Grejna sezona u Srbiji uveliko traje. Prosečna potrošnja energije za grejanje u srpskim domaćinstvima je prilično visoka. Koliko energije trošimo na grejanje u Srbiji, a koliko bi trebalo da trošimo
Dr Boban Pavlović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu piše za portal Klima101 o tome koliko energetika domaćinstava u Srbiji kaska za Evropom – i šta bi država i građani mogli da urade da ubrzaju tranziciju.
Možda je to najlakše pokazati kroz poređenje. Kako nam govore naučna saznanja, prosečna potrošnja energije za grejanje po stambenoj jedinici u Srbiji je veća ili se nalazi u istom rangu sa potrošnjom u skandinavskim zemljama – uprkos tome što su skandinavske zemlje, naravno, daleko hladnije.
Blizu polovine domaćinstava u Srbiji koristi ogrevno drvno za grejanje, a lokalni sistemi grejanja čine oko 75 odsto ukupnog grejanja.
Među njima, najbrojniji su šporeti i peći na čvrsta goriva, koji predstavljaju zastarele tehnologije koje su manje efikasne u poređenju sa modernijim sistemima grejanja i lokalno emituju značajne količine zagađujućih materija u vazduh, piše Klima 101.
Kada je reč kupcima-proizvođačima električne energije, od preko 2,5 miliona domaćinstava, broj korisnika fotonaponskih panela nešto je veći od dve hiljade (oko 0,1 odsto ukupnog broja domaćinstava).
Kako je u Evropskoj Uniji?
Slično je i u Evropi, gde je proces energetske tranzicije u domaćinstvima tek na početku.
Podaci pokazuju da prosečan Evropljanin provodi 90 odsto vremena u zatvorenom prostoru i pri tome troši energiju na grejanje, hlađenje, osvetljenje, rad kućnih i drugih aparata i slično
U domaćinstvima EU, preko 60 odsto potrošnje energije koristi se za grejanje. Fosilna goriva, pre svega prirodni gas, ali i nafta i ugalj, i dalje imaju ključnu ulogu u grejanju zgrada, čineći oko 42 odsto energije koja se koristi za grejanje u stambenom sektoru.
Koncept energetske zajednice u Srbiji
Zakonodavstvo u Srbiji, kao zemlji kandidatu za članstvo u EU, prepoznaje značaj energetskih politika koje se temelje na okviru „Čista energija za sve Evropljane”.
Hronološki gledano, ključni zakoni su usvajani ili su rađene izmene na usaglašavanju od godinu do dve nakon stupanja na snagu njihovih pandana u EU.
Jedan od ključnih problema nesumnjivo leži u manjoj kupovnoj moći građana u odnosu na EU. Ovaj problem je u Srbiji prepoznat i definisani su instrumenti koji su prisutni i u zemljama EU, kao što su podsticaji za korišćenje obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti, kao i pomoć ugroženim domaćinstvima.
Međutim, u praksi to nije postalo široko primenjeno i nije dalo značajnije efekte.
Trenutno ne postoji nijedan javni pregled efikasnosti i ukupnog učinka postojećih politika podrške domaćinstvima u energetskoj tranziciji u Srbiji. Ova analiza bi svakako bila korisna, jer bi pružila uvid u uspešnost instrumenata u podršci domaćinstvima.
Problem je i demografska struktura u Republici Srbiji.
Ruralne oblasti su često naseljene starijim stanovništvom koje nije zainteresovano za investicije čiji se efekti mogu očekivati tek nakon 5 do 10 godina.
U međuvremenu, urbane sredine postaju sve gušće naseljene, što dovodi do veće potražnje za energijom, kako za grejanje, tako i za hlađenje, čime se stvara pritisak na gradske infrastrukturne sisteme.
Koliko će nas koštati grejanje?
Grejna sezona počela je u utorak 15. oktobra, a završava se 15. aprila. Međutim, taj podatak važan je onima koji u kućama i stanovima imaju ugrađeno daljinsko grejanje.
