Plan čeka budžet

Pozorišta u prestonici imaju plan za ovu godinu, ali bi ga za sad, preciznosti radi, trebalo zvati – projekcijom. Naime, krajem decembra kad smo razgovarali o ovome, neki od njih još uvek nisu imali saglasnog Upravnih odbora, nekima je stigao dopis od Sekretarijata za kulturu da ništa ne planiraju do daljnjeg, neki nisu znali budžet na osnovu kog bi mogli da planiraju…

Zapravo, samo je Beogradsko dramsko pozorište objavilo, kako su rekli – „s ponosom“, kompletan repertoar za 2025.

Beogradsko dramsko pozorište

Biće šest produkcija, za koje već znaju kompletnu podelu i datum premijere.

Za 20. februar najavljuju Crno zlato po tekstu Dejana Dukovskog u režiji Olivera Frljića. U glavnim ulogama  igraju Milutin Milošević, Nataša Marković i Anja Ćurčić. Premijera predstave Svaka ptica svome jatu u režiji Dina Mustafića prema tekstu Važdija Muavade će biti 27. marta.  Igraju Svetlana Ceca Bojković, Miodrag Krstović i Svetozar Cvetković.

Sledi Više od igre Slobodana Stojanovića u režiji Ivana Vukovića po istoimenoj kultnoj seriji iz 1977. godine. Po uzoru na seriju, premijera će imati tri dela, sva tri u maju, da bi 31. maja sva tri dela bila izvedena u nizu. U podeli Miodrag Radonjić, Mima Karadžić, Andrej Šepetkovski, Jana Bjelica…

Na Maloj sceni, 15. novembra, biće izvedena Fedra, autorski projekat Andreja Nosova sa Anitom Mančić u glavnoj ulozi.

„Milennium Team“ Beogradskog dramskog, a u okviru projekta Novi glasovi,  za 30. avgust sprema predstavu Žena veže rep, tekst Milene Rakočević (pobednik Hartefaktovog konkursa za savremeni tekst 2023.) u režiji Maše Pavlović.

Takođe, u okviru festivala RUTA, a u okviru koprodukcije BDP-a, Mestnog gledališča ljubljanskog (MGL), Dramskog teatra Skoplje (DTS) i Budva Grad Teatra, premijerno će biti izvedena predstava Život provincijskih plejboja posle Drugog svetskog rata po tekstu Dušana Jovanovića i u režiji Ivana Penovića. Iz BDP- igraju Marko Gvero, Ivan Tomić i Dunja Stojanović. Premijere: 10. avgust (Budva), 25. oktobar (Skoplje), 1. decembar (Beograd).

Narodno pozorište

Svetislav Bule Goncić direktor Narodnog pozorišta, naveo je nekoliko velikih projekata. U Drami treba očekivati Kazablanku povodom 80 godina pobede nad nacizmom, i Romeo i Juliju – Šekspirovu dramu koju je, kako je napomenuo, moguće igrati samo kad ansambl ima odgovarajuću podelu. Najavio je i nastavak namere Narodnog pozorišta da insceniraju velika literarna dela, pa zato: Seobe Crnjanskog i Floberova Madam Bovari, ali i dodao „videćemo šta ćemo od toga postaviti“.

Balet vrlo ozbiljno, rekao je Goncić, radi na audicijama i angažovanju mladih ljudi,  a u planu je vraćanje na scenu Uspavane lepotice, i postavka Vaskrsle seni Svetislava Božića ali u slobodnijoj verziji. Najavio je i gosta, direktora Baleta Francuske opere Hoze Martineza, koji će postaviti novu verziju Don Kihota.

Za Operu Gomcić je najavio Lovca na bisere Žorža Bizea.

Koliko je „Vremenu“ poznato, ovi naslovi se odnose na prvu polovinu godine, jer Upravni odbor Narodnog pozorišta će tek u januaru odlučiti o godišnjem repertoaru.

