Već treću godinu zaredom u glavnom gradu Srbije se gradi bez usvojenog Generalnog urbanističkog plana po kome bi trebalo da se gradi i razvija do 2041. godine. Zato skoro da više nema veće opštine u Beogradu gde građani nisu stali pred mašine
“Pazi gradilište!”. “Pešaci, pređite na drugu stranu ulice!”. Kad ono, i tamo se gradi. Beograd se menja i raste, kranovi vrebaju na svakom ćošku, betonski blokovi lebde iznad glave, lagana šetnja gradom izaziva anksioznost.
Kada se taj osećaj javi, savetuju stručnjaci da se udahne duboko i dodirne drvo ili trava da bismo dobili informaciju putem čula dodira da nismo u opasnosti. Ali vazduh je zagađen, a travu i drveće je teško naći.
U Srbiji je u maju ove godine izdata 2.461 građevinska dozvola, što je 2,4 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Od toga se 14,3 odsto gradi u glavnom gradu. Najveći broj gradilišta u prestonici nalazi se u centralnim gradskim opštinama – Stari grad, Dorćol, Novi Beograd i Vračar. Prema statističkim podacima Sekretarijata za upravu, u planu je da ove godine, na 17 beogradskih opština, bude izgrađen 13.671 novi stan.
Planira se kasnije i 5.000 stanova na prostoru nekadašnjeg IMT-a, a širi se i Beograd na vodi. Treću godinu za redom Centralni registar planskih dokumenata nije dostupan za javnost. Nestao je bez traga 2022. godine nakon hakerskog napada na sajt Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Reč je o javnoj bazi planskih dokumenata na kojoj se nalaze svi urbanistički planovi u Srbiji.
Nema Registra, a samim tim ni Generalnog urbanističkog plana (GUP), koji bi trebalo da prikaže izgradnju Beograda do 2041. godine. Prema Zakonu, Registar bi trebalo da bude dostupan kod nadležnog ministarstva ili Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, koja ne postoji, a trebalo je da bude oformljena do novembra 2023. prema izmenama Zakona o planiranju i izgradnji.
Do objavljivanja ovog broja, iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije stigao odgovor na pitanja “Vremena” dokle se stiglo sa usvajanjem GUP-a i da li će pomenuta Agencija uskoro biti oformljena.
GDE JE PLAN?
Kolektiv “Ministarstvo prostora” izradio je digitalnu platformu “Gde je plan?” kao primer građanima kako bi trebalo da izgleda njihovo informisanje na svakom koraku procesa – od trenutka kad se odluči da se neki plan primeni pa do samog kraja.
“Naša mapa daje uvid građanima u planove i urbanističke projekte u Beogradu, na način dostojan 21. veka. Da bi građani mogli da pogledaju šta je u planu, da li je to za njih relevantno i kako utiče na kvalitet njihovog života”, kaže članica kolektiva “Ministarstvo prostora” Božena Stojić.
Ova platforma sadrži informacije o planovima i projektima koji su bili u proceduri od 2022. godine pa na dalje. Ljudi onda mogu da reaguju, navodi naša sagovornica, ukoliko to nije u skladu sa zajedničkim interesima ili ako postoji grupa građana koja može da artikuliše neke drugačije, zajedničke interese za to područje.
“Pojedinci mogu imati i privatne intrese, kroz svoje parcele, pa na mapi mogu videti kako to utiče na njih. I to je u redu, važno je samo da javnost bude informisana”, kaže Božena Stojić.
BRISANJE ZELENILA
Iz Kolektiva ukazuju i na praksu objavljivanja planova na rani javni uvid u toku letnjih meseci i o tome na koji način su zelene površine tretirane u okviru tih planskih rešenja.
“Analizirali smo tokom leta planove koji su bili na javnim uvidima, dok su građani mahom bili odsutni, na odmorima ili su se sklonili od vrućina”, nastavlja Božena Stojić. “Analiza 19 urbanističkih i četiri prostorna plana pokazala je da javne zelene površine, koje uživaju nešto viši stepen zaštite, a čije bi unapređenje trebalo da bude jedan od prioriteta razvoja grada, čine tek 1,84 odsto zbirne površine svih obrađenih urbanističkih planova.”
Iako prostorni planovi za delove opština Surčin i Grocka predviđaju povećanje šuma, što su lepe vesti, drugi planovi ne ulivaju optimizam.
Zabrinjava podatak da je oko 58 hektara zelenih površina predstavljeno kao neizgrađeno zemljište.
“Ovakvo tretiranje samoniklog zelenila može biti veoma pogubno, budući da se poziva na nedostatak formalne zaštite, kategorizacije ili održavanja i time nastoji da opravda betonizaciju svakog centimetra kvadratnog prirodno regulisanih površina”, navode iz “Ministarstva prostora”.
GRAĐANI NA STRAŽI
Baš to su uvideli stanovnici Mirijeva kada su na pomenutoj platformi slučajno saznali da je nacrt plana detaljne regulacije područja Bajdina u Mirijevu na javnom uvidu, priča za “Vreme” Đorđe Lukić iz udruženja građana “Mirijevo zeleno i zdravo”.
“Počeli smo da pišemo primedbe i prikupljamo potpise u vidu peticije protiv ovog štetnog urbanističkog projekta. Prisustvovali smo javnim raspravama i tribinama, organizovali smo komšijske skupove ali i proteste zatvorivši ulice Mirijeva prvi put u novijoj istoriji naselja”, kaže Lukić.
U tom procesu stanari su saznali da u Mrijevu postoje i planovi za gradnju u parkovima, prostorima između zgrada, na šetalištima i sportskim terenima.
“Tokom 2023. godine uspeli smo da sprečimo proceduru za gradnju stambeno-poslovnog kompleksa na mestu dečijeg parka i sportskih terena u Ulici Samjuela Beketa, koji se nalaze u neposrednoj okolini najbrojnije osnovne škole u Srbiji”, priča Lukić.
Prethodne godine su sprečili i donošenje plana za gradnju na zelenoj površini pored parka za pse na Stojčinom brdu po istom principu.
“U kontaktu smo sa neformalnim građanskim inicijativama na teritoriji opštine Zvezdara poput ‘Naše mesne zajednice’, ali sarađujemo i sa aktivistima iz drugih beogradskih naselja kao što su ‘Bežanija ostaje Kosa prkosi’, ‘Blok je naš’, ‘Savski nasip’ i drugi”, navodi Lukić. “Međusobno se podržavamo u vidu deljenja sadržaja na društvenim mrežama, kao i fizičkim prisustvom na protestima i javnim raspravama.”
TREBA LI JOŠ JEDNA ZGRADA?
Da solidarnost i građanski aktizivam pomažu u očuvanju prostora na kome žive, potvrđuje za “Vreme” Jovan Vuković iz udruženja “Blok je naš”.
“Jedino udruženi možemo da se borimo – građani najbolje znaju šta im je potrebno”, kaže Vuković.
Nemaju nikakve resurse ni finanskijska sredstva, kako kaže, puno komšija se uključilo u borbu što mnogo pomaže: “Niko da se seti da izgradi dom zdravlja, bazen ili vrtić. Nedostaju nam parking mesta, kada padne malo jača kiša, imamo poplave jer kanalizacija nije predviđena za toliki broj stanovnika; u mojoj zgradi su pre tri godine bile poplavljene garaže u kojima se nalazi trafostanica i dok se sve nije osušilo, dva dana smo bili bez struje. Nova izgradnja samo će doprineti takvim situacijama”.
“Vi sada da uđete u blok i pitate koga god sretnete šta želi da se gradi – zar mislite da bi iko rekao: nova zgrada?!”, pita Vuković.
Za različite planove gradnje prisustvovali su ranim javnim uvidima, predavali primedbe građana i takođe organizovali proteste.
