reč je samo o jednom u nizu slučajeva koji su se dešavali u prethodnim godinama, kada je bilo upitno zatvaranje srpskih institucija mimo briselskog procesa, bez konkretnog rešenja za ljude koji zavise od ovih usluga. Ova vlast se ne obazire mnogo ni na kritike međunarodne zajednice, a ni na sam pravosudni sistem, odnosno na tužilaštvo.”
Podseća da su u nekoliko navrata imali i izjave međunarodnih zvaničnika, pa čak i od samog Stejt departmenta, koji govori o kosovskoj policiji kao o instrumentu vladajuće partije u Prištini.
“To vrlo jasno govori da mi imamo ovde zarobljavanje ovog mehanizma od strane vladajuće partije, koja kosovsku policiju koristi kao isključivo svoju snagu za rešavanje, odnosno ostvarivanje nekih svojih političkih ciljeva”, zaključuje Radosavljević.
PREDIZBORNA KAMPANJA
Pored zatvaranja institucija južno od Ibra u toku kampanje – što se izdvojilo u javnosti kao jedna od “ključnih” akcija – viđene su i druge akcije različitih političkih subjekata. Na parlamentarnim izborima učestvovaće 28 političkih subjekata. Za predstavnike srpske zajednice rezervisano je 10 mesta od ukupno 120 u kosovskom parlamentu.
Samoopredeljenje, na čelu sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, organizovalo je različite skupove, a jedan od prvih bio je u Južnoj Mitrovici. Na tom skupu crvenele su se zastave Albanije, a viđene su i zastave “velike Albanije”.
“Mislim da ovakva kampanja vrlo jasno pokazuje stav prema kosovskim Srbima i prema Kosovu kao multietničkom i tolerantnom društvu”, zaključuje Radosavljević. “Mislim da je, bar za Samoopredeljenje, ta ideja Kosova apsolutno nestala. Mogu samo da se pogledaju slike koje i sam premijer kači na svoju Fejsbuk stranicu. On otvoreno kači slike sa mitinga u Južnoj Mitrovici, gde je treća fotografija ona iz mase na kojoj se primarno vidi zastava ‘velike Albanije’. To mnogo govori o tome kakvo društvo ova partija zamišlja i to je potencijalno vrlo opasno jer govori o pretenzijama koje idu mimo granica Kosova i koje definitivno nisu u duhu pomirenja niti suživota.” Ako imamo Samopredeljenje koje će formirati narednu vlast na Kosovu, ne možemo govoriti o periodu koji potencijalno može biti odgovarajući za neki konkretan pomak u pitanju normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Tako da to mnogo zabrinjava.”
Srpska lista je na početku kampanje saopštila da će “sigurno u kosovskom parlamentu, kao i do sada, najenergičnije zastupati interese srpskog naroda”. Inače, oni su se od novembra 2022. u kosovskom parlamentu pojavljivali isključivo radi verifikovanja mandata i bez suštinskog učešća u radu skupštine. U toku kampanje većinski su obilazili zdravstvene centre.
“Generalno su ljudi mnogo kivni na reprezentaciju koju imaju od političkih predstavnika kosovskih Srba i raspoloženje je takvo da ne postoji veliki entuzijazam samih građana da učestvuju u izbornom procesu”, objašnjava Radosavljević.
S druge strane, napominje ona, izlazak iz institucija novembra 2022. doveo je do institucionalnog ali i liderskog vakuuma, koji je stvorio prostor za pojavljivanje novih političkih aktera, ali i oživljavanje nekih starih, koji su ranije bili deo sistema. “Mi sad imamo vrlo jedinstvenu situaciju sa šest političkih subjekata koji predstavljaju srpsku zajednicu i ovo najviše liči na period 2014. godine, odnosno odmah po potpisivanju Briselskog sporazuma, kada su Srbi prvi put učestvovali u izbornim procesima na Kosovu. Isto tako verujem da će ličiti i po izlaznosti”, smatra Radosavljević. “Sever se suočava sa mnogo problema, ali zbog trenutnog fokusa i političkih elita, ali i međunarodne zajednice, pa i samih medija, dolazi nekako do zapostavljanja onoga što se na jugu dešava, ali situacija definitivno nije bolja u odnosu na sever Kosova.”
Izvor koji govori za “Vreme” šalje poruku da bi Beograd trebalo više da bude uključen u život ljudi južno od Ibra. “Uglavnom je to kako žive ljudi na severu, a mi smo ovamo nekako u sredini.”
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