Ostali imaju tu prednost da mogu da se greju kad žele, mada je s obzirom na cene grejanja, možda bolje reći – kada mogu. Jer, prema podacima Agencije za energetiku, u zavisnosti od načina zagrevanja, topao stan u ovoj zimskoj sezoni prosečno domaćinstvo koštaće i do 200.000 dinara, piše Nova ekonomija.
Domaćinstva koja koriste TA peći imaće troškove od 81.700 dinara, ali samo ukoliko se za punjenje peći isključivo koristi jeftinija noćna struja. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 40 odsto, tako da oni iznose 113,6 hiljada dinara.
S druge strane, ove zime će se najjeftinije grejati domaćinstva koja koriste drva, čije su cene u odnosu na prethodnu grejnu sezonu pale za pet do sedam odsto, kako pokazuju podaci Agencije za eneregtiku Srbije. Dok je prošle godine grejanje na drva koštalo od 56.000 do 93.000 dinara, ove godine je primetno jeftinije.
Tako će u delovima Srbije u kojima se može nabaviti drvo po nižim cenama (na primer za 6.300 dinara po kubnom metru) domaćinstva koja imaju energetski efikasnije peći, morati da potroše oko 53.000 dinara za grejanje, dok će ona domaćinstva koja budu koristila skuplje ogrevno drvo imati račun za grejanje od oko 87.700 dinara.
Mogući porast cene peleta
Domaćinstva koja koriste pelet imaće troškove od 65.000 dinara, što je u poređenju sa prethodnom grejnom sezonom manje za čak 23 odsto. Da li će situacija ostati ista kakvu sada pokazuju računice Agencije, ostaje da se vidi, jer je Vlada Srbije obnovila uredbu o zabrani uvoza peleta što bi trebalo da znači da cena peleta neće dodatno padati, a moguće je i da poraste.
Troškovi grejanja korišćenjem prirodnog gasa ove sezone su isti kao i prethodne – 59.500 dinara, što je za samo 6.500 dinara skuplje od najpovoljnijeg grejanja korišćenjem drveta, ali zato mnogo komfornije.
Domaćinstva koja se budu grejala na ugalj, moraće da izdvoje od 75.000 do 77.700 dinara, u zavisnosti od vrste uglja koji se koristi.
Izvor:Klima101
Udruženje arhitekata Srbije ocenjuje da su sadašnji učesnici u rekonstrukciji zgrade Železničke stanice, iako su radili u mnogo boljim uslovima nego tim Imre Farkaša pre 60 godina, dozvolili da nadstrešnica postane opasnost po ljude
Deo prolaza Bezistan u centru Beograda je zatvoren zato što nadstrešnica predstavlja opasnost po ljude. Marko Stojčić najavljuje kontrolu i drugih nebezbednih mesta u gradu
Prva zgrada Železničke stanice u Novom Sadu, ona na Limanu koje više nema, bila je simbol napretka Novog Sada. Sadašnja zgrada iz 1964. godine predstavljala je remek delo moderne arhitekture, a onda se pretvorila u ruinu. Prvi put je rekonstruisana kada je Novi Sad postao Evropska prestonica kulture, a drugi put zbog voza „Soko“. U subotu je njena nastrešnica usmrtila 14 ljudi
Zbog pogibije 14 ljudi nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu subota je proglašena za dan žalosti. Troje ljudi se u teškom stanju nalazi u Kliničkom centru Vojvodine. Javnost traži da se utvrdi ko je odgovoran za tragediju, Vučić obećava da će odgovorni biti kažnjeni
Kada je barijera jednom probijena, ne postoji razlog zbog koga bi se neko ustručavao od zloupotrebe tehnologije. Ljudi će radije verovati vestima koje potvrđuju njihova postojeća mišljenja i stavove, rekla je za „Vreme“ glavna istaživačica SHARE fondacije Mila Bajić
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