Atelje 212

Gordana Goncić v.d. upravnica „Ateljea 212“ kaže za portal „Vremena“ da „repertoar za 2025. godinu zapravo predstavlja uvod u veliki jubilej – 70 godina postojanja našeg pozorišta koji ćemo obeležiti 2026. godine“

Godinu će početi petim Festivalom pozorišne igre „Mucijevi dani”  (21. do 25. januar). Biće to, kaže Gordana Goncić „pozorišno druženje teatra, posvećeno Ljubomiru Muciju Drškiću, jednom od najboljih reditelja bivše Jugoslavije i dugogodišnjem upravniku Ateljea 212. Publika će imati priliku da vidi predstave: Prima Facie Bitef tetra, 1981 Novosadskog pozorišta (Újvidéki Színház) iz Novog Sada, Neki važan čovek – Narodnog pozorišta Timočke krajine ’Zoran Radmilovići’ z Zaječara, Tri zime Pozorišta ’Promena’ iz Novog Sada, Kljukana dinastija iz Narodnog pozorišta Niš i dva scenska čitanja novih savremenih drama: Preobrazba: Geneza jednog propadanja Teodore Marković i Vreme kad se skuplja kamenje Arsenija Štimca.“

Gordana Goncić naglašava da je  „Atelje 212  bio i mora biti mesto koje nosi novo originalno i provokativno tumačenje pozorišta, pozorište jedinstvenog trenutka, uzbudljivo mesto koje poznaje duh vremena i kreira pozorište kao prostor jedinstvenog doživljaja, koje preispituje sve fenomene savremenog društva i života“, pa će zato i. „Boris Liješević režirati autorski projekat na temu pozorišta radnog naslova Moje pozorište”.

Zatim: „Tatjana Mandić Rigonat režiraće svoju dramatizaciju čuvenog romana Gistava Flobera Madam Bovari – Ljubavni život Eme Bovari ili Ema to sam ja u kojoj preispituje poziciju žene u tradicionalnom braku u sukobu sa njenim željama i stremljenjima u novom vremenu koje nastaje. To je dilema aktuelna do današnjih dana. Tradicionalna supruga ili žena sa svojim sopstvenim snovima?“

Nismo uspeli da saznamo da li Madam Bovari u Narodnom pozorištu (čiji je Tatjana Mandić Rigonat reditelj) ima isti predložak kao i ova u „Ateljeu 212“, ili se radi o dve dramatizacije.

Gordana Goncić zatim najavljuje srpsku praizvedbu savremene britanske drame Seks/ Zločini Aleksis Gregorija, u režiji Đorđa Nešovića i objašnjava da je  „jedan od ciljeva Ateljea 212 otvorenost ka novim i mladim autorima, što je u ovom slučaju pored otkrivanja novog pisca domaćoj publici, i saradnja sa jednim od najperspektivnijih domaćih reditelja najnovije generacije“.

Najavljuje i da će roman Preobrazba, Metamorfoza Edvarda Luja u dramatizaciji Dimitrija Kokanova režirati Bojan Đorđev. „Edvard Luj je trenutno jedan od najnagrađivanijih i najprevođenijih proznih pisaca na svetu, a ovo će biti prva scenska postavka njegovog dela u Srbiji.“

Za drugu polovinu godine najavljuje projekat glumaca „Ateljea 212“, koji su „kroz jedinstveno iskustvo i izgrađeni stil stvarali i doprinosili daljem građenju specifičnog duha pozorišta“, komad Gorice Popović Matorci.

„U godini koja je pred nama obeležićemo 40 godina od smrti najvećeg glumca ’Ateljea 212’ Zorana Radmilovića projektom ’Srbiji u pohode’. Nastavljajući njegovu misiju decentralizacije pozorišta, biće to turneja uspešnih predstava u kojima nastupaju naši najpoznatiji umetnici, po najudaljenijim mestima zemlje“, najavila je Gordana Goncić.

Jugoslovensko dramsko pozorište

Do kraja 2025. planiraju se četiri premijere na Velikoj i dve do tri na Maloj sceni, rekli su nam iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Druge detalje nisu znali, zato što ih Upravni odbor nije precizirao.

Osim premijera, očekuju brojna putovanja: Rim, (Teatro di Roma), HNK Zagreb, HNK Rijeka, SNG Ljubljana, MNT Skoplje, do kraja leta bi trebalo da se završi dogovor za odlazak u Peking, i u toku su dogovori i za Crnu Goru.

Pozorište „Boško Buha“

„Ono što je možda najvažnije jeste to da se u 2025. godini nadamo povratku na matičnu scenu na Trgu Republike. Radovi su se ozbiljno zahuktali i rok za završetak je jesen ove godine“, kaže za portal „Vremena“ Maša Mihailović, direktor „Boška Buhe“.

Najavljuje da s obzirom da je 2025. jubilarna, 75. godina od osnivanja pozorišta, programima će se „obratiti svim uzrastima koje svih ovih godina, čine publiku naše kuće: predškolskoj deci, školarcima, mlađim i starijim tinejdžerima i odrasloj publici“.

Kaže i da ne odstupaju od svoje najčešće repertoarske orijentacije koju čine bajke i klasici, i najavljuje:

„Tri musketara u režiji Ivana Vukovića a po tekstu koji je Ken Ludvig  (čije se “Ubistvo u Orijent ekspresu” sa uspehom izvodi na Večernjoj sceni) napisao po romanu Aleksandra Dime. Ken Ludvig je napisao ovaj komad na pitak i savremen način, blizak duhu današnjih tinejdžera, pa će se oni na svaki način prepoznati u priči o mladom D’Artanjanu i njegovoj sestri Sabin i njihovom odlasku u Pariz u potrazi za avanturom. Ovo je priča o herojstvu, prijateljstvu, izdaji, i iznad svega o časti, koja u današnje vreme deluje kao zaboravljena reč, a na koju posebno treba podsetiti publiku tinejdžerskog uzrasta.“

Maša Mihailović najavljuje i „Palčicu, po tekstu Milene Depolo, a po motivima bajke Hansa Kristijana Andersena u režiji Staše Koprivice, koja je namenjena publici predškolskog uzrasta“, i napominje i da nastavljaju „rad na predstavi Igra Mile Mašović Nikolić i Milice Kralj, u režiji Milice Kralj,  koja je planirana i započeta u prošloj, ali će se premijerno odigrati u ovoj godini“.

Igra je nešto novo u repertoarskoj praksi „Boška Buhe“. Osnovne teme koje istražuju Mila Mašović i Milica Kralj su evolucija  partnerskih odnosa i održivost ljubavi. To obuhvata i jaz generacija, odnos sadašnjosti i budućnosti po pitanju shvatanja ljubavnih odnosa,  pitanju prihvatanja modela vaspitanja i opiranja, bunta i pomirenja, pitanju robovanja stereotipima i razbijanju društvenih klišea, pitanje usamljenosti… Glumci igrajuviše uloga – i svoje roditelje i svoju decu, bivše i sadašnje partnere itd.

Malo pozorište „Duško Radović“

Planiraju četiri premijere.

Bojana Karajović direktorka “Radovića“ ističe da ih „najdraža i najvažnija saradnja tokom sledeće godine“ čeka sa Anjom Sušom, ranijom višegodišnjom  direktorkom ovog pozorišta, koja će režirati predstavu Omladina bez Boga Edena fon Horvata.

„Na početku godine čeka nas autorski projekat Ivana Baletića (u saradnji sa Minom Milošević), posvećen Nikoli Tesli. Biće to interesantan rolerkoster svih magija koje nam je Tesla ostavio. Potom će Đurđa Tešić postaviti na scenu komad hrvatske spisateljice Jelene Kovačić Mala Frida, a Robert Valtl bi trebalo da režira lutkarsku predstavu Ježeva kućica Branka Ćopića“.

Ove godine „Radović“ otvara budvanski Grad teatar sa spektaklom i ansambl predstavom Ostrvo s blagom što je presedan, jer će to biti prvi put da festival za odrasle otvara predstava pozorišta za decu.

Svi  navedeni planovi su, rekli su nam u pozorištima, osmišljavani u svetlu minimalnog očekivanog budžeta.