Izraelska vojska pokrenula je kopnene operacije u jugozapadnom Libanu, čime je proširen upad za koji su izraelski zvaničnici rekli da ima za cilj potiskivanje militanata Hezbolaha sa granice. Objavljeno je i da je u vazdušnom udaru ubijen visoki komandant Hezbolaha Suhail Huseini
Izraelska vojska objavila je u utorak da je pokrenula kopnene operacije u jugozapadnom Libanu, čime je proširen upad za koji su izraelski zvaničnici rekli da ima za cilj potiskivanje militanata Hezbolaha sa granice.
Kao i u svojim početnim kopnenim operacijama u Libanu koje su počele 30. septembra, izraelska vojska je opisala nove napore kao „ograničene, lokalizovane, ciljane operacije“.
Kopnena kampanja prati snažu i široko rasprostranjenu vazdušnu ofanzivu, koja uključuje vazdušne napade na glavni grad Libana, Bejrut, kao i na područja u južnom i istočnom Libanu, piše Glas Amerike.
Ubijen komandant Hezbolaha
Izraelske odbrambene snage (IDF) saoštile su u utorak da je u jednom od tih vazdušnih udara ubijen visoki komandant Hezbolaha Suhail Huseini, koji je učestvovao u prenosu oružja iz Irana militantnoj grupi sa sedištem u Libanu.
Udar je usledio 10 dana nakon što je u izraelskom napadu ubijen lider Hezbolaha Hasan Nasralah.
Izrael je u ponedeljak izveo vazdušne napade na dva fronta, gađajući položaje Hamasa širom Pojasa Gaze i borce Hezbolaha u Libanu, pošto je zemlja obeležila godinu dana od napada Hamasa na južni Izrael koji je izazvao je rat koji sada preti da zahvati ceo region.
U Gazi su među metama bili Hamasovi raketni položaji. Hamas je u ponedeljak saopštio da je ispalio rakete na Tel Aviv, drugi po veličini grad u Izraelu, i područja u blizini nekoliko graničnih prelaza na jugu Izraela.
Sirene u Tel Avivu
Izrael je objavio da su se oglasile sirene za vazdušni napad u Tel Avivu i u centralnom Izraelu kao odgovor nakon što su registrovani projektili ispaljeni iz Gaze.
Rano u ponedeljak, izraelska vojska je poručila stanovnicima četiri oblasti južnog Pojasa Gaze da se presele u takozvanu humanitarnu oblast na obali Al Mavasi, rekavši da će terorističke akcije Hamasa u toj oblasti biti dočekane „ekstremnom snagom“.
Stanovnici severne Gaze takođe su pod naredbom za evakuaciju, a Ujedinjene nacije su saopštile da te naredbe vrše pritisak na više od 400.000 Palestinaca da se presele u Al-Mavasi, koji je već prenaseljen.
U južnom Libanu, Izraelske odbrambene snage saopštile su da je 100 njihovih aviona pogodilo više od 120 ciljeva Hezbolaha. Mete su takođe bile lokacije Hezbolaha u istočnoj dolini Beka.
Rakete pogodile Haifu
IDF je u ponedeljak uveče izdala upozorenja ribarima i drugim ljudima u oblasti reke Avali, ograničavajući im izlazak na plažu i more u tom području i južno od njega „do daljeg“. Reka se uliva u Sredozemno more u blizini južnog grada Sidona.
Rakete Hezbolaha pogodile su severni izraelski grad Haifu, gde su izraelski mediji javili da je najmanje 10 ljudi povređeno. Hezbolah je rekao da je gađao izraelsku vojnu bazu južno od Haife.
Izrael je saopštio da su njihove vazduhoplovne snage takođe uspešno presrele raketu zemlja-zemlja lansiranu iz Jemena, gde su pobunjenici Huti koje podržava Iran poslednjih dana pojačali raketnu vatru na jevrejsku državu.
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