“Grad planira da usvoji, pored postojećih pravila, koje je ova vlast usvajala, Generalni urbanistički plan za Novi Beograd. Iako u bloku 63 nije dozvoljena izgradnja stambeno-poslovnih objekata, Planom detaljne regulacije predviđena je izgradnja šest novih zgrada visine 33 metra, to je oko 12 spratova. Mi smo predali više od 1000 primedbi građana i sada čekamo da vidimo šta će komisija za planove i urbanisti da odluče”, kaže Vuković.
Ukoliko odluče da uprkos tome nastave sa gradnjom, braniće sa komšijama blok na ulici, uporan je Vuković.
KAKO SE I ZA KOGA PLANIRA?
Urbanistkinja Ljubica Slavković iz udruženja “Nova planska praksa” kaže za “Vreme” da su analizom zastupljenosti zelenila u novoplaniranim kompleksima u široj zoni priobalja Save u Beogradu zaključili kako uopšte nije jasno kojom logikom se donose odluke.
“Analiza ukazuje da se pojedinim planovima procenat zelenih površina u direktnom kontaktu sa tlom drastično smanjuje, na primer u Beogradu na vodi se kroz izmene i dopune plana smanjuje sa 18,8 na 13,6 odsto. Zatim je dozvoljeno da se postojeći park Bristol izbetonira do 70 odsto svoje površine, dok je u drugim planovima ovaj procent značajno veći, kao što je slučaj na području nekadašnjih fabrika imt i fmo, procenat zelenih površina u blokovima u direktnom kontaktu sa tlom prosečno iznosi 22 odsto”, kaže Ljubica Slavković.
Naša sagovornica dodaje da je u planovima višeg reda propisano da u otvorenom bloku procenat zelenila u direktnom kontaktu sa tlom bude minimalno 30 odsto. Iako po tipologiji sve nove stambeno-poslovne zone u ovoj zoni nisu okarakterisane kao otvoreni blok, ne postoji ni jedan argument zbog koga se ovaj minimalni procenat ne bi primenjivao, naročito imajući u vidu intenzitet izgradnje.
“Divlje gradnje su se iz manira pretočile u modus operandi prostornog razvoja”, objašnjava urbanistkinja Slavković. “On se odvija pod diktatom investitorskog urbanizma, prostor se tretira kao plen i služi isključivo maksimizovanju pojedinačnih dobiti, različitih interesnih grupa ili pojedinaca. Po pravilu, to se odvija nauštrb javnog interesa. U tom procesu, infrastruktura je apsolutno opterećena i ulaganja u izgradnju zdravog i funkcionalnog okruženja nisu na listi prioriteta. Stradaju javni prostori, zelenilo, saobraćaj, zdrav vazduh, voda i sve ono što bi trebalo da nam omogući kvalitet života. Umesto toga, niču kvadrati basnoslovnih cena. Za koga se takav grad planira i gradi?”
SVE PO ZAKONU
Ljubica Slavković naglašava kako je važno da građani budu uključeni u procese planiranja i prostornog razvoja, ali i da utiču na radikalnu reformu procedura planiranja i donošenja odluka. Međutim, iako spavaju sa jednim okom otvorenim, građanima su ostavljene vrlo ograničene mogućnosti za reagovanje.
Zakon o planiranju i izgradnji predviđa samo dve faze u kojima je omogućeno učešće javnosti – “rani javni uvid”, gde se građani u minimalnom roku od 15 dana mogu upoznati sa okvirnom koncepcijom planskih rešenja, i konačno “javni uvid” u minimalnom trajanju od 30 dana, tokom kojeg se izlaže zvaničan nacrt planskog akta.
Odluka o izradi planskih akata najčešće se oglašava isključivo u službenim glasilima, te je vrlo mali broj ljudi informisan o tome. Propisi Republike Srbije prepoznaju razne mehanizme građanske participacije, ali nadležne institucije im retko pribegavaju. Time se, a sve po zakonu, građani dovode pred svršen čin, dok im se kvalitet života sužava kao i prostor oko njih.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
