Izbori u SAD
Bajden poručio Amerikancima da smanje tenzije
„Ne možete da volite svoju zemlju samo kada pobeđujete. Ne možete da volite svog komšiju samo kada se slažete s njim", naveo je Bajden
Na Samitu Evropske političke zajednice u Budimpešti najviše se govori o pobedi Donalda Trampa i njegovim najavama da će SAD ostaviti „na cedilu“ Evropu po pitanju Ukrajine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podučavao Evropu o „tricama i kučinama“
Glavne teme petog Samita Evropske političke zajednice koji se u četvrtak održava u Budimpešti su pobeda Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima i snažna Evropska unija, a članice EU posebno brine što je Tramp nekoliko puta najavljivao da će izvući SAD „napolje“ iz Ukrajine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić iskoristio je priliku da na Samitu Evropi poruči da bi da ona trebalo donosi strateške odluke, a ne da se bavi „tricama i kučinama“, uz naglasak da je njegova glavna poruka da što pre moraju da počnu pregovori o primirju u Ukrajini, a ne da se razmatra ko će da pobedi u tom ratu.
Saradnja Rusije, Severne Koreje, Kine i Irana
Na početku Samita generalni sekretar NATO Mark Rute ponovo je čestitao Trampu na pobedi i ukazao da se NATO u budućnosti mora baviti saradnjom Rusije, Severne Koreje, Kine i Irana.
„Ako Rusija uspe u Ukrajini, ona će doći do evropskih granica“, ocenio je Rute.
Istakao je da evropske i američke članice NATO noraju da rade zajedno, jer jačanje odnosa Rusije i Severne Koreje pokazuje kako te zemlje rade zajedno, čime predstavljaju „sve veću pretnju i za EU i za SAD“.
„Očekujem da sa Trampom razgovaram kako da zajedno delujemo po pitanju ovih pretnji“, rekao je Rute.
„Ne sme se gledati pravo jačeg“
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen čestitala je Trampu na „čistoj pobedi“ i poručila da se raduje da zajedno rade na jačanju evroatlantskih odnosa.
Istakla je da je važno „da autokrate dobiju poruku da se ne sme gledati pravo jačeg, već da mora važiti vladavina prava“.
Predsednik Francuske Emanuel Makron poručio je da svi moraju da se bore za mir na evropskom kontinentu.
„Ne sme se dozvoliti da Rusija pobedi u ratu u Ukrajini jer bi to značilo imperijalnu silu na granicama Evropske unije“, ocenio je Makron.
On je naglasio da ne može da sedi miran za stolom i dozvoli „imperijalizam i revizionizam na granicama EU“.
„Da li želimo da čitamo istoriju u kojoj smo dozvolili da Putin počinje ratove, a Amerika vodi trgovinski rat protiv Kine ili ćemo pisati sopstvenu istoriju? Imamo snažne ekonomije, dobar odbrambeni sistem 27 država članica sa 400 miliona stanovnika ili 700 miliona na teritoriji evropske zajednice“, naglasio je Makron.
Makron: Ne možemo da prepustimo našu bezbednost Amerikancima
Istakao je da „moramo da odlučimo o odbrani svojih nacionalnih i evropskih interesa“ i da „ne želimo da svoje tržište delegiramo drugima, da oni utiču na nas“.
„Razgovarao sam sa Donaldom Trampom, ima nas koji smo upoznati sa njegovim prethodnim mandatom. Tramp brani interese SAD, a zemlje EU moraju da budu spremne da brane interese Evropljana. Ne možemo da prepustimo našu bezbednost Amerikancima. Bez obzira da li ste članica EU ili ne, moramo da se postaramo da imamo evropske preference u našoj industrijskoj proizvodnji, kao i da imamo bezbednost u našim zemljama, na jugu, istoku i zapadu“, rekao je Makron.
WSJ: Odlaganje članstva u Ukrajine u NATO?
