Sam pomen nuklearne katastrofe među ljudima izaziva ogroman strah. To je bio slučaj i nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin 2022. godine naredio vojsci da stavi nuklearne snage u visok stepen pripravnosti. Dve godine kasnije, nuklearno oružje je ponovo tema. Ovog puta, strah od nuklearnog rata ne širi se na društvenim mrežama i opskurnim veb-stranicama, već direktno iz Predsedništva Republike Srbije.
Pre dve godine, Putinova pretnja dovela je do ogromne potražnje za tabletama kalijum-jodida, leka koji sprečava taloženje radioaktivnog otpada u štitnoj žlezdi. U Austriji i Hrvatskoj je svojevremeno zabeležena nestašica. Danas u Srbiji, o nuklearnom ratu, zalihama i atomskim skloništima govori lično predsednik države. Može li se očekivati slična reakcija građana?
Šta je kalijum-jodid?
Probuđeno interesovanje za jod i njegova jedinjenja najjednostavnije je objasniti na primeru katastrofe u Černobilju 1986. godine. Pošto je tada u vazduh oslobođena velika količina radioaktivnog joda, medicinski radnici su stanovništvu u krugu od 15 ili 20 kilometara od samog incidenta davali tablete kalijum-jodida, i to u vrlo visokim jednokratnim dozama.
Ovo je praksa jer se udisanjem radioaktivni jod skladišti u štitnoj žlezdi i kroz nekoliko godina može da dovede do njenog oboljenja i pojave karcinoma. Uzimanjem kalijum-jodida u obliku tableta ili rastvora, štitna žlezda apsorbuje jod iz tableta, a ne radioaktivni.
Međutim, prema podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva, u Srbiji ove tablete nisu registrovane kao lek. Zapravo, farmakolozi upozoravaju da uzimanje ovog leka na svoju ruku može dovesti do ozbiljnih posledica, kao i da „preventivna“ upotreba može samo da šteti.
„Prilikom radijacije u vazduhu ima mnogo drugih čestica od koji ne možete da se zaštitite kalijum-jodidom. Takođe, od radioaktivnog joda tim lekom ne može da se zaštiti nijedan drugi organ osim štitne žlezde“, rekao je ranije farmakolog prof. Radan Stojanović sa Medicinskog fakulteta u Beogradu za Euronews.
On je dodao da „građani ne treba da uzimaju lek na svoju ruku jer efekat zavisi od toga kada se uzima i koliko smo daleko od samog incidenta“, naglasivši pritom da se „lek daje samo u jednoj dozi“ i da „ne treba preterivati sa više doza“.
Vučić: Putin neće oklevati
Iako su ugledni svetski politički analitičari saglasni u tome da je mogućnost izbijanja nuklearnog rata mala, zabrinutost građana je opravdana kada se uzme u obzir zastrašivanje koje pristiže sa svih strana – od vrha vlasti, pa sve do režimskih tabloida.
Oni već nedelju dana, u toku – gle čuda – najveće unutrašnje krize za vreme dvanaestogodišnje vladavine Srpske napredne stranke, neumorno pišu o nuklearnom ratu. Po svemu sudeći, nuklearna katastrofa je neizbežna, a građani bi svu svoju pažnju trebalo da usmere na brigu da sačuvaju živu glavu. Odnosno, da gledaju u svoje dvorište, spremaju zalihe hrane i lekova, u nadi da će, kada taj dan konačno dođe, i za njih imati mesta u nekom atomskom skloništu.
Temu broj jedan pokrenuo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je prvi upozorio na rizik od nuklearnog rata – naglasivši da „malo ko poznaje Putina“ bolje nego on, kao i da predsednik Rusije neće oklevati da pritisne crveno dugme ukoliko proceni da bi za njega to bio najpovoljniji potez.
Zatim je počeo da govori o atomskim skloništima i zalihama hrane. Zapravo, čini se da su tablete joda jedina stvar o kojoj predsednik Srbije nije govorio – za sada.
Nuklearna infrastruktura
Dodao je predsednik Srbije da je Srbija potpuno nespremna u pogledu broja skloništa ukoliko do takvog scenarija dođe.
„Mi smo potpuno nespremni u ovom trenutku, mi imamo 257 hiljada mesta u skloništima. Moramo da obnavljamo infrastrukturu da dođemo do broja od oko milion i po ljudi koji mogu da odu u skloništa“, rekao je Vučić.
Da li ovo znači da će aktuelna vlast, pored silnih autoputeva, mostova i pruga početi intenzivno da gradi atomska skloništa? Da li će građani jednog dana iz Andrićevog venca čuti priču o tome kako je Srpska napredna stranka sagradila mnogo više atomskih skloništa nego „oni bivši“?
No, iako skloništa, barem za sada, nema dovoljno, predsednik je poručio građanima da za hranu ne moraju da brinu.
„Naše robne rezerve su na veoma visokom nivou. I dalje nisam sasvim zadovoljan, ali od mesa, soli, šećera, ulja, suncokreta, kukuruza, pšenice, svinjskog, goveđeg mesa, pasulja, ribljih konzervi, to je sve prepuno“, rekao je Vučić tokom obraćanja javnosti.
Kako je dodao, u robnim rezervama je 13,5 do 14 miliona kilograma soli, još više šećera, kukuruza, pšenice.