Provladini mediji su obeležavanje oslobađanja Beograda prikazali kao veličanstven događaj posvećen očuvanju antifašističkih vrednosti i istorijskog sećanja na borce protiv fašizma. Poseban fokus stavljen je na jačanje tradicionalnih veza sa Rusijom, uz isticanje prijateljskih odnosa između Srbije i Rusije, čime se događaj predstavlja kao čin patriotskog jedinstva. Ovo tim pre što Aleksandar Vučić uprkos Putinovom pozivu, neće prisustvovati samitu BRIKS-a u Kazanju
...Maja Stojanović
U Beogradu je 20. oktobra održana šetnja Besmrtnog puka. Događaj koji je, umesto da se fokusira na sećanje na pale borce iz Drugog svetskog rata i slavi antifašizam, postao platforma za desne narative i simbole, kao i otvoreno promovisanje proruske politike u Srbiji. Šetnju su predvodili ne samo kontroverzni Noćni vukovi, već i predstavnici vlade uključujući ministre i potpredsednika vlade, kao i visoki funkcioneri Putinovog režima.
Sve to se dešava u trenutku kada se cela Evropa suočava s posledicama rata u Ukrajini i kada je Srbija primorana da, i jednoj i drugoj strani, pokazuje “lojalnost” – i nastavi sedenje na dve stolice iako su one sve više udaljene.
Ove godine šetnja Besmrtnog puka se prvi put održava dva puta u Srbiji, što je presedan u poređenju sa ostalim državama i prethodnim godinama kada je i kod nas organizovana samo jednom godišnje. Šetnja se, inače, tradicionalno organizuje u maju povodom Dana pobede nad fašizmom prvo u Moskvi, a onda i u drugim gradovima gde je jak uticaj Rusije. Ovog puta je odlučeno da se još jedna šetnja održi u oktobru i, simbolički, veže za godišnjicu oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Ova promena može biti viđena kao deo šireg političkog narativa koji služi da se naglase bliske veze Srbije sa Rusijom, posebno u trenutku kada Aleksandar Vučić ne prisustvuje samitu BRIKS-a, pa se ovim događajem Rusiji pokazuje privrženost njenoj politici.
NOĆNI VUKOVI I POLITIČKA INSTRUMENTALIZACIJA
“Noćni vukovi”, ruska motociklistička grupa poznata po bliskim vezama sa predsednikom Vladimirom Putinom, imala je centralnu ulogu u ovogodišnjoj šetnji. Njihovo prisustvo, uz aktivnu podršku visokih državnih zvaničnika Srbije, ukazuje na to da Srbija ne samo da ne balansira, već aktivno bira stranu u aktuelnim geopolitičkim previranjima.
Na čelu šetnje su bili visoki državni funkcioneri – Aleksandar Vulin, potpredsednik Vlade zadužen za praćenje stanja projekata iz delokruga više ministarstava i posebnih organizacija Vlade u koordinaciji sa predsednikom Republike, Nenad Popović, ministar bez portfelja zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju i položaj crkve u zemlji i inostranstvu i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.
Njihovo prisustvo u prvim redovima nije bilo slučajno – to je jasan signal da aktuelna vlast aktivno podržava prorusku agendu uprkos pritiscima iz Evropske unije da uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom. Ovaj događaj nije samo komemoracija herojima Drugog svetskog rata, već otvorena politička manifestacija koja pokazuje jasnu orijentaciju Srbije prema Rusiji.
PROVLADINI MEDIJI
Provladini mediji su šetnju Besmrtnog puka prikazali kao veličanstven događaj posvećen očuvanju antifašističkih vrednosti i istorijskog sećanja na borce protiv fašizma.
Poseban fokus stavljen je na jačanje tradicionalnih veza sa Rusijom, uz isticanje prijateljskih odnosa između Srbije i Rusije, čime se događaj predstavlja kao čin patriotskog jedinstva. Prikazi su uglavnom bili pozitivni, sa naglaskom na značaj očuvanja srpskog nacionalnog identiteta i suvereniteta, često u kontrastu sa pritiscima sa Zapada.
Dnevni list “Politika” je objavio da šetnja ima dvostruko značenje: ona slavi prošlost, ali i jača veze sa “bratskim ruskim narodom”, naglašavajući kako Srbija nikada neće zaboraviti podršku Rusije u teškim trenucima.
BRIKS ILI NE?
Šetnja Besmrtnog puka ove godine može se posmatrati i kao deo šireg političkog manevra srpskih vlasti, posebno u kontekstu odnosa sa Rusijom i Vučićevog odlaska na samit BRIKS-a. Predsednik Srbije je ranije potvrdio da je primio poziv od Vladimira Putina za samit BRIKS-a u Kazanju, ali je takođe najavio da zbog važnih međunarodnih obaveza u Srbiji neće moći da prisustvuje samitu lično.
Šetnja Besmrtnog puka, koja se zvanično održava u znak sećanja na borce protiv fašizma, sada služi kao simbolična poruka o održavanju proruskih stavova, čak i u odsustvu direktnog učešća Srbije na samitu.
Vučićev neodlazak na samit može se tumačiti kao deo balansirajuće politike koju Srbija vodi između Istoka i Zapada gde nastoji da očuva bliske veze sa Rusijom, ali i da izbegne dodatne pritiske iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
Organizovanje šetnje, uz prisustvo ključnih visokih proruskih političara poput Aleksandra Vulina i Nenada Popovića, predstavlja javno potvrđivanje bliskih odnosa sa Rusijom i demonstracija proruskih stavova unutar Srbije iako predsednik ne može lično prisustvovati samitu BRIKS-a.
DA LI NAM JE DOZVOLJENO DA SEDIMO NA DVE STOLICE?
Ovakva dinamika naglašava specifičan način na koji Srbija balansira svoju poziciju koristeći domaće političke i simboličke događaje kao vid zadržavanja ruskog uticaja dok istovremeno izbegava otvorene konfrontacije sa zapadnim silama.
Komentari predstavnika međunarodne zajednice zapravo omogućavaju Srbiji da nastavi politiku “sedenja na dve stolice”, gde se prozapadne i proruske orijentacije međusobno ne isključuju, već se koriste u zavisnosti od političkog trenutka i publike.
Iz intervjua američkog ambasadora Kristofera Hila za N1, koji se bavio pitanjima eksploatacije litijuma, protivrečnostima u stavovima Srbije i proruskim elementima unutar zemlje, jasno se vidi koliki prostor se daje državi Srbiji za ovakve geopolitičke poteze.
Iako se u većem delu intervjua Hil fokusira na to kako je “litijum deo budućnosti” i ne odustaje od fokusa na neke proruski orijentisane pojedince na protestima protiv litijuma, Vulina vidi kao pojedinca o kome ne treba da ima stav iako je on trenutno potpredsednik Vlade Srbije.
Kada je upitan o Vulinovim stavovima, Hil odgovara: “Ako ukazujete na protivrečnosti, treba da pozovete gospodina Vulina i da mu postavite isto pitanje. Ja govorim o Srbiji, a ne o svakom Srbinu koga sam upoznao ili za koga sam čuo”.
Dakle, ova izjava pokazuje kako se, s jedne strane, individualni proruski akteri kritikuju u kontekstu protesta protiv kopanja litijuma, dok se Vulin – koji obavlja značajnu političku funkciju – relativizuje kao “neki Srbin”. Takvi komentari omogućavaju Srbiji da zadrži balans između prozapadnih i proruskih stavova – na jednoj strani prihvata zapadnu retoriku o modernizaciji, a na drugoj održava bliske veze sa Rusijom kroz događaje poput šetnji Besmrtnog puka.
Posledice ovakve politike mogle bi biti dugoročne i ozbiljne, ne samo po Srbiju, već i po demokratiju na globalnom nivou. Dok Zapad gleda kroz prste Srbiji pravdajući to potrebom za regionalnom stabilnošću ili tranzicijom ka evropskim integracijama, Srbija istovremeno koristi svaku priliku da se veže za Rusiju, ne samo kroz energetske aranžmane, već i kroz očigledne političke simbole.
Nije moguće da Srbija bude posvećena evropskim vrednostima i politikama Zapada, a da istovremeno neguje bliske odnose s Rusijom, čije se vrednosti i geopolitika temelje na autoritarizmu. To je kao da neko stoji jednom nogom u potoku, ali uporno tvrdi da mu noge nisu mokre – Srbija ne može balansirati između dve potpuno različite ideologije, a da ne bude zahvaćena lošijom od njih.
Ako međunarodna zapadna zajednica ne krene da aktivno i vidljivo reaguje na strategiju balansiranja države Srbije, polako će im se to balansiranje obiti o glavu. Rusija ne ostvaruje svoj uticaj samo direktnim pritiscima spolja, već kroz održavanje “politike balansiranja” i jačanja ruskih metoda relativizacije evropskih vrednosti.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Među uhapšenima za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu su i ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić, kao i Jelena Tanasković, vršilac dužnosti generalne direktorke „Infrastruktura železnice Srbije". Vesić demantuje da je uhapšen i tvrdi da se sam prijavio istražnim organima
Raspala se država, raspao se sistem; da li je barem jedno od toga moglo da opstane, makar nauštrb onog drugog? Ili su bili vezani istom bodljikavom žicom?
Porast vojnog budžeta Srbije izazvaće reakcije drugih zemalja u našem regionu u kojem nismo uspeli izgraditi međusobno poverenje i predvidljivost. Ne treba biti spoljnopolitički ekspert da se već sada predvidi virtuelna trka u naoružanju zemalja u regionu koje to sebi ne mogu priuštiti
Privatni univerziteti, domaći i strani, dobiće pravo na finansiranje iz budžeta, a status budžetskog studenta verovatno će se deliti više po naklonosti i lojalnosti nego po zasluzi. Ne delim mišljenje ministarke prosvete da mladi ljudi odlaze iz ove zemlje zato što u njoj nema dobrih univerziteta. Oni odlaze iz ove zemlje zato što u njoj više nema nade. A bez kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti
Alija Balijagić ne može biti ni junak, ni hajduk, već samo dokaz nemoći države da kontroliše ekstremno nasilje. On je samo do kraja razgolićena slika surove društvene stvarnosti koja razume samo strah
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
“Iza jedne šestospratnice Krajišnici povedoše kozaračko kolo”, piše partizan Miloja Stijović. “Grunu jedna bacačka mina malo dalje od kola u parku. Niko se na to ne osvrće. Kolo se kreće i pjesma se ori, a narod posmatra i aplaudira. Gledam niz Svetosavsku ulicu. Vidim u Kralja Milana ulici kuća gori. Tu ispred mene, na uglu ulice, tri njemačka tijela”
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!