Studentske blokade u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu su u punom jeku. Tokom blokiranja ulica i odavanja počasti stradalima u Novom Sadu, velika je verovatnoća da će doći do nekog incidenta.
Isfrustrirani „prolaznici”, batinaši i ljudi koji automobilima nasrću na učesnike protesta, pojavljuju se redovno.
Studenti Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu u ponedeljak nisu mogli u miru da 15 minuta odaju poštu žrtvama iz Novog Sada. Gaženje, kažu, počinje iz čista mira, iako su svakog ko ima bilo kakav problem propuštali.
Nasilje, koškanje i vikanje, izgleda je trenutno najpopularnije oružje vladajuće partije, njenih funkcionera i plaćenih batinaša protiv studentskog bunta i mirnih blokada.
To je svojom izjavom potvrdio i Vladimir Đukanović.
„Ljudi su kivni, hoće da motke uzmu. Hoće da idu da ih polome kao slamčicu. Jedva suzdržavamo naše članstvo koje bi rado da ih propusti kroz šake, da ih izubija“, rekao je na Informer televiziji Đukanović.
Pažljivo doziranje represije
Ipak, otvara se pitanje o kom članstvu ovde Đukanović govori? Je li situacija u vladajućoj partiji takva, da su zarad opstanka na vlasti svi članovi orni da odu motikama na goloruke studente, ili pretnje sprovode samo odredjeni funkcioneri i plaćeni batinaši?
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da u ovakvoj situaciji, moramo sagledati dve različite dimenzije. Na jednoj strani je Vučić, a na drugoj svi njegovi bliži i dalji saradnici.
„Vučić vodi celu stvar, ali on neće odmah pribegavati represiji. On se služi taktikom- malo represija, malo popuštanja i kontroliše sve. Ali, ako oseti da može da izgubi, postaće agresivan”, tvrdi Anđelković.
Strah i nesigurnost kod njegovih saradnika druga su dimenzija, koja je takodje ključna u tome koliko je režim spreman daleko da ode.
„Kako je Asad pobegao iz Sirije i ostavio svoje saradnike, tako može i Vučić. Njegovi saradnici će onda ostati ovde i moraće da odgovaraju za svoja nedela i svesni su toga”, objašnjava Anđelković.
To kod njih izaziva dodatnu agresiju, pa su zato oni spremni da sa represijom odu još dalje.
„Vučić koristi agresiju da bi ostao, ali ne želi da pretera, kako sebi ne bi zatvorio vrata za bekstvo na Zapad”, zaključuje.
Analitičar Darko Obradović misli da je u praksi nešto drugačije, a da su za nasilje odgovorni pojedinci iz Srpske napredne stranke.
„Politicki akteri, narocito oni koji cine vladajucu vecinu, trebalo bi da uticu na izbacivanje nasilja is drustvenog diskursa. Dinamika protesta pokazuje da pristalice SNS-a ne ucestvuju u organizovanim kontra-mitinzima vec to cine krajnje diskutabilni pojedinci”, kaže Obradović.
Daleko od ispunjenja zahteva
Represiju, dakle, vladajući vrh oprezno dozira, kao da je meri kašičicama. Odjek nasilja je, uprkos tome, veliki i zastrašivanje studenata na ulicama ne jenjava. Atmosfera je napeta, ali studenti i dalje ostaju na blokadama, jer smatraju da njihovi zahtevi nisu ni blizu ispunjenja.
„Jedan od studentskih zahteva jeste da se nad nama više ne vrši nasilje i da krivično odgovaraju svi oni koji su to do sada činili. A onda se pojavi Djukanović sa ovakvom izjavom i to se direktno kosi sa našim zahtevima”, objašnjava studentkinja Anđela Radosavljević.
Time se stvara dodatna kontradiktornost, kojom vlast pokazuje kako ipak jeste nasilnički nastrojena i ne razume zahteve studenata, zaključuje naša sagovornica.