Zahvaljujući Berlinskom procesu postepeno se ukidaju roming tarife za internet i telefonske pozive između zemalja Zapadnog Balkana. Evropska unija je u region uložila 30 milijardi evra, ali se odnos Beograda i Prištine nimalo nije poboljšao
Samitom Berlinskog proseca koji je počeo u ponedeljak obležava se 10 godina od početka ovog regionalnog projekta, a Srbiju na Samitu predstavlja predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević.
On će učestvovati na panelima posvećenim regionalnoj saradnji i zajedničkom regionalnom tržištu, kao i Zelenoj agendi, povezivanju i energetici.
Na Samitu su potpisane Deklaracija podrške Akcionom planu o zajedničkom regionalnom tržištu i Sporazum o pristupu visokom obrazovanju.
Na jubilarnom skupu učestvuje i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Šolc: EU kompletna samo sa Zapadnim Balkanom
Samit je zvanično nemački kancelar Olaf Šolc koji je istakao da je EU kompletna samo sa Zapadnim Balkanom kao svojim delom.
„Zato želim da poručim našim prijateljima iz Beograda i Prištine – nemojte dopustiti da vas prošlost odvrati od puta ka mirnoj i prosperitetnoj budućnosti“, kazao je Šolc.
Nakon toga su održana dva radna sastanka i radni ručak na kojima će sa učesnicima razgovarati o temama kao što su regionalna saradnja i zajedničko regionalno tržište, zelena agenda za Zapadni Balkan, a tema će biti i budućnost Berlinskog procesa.
Potpisane su i Deklaracija podrške Akcionom planu o zajedničkom regionalnom tržištu i Sporazum o pristupu visokom obrazovanju.
„Rezultati koji nisu za potcenjivanje“
Vučević je uoči Samita rekao da je Berlinski proces značajan za regionalnu stabilnost i da je „uz manji ili veći uspeh ostvario rezultate koji nisu za potcenjivanje“.
Istakao je da je Srbiji važno sve što doprinosi stabilizaciji regiona, sve što nas udaljava od sukoba i što donosi benefit za građane, što stvara uslove za rast plata i penzija, ali da u Berlin ide sa dozom opreza, jer „uvek postoji opcija da neko i taj skup iskoristi za neku optužbu na račun Srbije“.
Pa je pojasnio da je zabrinut da bi „mogla da se dogodi i neka nova provokacija Prištine“.
Vučević je naveo i da će i premijer Kosova Aljbin Kurti biti u Berlinu, da neće imati bilateralni sastanak sa njim, ali da će biti u formatu gde će se nalaziti zajedno.
Berlinski proces je pokrenut 2014. godine na inicijativu tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel i od tada se Samit održavao u raznim gradovima – u Londonu, Parizu, Beču, Poznanju.
Brojne dobrobiti Berlinskog procesa
Sofija Popović, novinarka portala European Western Balkans ukazala je da su zahvaljujući Berlinskom procesu postignuti brojni tehnički i ekonomski uspesi koje građani mogu da osete.
„Kada putuju po regionu građani mogu da pređu granicu samo sa ličnom kartom, a doprinosi Berlinskog procesa su i to što nema rominga u zemljama obuhvaćenim procesom, i to što su smanjene cene rominga sa državama Evropske unije i što se ide ka tome da se u potpunosti ukine roming sa zemljama EU“, rekla je Popović za „Vreme“.
Dodala je da benefite Berlinskog procesa najviše oseća privreda, jer su 2020. godine uspostavljeni „zeleni koridori“ koji omogućavaju jednostavnije procedure prelaska za kamione.
Ona je istakla da su na političkom nivou izostali rezultati u okviru Berlinskog procesa
„Svi bilateralni problemi koje smo imali pre 10 godina su ostali, pa su diskutabilni rezultati Berlinskog procesa u političkoj sferi. Odnosi Beograda i Prištine su se pogoršali za 10 godina. Osim toga imamo lošu situaciju između Prištine i Sarajeva. Bez obzira na to što su lideri potpisali sporazum o slobodnom kretanju sa ličnim kartama, još postoji vizni režim između Kosova i Bosne i Hercegovine (BiH), što je problem za kreiranje zajedničkog regionalnog tržišta koje je inicijativa Berlinskog procesa“, rekla je Popović.
Ona je ukazala da je u ponodeljak Kosovo unilateralno povuklo vize za BiH i dodala da ostaje da se vidi da li će to i BiH uraditi.
„To je problem zbog Milorada Dodika i Republike Srpske koja zbog pitanja nezavisnosti Kosova odbija da ukine taj vizni režim“, zaključila je Popović.
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
