Politički deo pisma u kome je Radislav Krstić priznao odgovornost i naveo da se kaje zbog učešća u genocidu u Srebrenici veoma je važan jer ako on, kao jedan od prvih koji je osuđen i to na jednu od najvećih kazni, na taj način posmatra genocid u Srebrenici, to može da se koristi kao ozbiljan argument, rekla je za „Vreme“ direktorka Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) Sofija Todorović.
Bivši general vojske Republike Srpske Radislav Krstić koji je u Hagu osuđen na 35 godina zatvora u otvorenom pismu je zatražio prevremeno puštanje na slobodu, priznao odgovornost i naveo da se kaje zbog učešća u genocidu u Srebrenici.
Krstić je u pismu kojim od suda traži prevremeno puštanje na slobodu napisao da bi i sam glasao za Rezoluciju Ujedinjenih nacija o Srebrenici.
Sofija Todorović kaže da bi Krstićevo priznanje trebalo koristiti na različite načine i pozivati se na njega.
„Ako čovek koji je među prvima osuđen za genocid u Srebrenici i koji je dobio jednu od najvećih kazni zatvora za strašna dela na taj način posmatra genocid u Srebrenici, to može da se koristi kao ozbiljan argument, i to je nova, ozbiljna stavka razgovora o toj temi“, rekla je Todorović.
Priznanje važno i žrtvama
Ona je dodala da je drugi važni aspekt Krstićevog pisma – pravni.
„Na svedočenju pred Tribunalom u Hagu žrtve su istakle da im nisu važne samo kazne, već i da od počinilaca čuju njihova priznanja. Takva priznanja zauzimaju posebno mesto u procesu suočavanja sa prošlošću i prevazilaženja ratnih trauma, posebno kod porodica žrtava, i na njima je da ocene koliko tim priznanjima veruju i koliko im to znači ili ne znači“, rekla je Todorović.
Upitana da li se zaista može verovati u Krstićevu iskrenost, ona kaže:
„Krstićevo priznanje je došlo uz zahtev za prevremeno puštanje na slobodu, a prethodna dva zahteva su bila odbijena. Imamo razloga da ne verujemo u njegovu iskrenost posebno ako se u obzir uzme slučaj Biljane Plavšić i to kako se ta vrsta priznanja završila, pa se desilo povlačenje priznanja“, podsetila je Todorović.
Ona je ukazala da priznanje može da bude zloupotrebljeno, ali da u ovom trenutku ono postoji i istakla da veruje da ono može da posluži za važne razgovore „koje na društvenom i političkom nivou moramo da obavimo sami sa sobom“.
Priznanje nije došlo do građana
Upitana da li bi Krstićevo priznanje moglo nešto da promeni u laičkoj javnosti, s obzirom na to da je dominatnan stav da o zločinima koji su počinjeni u „naše ime“ nema javne diskusije ili se oni negiraju, Todorović je ocenila da bi to priznanje moglo da pomogne tome „kada bi to pismo uopšte došlo do građana“.
„Vidimo apsolutno ćutanje prorežimskih medija i predstavnika institucija i u Srbiji i Republici Srpskoj zato što je ovo u direktnoj suprotnosti sa svime što su oni do sada govorili i radili, posebno kada govorimo o genocidu u Srebrenici i načinu na koji oni zloupotrebljavaju to pitanje, čime produbljuju jaz i dodatno povređuju one koji su oštećeni“, ocenila je Todorović.
Ona je ukazala da bi ljudi, kada bi imali informacije o Krstićevom priznanju, tome pristupili na različite načine, ali bi mnoge od njih to nateralo da se zapitaju.
„To bi sigurno doprinelo i drugačijem načinu izveštavanja o prošlosti o kojoj često diskutujemo na senzacionalistički način, i uvek je neko u klinču sa nekim, i na taj način se pristupa toj temi, a nikada se ne govori o utvrđenim činjenicama i iskazima žrtava, a cela debata se odvija u neprijateljskom okruženju zbog nespremnosti političkih elita u Srbiji da se time bave na adekvatan način“, zaključila je Todorović.