Istovremeno, The Wall street journal (WSJ) objavio je u sredu da jedna ideja koja se pojavila u Trampovom timu o tome kako da se okonča rat u Ukrajini uključuje odlaganje članstva te zemlje u NATO na najmanje 20 godina. U zamenu za to, Vašington će nastaviti sa isporukama oružja kijevu, piše WSJ pozivajući se na tri izvora bliska Trampu.
Tramp je više puta je govorio da će okončati rat u roku od „24 sata“ i izvući SAD „napolje“ iz Ukrajine.
Raniji medijski izveštaji i izjave Trampovog najužeg kruga ukazivale su na to da bi to uključivalo zamrzavanje rata na trenutnim linijama fronta i uspostavljanje demilitarizovane zone na istoku, tvrdnju koju takođe podržavaju izvori WSJ.
Rusija trenutno zauzima oko 20 odsto ukrajinske teritorije na jugu i istoku i nastavlja da postepeno potiskuje ukrajinske branioce, iako po cenu velikih žrtava.
Ostaje nejasno ko će nadgledati demilitarizovanu zonu od oko 800 milja, odnosno 1.300 kilometara, ali je anonimni Trampov pomoćnik rekaoe za WSJ da će Vašington zahtevati od evropskih saveznika da pošalju svoje trupe.
Ovaj predlog je samo jedna od ideja koje kruže oko Trampovog tima, a novoizabrani predsednik teži da donosi velike političke odluke na licu mesta, rekli su izvori.
Dvojica Trampovih savetnika, penzionisani generali Kit Kelog i Fred Flejc, predložili su u junu da se prekine vojna pomoć Ukrajini osim ako zemlja ne pristane na mirovne pregovore sa Rusijom.
Istovremeno, Kelog je rekao da će plan doneti dodatna upozorenja Rusiji da će SAD povećati svoju vojnu podršku Ukrajini ako odbije uslove prekida vatre.
Flejc je rekao da je Tramp pozitivno odgovorio na plan, ali je dodao: „Ne kažem da se složio sa njim ili da se složio sa svakim njegovim delom“.
Plan je takođe uključivao skidanje članstva Ukrajine u NATO sa stola „na duži period u zamenu za sveobuhvatan i proverljiv mirovni sporazum sa bezbednosnim garancijama“.
Vučić, trice i kučine
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić iskoristio je Samit u Budimpešti da Evropi poruči da bi ona trebalo da donosi strateške odluke, a ne da se bavi „tricama i kučinama“.
Naveo je da će će njegova glavna poruka na Samitu biti da se mora što pre krenuti u pregovore o primirju u Ukrajini, a ne ko će da pobedi u tom ratu.
„Evropa mora da sagledava realnost drugačije. Situaciju otežava i činjenica da je u Nemačkoj pala vlada i da slede izbori, što će otežati poziciju svih u Evropi. Moja poruka će biti da se konačno krene u razgovore o primirju, jer je mir blagorodan za ceo svet, a za Evropu posebno, ali videćete i danas mogu da naslutim kako će to da izgleda“, rekao je Vučić.
Izvor: Reuters/FoNet/The Wall street journal
„Ne možete da volite svoju zemlju samo kada pobeđujete. Ne možete da volite svog komšiju samo kada se slažete s njim", naveo je Bajden
Imali smo situaciju poput one kada dva velika pozorišta u gradu imaju premijere iste večeri. Jedno je ponudilo rimejk njihove stare predstave sa istim glavnim glumcem, a drugo novu dramu sa savremenom tematikom i potpuno novim, još neafirmisanim glumcem
Nemačka vlada odobrila je zakon koji predviđa obavezan onlajn upitnik za mlade muškarce kao prvi korak u novom sistemu služenja vojnog roka. Može li Nemačka tako rešiti problem regrutacije?
Pet okruga u Kijevu bilo je na meti udara ruskih dronova, saopštio je gradonačelnik Vitalij Kličko. Napadi su izvršeni i u Odesi gde je oštećena jedna višespratnica
Ilon Mask, najbogatiji čovek na svetu, svojom finansijskom i medijskom podrškom značajno je doprineo uspehu Donalda Trampa na izborima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve