Vlast godinama teži da pobegne od odgovornosti i usluga koje treba da obezbedi građanima, a sve čvršće stiska oblast sile i prinude. Da bi to stanje ostalo neupitno, radi se na smanjenju potreba građana reklamiranjem siromaštva. Otud dolazi i promocija i forsiranje zamrznutog, neaktivnog, pasivnog, destruktivnog i malodušnog etničkog patosa umesto sagledavanja, razumevanja i promocije sveg dobrog sadržaja ovog prostora i građana koji na njemu žive
...Vladimir Pajić
Jedna od najstrašnijih posledica decenijske vladavine Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije je potpuno razorena opšta kultura. I tu nije reč o tome da većina stanoviništva sluša “lošu muziku” već da aktuelna vlast teži ka dubinskoj promeni ustaljenih navika i običaja, ideja, mišljenja i uzora kao i načina komunikacije. Višegodišnjim “kuvanjem” društva oni žele da redukuju naš sadržaj i kvalitet. Iz naše zajednice u tom “kuvanju” potrebno je da ispare patriotizam, solidarnost, vera, ljubav, poštenje, posvećenost, istrajnost i želja za dubljim smislom. Da bi oni ostali na pozicijama moći, potreban je dominantan suvi nacionalizam, ratobornost, kukavičluk, podmitljivost, zavist, grubost i gramzivost. Upravo sve po njihovoj meri.
Da li će to potpuno postići, zavisi i od svih nas. Ovo su njihove metode.
ISTINSKI PATRIOTIZAM ZAMENILI SU SIMBOLIČNIM NACIONALIZMOM
Osnovni stub ove vlasti je medijska hegemonija i monopol na političku poruku koja se emituje u javnost. S obzirom na kontrolisanu sliku u medijima i važnost zamrznute percepcije, gde nema mesta a ni vremena za uzvišene osećaje poput patriotizma, vlast u prvi plan ističe bljutavu, površnu i slabu nacionalističku sliku. Simboli će biti sirovi, zastava i grb zloupotrebljeni. Hiperinflacija simbola, inače nekada patriotskih, dovešće do pada vrednosti. Tako jedan deo “opijenih” nacionalizmom neće imati prostor za produbljivanje ljubavi prema zemlji i sunarodnicima jer od “drveta neće videti šumu”, dok će drugi razvijati prezir i osećaj dosade jer njihova percepcija patriotizma ne može da stane u tako mali kulturni ograničeni prostor kakav predstavljaju osnovni simboli. Jednima je kulturni prostor preširok, drugima preuzak. Tako podeljeno društvo nema kapacitet za konsenzus.
UNIŠTILI SU SVEST O KONTINUITETU
Sukob sa prošlim vremenom ovoj vlasti dolazi prirodno jer su u prošlosti imali važne uloge u ratu koji je izgubljen. Odatle težnja da sve počinje sa njihovom drugom vlašću, ili od 2012. godine. Nusproizvod tih aktivnosti je ukidanje političkog kontinuiteta pa građani stvaraju osećaj privremenosti i kratkotrajnosti. Tada se težnja ka dugogodišnjem sticanju pretvara u brzu otimačinu. U državi koja ne poštuje sopstveni kontinuitet, vrednosti i znanje neće biti na ceni, već će ih zameniti bezglavost u neznanju i korist od trenutka moći.
IZAZVALI SU PREZIR PREMA STRUCI I ZNANJU
Kada se država davi u laži i kada na njima počiva vlast, onda je istina neprijatelj. Godinama se funkcioneri vlasti o struci i stručnjacima izražavaju posprdno i pogrdno paralelno kupujući diplome i doktorate. Instituti se gase a fakulteti degradiraju. U sistemu koji se bazira na laži potrebno je da svi “jednako ne znaju” kako bi plasirana laž bila prihvaćena kao istina. Rezultat je uništavanje obrazovanja, kompromitacija znanja kao nekakve “izdaje kolektiva” i dugoročno unižavanje potencijala svakog građanina.
IZGRADILI SU KULT LIČNOSTI
Loša vlast traži bezuslovno obožavanje i što manje preispitivanja jer je tako lakše vladati. U demokratskim i slobodnim društvima bilo kakva “bezuslovnost” jeste poraz društva i slabost sistema. Savršenost, bezgrešnost i apsolutnost nisu kategorije realnog života pa se insistiranjem na njima stvara osećaj “državne” fantazije koja služi odvajanju građana od vlasti. Tako građanin državu počinje da vidi kao nešto daleko i strano što nije on sam.
PONIŠTILI SU DUBLJI SMISAO
Njihova politika se svodi na moto “ona da rađa, on da brani”. Herojstvo ili životna ostvarenost se u tom konceptu može postići samo na dva načina. Žene će biti heroine ako rode mnogo dece u užasnim uslovima, dok će muškarci moći da budu heroji samo u smrti. Takav pojednostavljen odnos prema smislu života i uloge pojedinca u društvu ljude ostavlja inertnim prema običnim a važnim životnim stvarima. Svakodnevne “male” žrtve, istrajnost i posvećenost društvo neće afirmisati kao važne pa će se od njih i odustajati. Građani će biti prisiljeni da se zadovolje minimumom smatrajući da nisu vredni boljeg pa će pasti i očekivanja od države. To vlastima znatno olakšava kontrolu i funkcionisanje.
SOLIDARNOST SU ZAMENILI KOLEKTIVIZMOM
Solidarnost i empatija su mera društva i civilizacije. Problem za tiransku vlast nastaje kada se bilo šta radi bez ličnog interesa. Goli beskrupulozni lični interes je okosnica loše i diktatorske vlasti jer je njegovo održavanje korupcionaško, jeftino i prosto. Spona koja vezuje građane u celinu neće biti kulturološka sličnost i uravnoteženi razvoj baziran na solidarnosti i vrednostima, već pravolinijski kolektivistički etnički uspeh u domenu fantastike. Samostalni razvoj i uspeh pojedinca šteti takvoj vlasti jer potire njenu sveprisutnost i svemogućnost a diktatoru uzurpira omnipotenciju.
PROMOCIJA SIROMAŠTVA
Vlast godinama teži da pobegne od odgovornosti i usluga koje treba da obezbedi građanima, a sve čvršće stiska oblast sile i prinude. Da bi to stanje ostalo neupitno, radi se na smanjenju potreba građana reklamiranjem siromaštva. Otud dolazi i promocija i forsiranje zamrznutog, neaktivnog, pasivnog, destruktivnog i malodušnog etničkog patosa umesto sagledavanja, razumevanja i promocije sveg dobrog sadržaja ovog prostora i građana koji na njemu žive.
Ovim metodama, “kuvanje” i posledična redukcija identiteta biće, nažalost, vrlo uspešna. Poslednja prilika da ne “zagorimo” i da nas ne “prekuvaju” na kraju leži samo i isključivo u nadi, entuzijazmu i volji. Ukoliko se ta tri osećaja ne stave u funkciju promene društva i dugoročne, posvećene borbe protiv ovih metoda, ostaće nam samo talog.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Šta u Beogradu radi fantomsko preduzeće za naplatu gradskog prevoza kad se prevoz ne naplaćuje? I na šta još grad baca pare? O tome piše „Vreme“ u novom broju
Setite se – kada ste poslednji put videli da u obližnjem parku beogradsko JKP “Zelenilo” zaliva zelene površine kako bi, je l’, ostale zelene? Kada je poslednji put kompletno renovirana ulica kojom stalno prolazite, a koja je prepuna rupčaga, takvih da morate da vozite 20 na sat? Koliko nelegalnih zgrada je izgrađeno u vašem komšiluku, a koliko ih se nakačilo baš vama na struju, vodu i kanalizaciju? Koliko stabala je imala vaša ulica pre 15 godina, a koliko ih ima danas? Gde nalazite mesto za parkiranje? Možete li biciklom po gradu? A za to vreme, gradonačelnik Šapić se pojavi u javnosti jednom mesečno ili u nekoliko meseci – da se pohvali rezultatima, da najavi nove “projekte” koji su, deluje, smišljeni prethodne večeri, pa da se verbalno obračuna i uvredi novinare koji mu nisu po volji
Neuplaćivanje lokalnoj samoupravi dela poreza na zarade od 102 miliona dinara i nenamenskih transfernih sredstava od 46,5 miliona dinara došlo je nakon izjave Aleksandra Vučića da za ovaj grad “nema više para”. A da je režim pustio ovaj grad “niz vodu” jasno je i zbog sve češćeg targetiranja ovdašnjih političara u tabloidima
Da mi je neko pre samo mesec dana rekao da će policija danima sedeti u mojoj kući, na Filozofskom fakultetu, pomislila bih da je to nemoguće. Ali do sada smo naučili da je ovde sve moguće. Znamo da Vučić mnoge stvari kopira od Viktora Orbana. Zašto ne bi počeo da kopira i jednog drugog autoritarnog lidera, Redžepa Erdogana, i počeo da gasi društvene mreže
Ekonomskim merama i organizovanim spontanim okupljanjima Aleksandar Vučić pokušava da konsoliduje svoje biračko telo, dok istovremeno podmeće nogu studentima i opoziciji i obračunava se sa nezavisnim medijima. Između naprednjačke inscenirane idile i društvenog bunta, sve jače se oseća nagoveštaj izbora. Kampanja pre kampanje je uveliko počela. Kada bi i pod kojim uslovima građani ponovo mogli na birališta
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
