Od davnina do danas, davanje različitih predmeta u zalog širom sveta je obavijeno velom tajne. U savremenom dobu, na rad zalagaonica jedni gledaju kao na vrstu zelenaštva, a drugi kao na spas u finansijskoj krizi. Koliko je njihov rad zakonit u našoj zemlji
“Naišli ste na finansijske poteškoće? Razmišljate o prodaji zlata i nakita koje posedujete? Ne morate se odreći svojih dragocenosti jer mi vam nudimo bolje rešenje!” stoji na reklamnom panelu za zalagaonicu Cash help, koja se godinama nalazi u strogom centru Niša. Zalagaonica Cash help, dovoljno skrivena a itekako pristupačna, ima šaroliku klijentelu. Reklamira se najčešće putem društvenih mreža, gde je stekla preko 1200 pratilaca.
Reklame postavljaju na nedeljnom nivou i objašnjavaju zainteresovanima šta prihvataju kao zalog za koji može da se dobije novac. Tako se do novca može doći zalogom zlata, satova luksuznih brendova, motornih vozila, antikviteta, umetničkih slika, pa čak i tehničke robe kao što su laptopovi, oprema za snimanje i fotografisanje, mobilni telefoni, računari… Za pozajmicu se mogu “zameniti” i električni trotineti, kao i motori. Popularnost vojnog ordenja iz Prvog i Drugog svetskog rata ne jenjava, te vlasnici ovih antikviteta mogu da dobiju solidan iznos novca. Garantuje se stručna procena vrednosti predmeta, obavezno potpisivanje ugovora, ali i potpuna diskrecija.
“Ukoliko antikvitet ne otkupimo mi, naš cilj je da klijente zastupamo na aukcijama ili pronađemo kupca putem veza sa međunarodnim kolekcionarima”, tvrdi na svom sajtu jedna beogradska zalagaonica.
KAMATA, RIZIK I PRAVNA (NE)SIGURNOST
Radnica jedne zalagaonice u Beogradu, koja je želela da ostane anonimna, objašnjava za “Vreme” kako izgleda ceo postupak davanja dragocenosti u zalog:
“Prvo se donese komad nakita, umetnina ili bilo šta što želite da založite. Ugovor se sklapa na mesec dana, uz određenu kamatu, pa kada ugovor istekne, klijent donese kamatu. Tada ugovor može da se produži, ili se donosi pun iznos sa kamatom i dobijate svoj predmet nazad.”
Kako se određuje iznos kamate? “Iznos kamate zavisi od toga koliko novca dobijete, odnosno koliko založeni predmet vredi”, odgovara ista sagpovornica. “Što više novca založite, manja je kamata. Ako zalog iznosi do 1000 evra, kamata iznosi 10 procenata, kada se pređe taj iznos, kamata se postepeno smanjuje.”
U poslednje vreme, kako kaže, sve je više vrlo šarolikih klijenata – lekara, ekonomista, sportista u penziji… Zabrinjavajuće je, prema njenim rečima, što je među onima koji su u novčanom škripcu sve više mladih ljudi.
Najčešći razlog unovčavanja čekova je, kako kaže, to što ljudima pred kraj meseca zafali novca da plate račune ili osnovne životne namirnice. Time pokrivaju i ratu za letovanje ili dečiju ekskurziju, ali i ratu kredita ukoliko je potrebno hitno odneti novac u banku.
“Ljudi se odlučuju za ovaj oblik zajma zato što nemaju poverenja u rad banaka, nervira ih silna papirologija koja se popunjava ukoliko žele da podignu kredit. Neke je prosto sramota da novac traže od prijatelja i poznanika, a mi garantujemo diskreciju i niko nikad neće znati da su od nas tražili pomoć”, kaže sagovornica.
Rizik jeste veći, ali su ljudi spremi da to podnesu zbog težine situacije u kojoj se nalaze.
“Jedino što odbijamo da uzmemo u zalog jeste srebro, jer je vrednost srebra mala, te nedovoljna da pokrije troškove onoga ko nam se obrati za pomoć. Ljudi sve više donose različite uređaje, pa nije retko da neko založi mobilni telefon. Antikviteti su uvek popularni, ali njih ima sve manje. Vrednost predmeta procenjuju naši stručnjaci na licu mesta”, navodi radnica.
Nije, ipak, želela dublje da objašnjava šta se sa predmetom dešava dok se nalazi u zalagaonici, niti da li postoji ikakva pravna garancija da će zalagaonica tu dragocenost zaista vratiti njenom vlasniku.
U SENCI ZAKONA I REGISTARA
Vlasnici i zaposleni u zalagaonicama kažu da je njihov posao regularan. Obaveze i prava klijenata regulišu se međusobnim ugovorom, čiji se uslovi dogovaraju na licu mesta. Kao odbranu zakonitosti svog posla navode Zakon o obligacionom pravu, kao i Zakon o založnom pravu.
Zakon o založnom pravu navodi da “poverilac stiče založno pravo upisom u Registar zaloge”. Ipak, s obzirom na to da rad zalagaonica gotovo niko ne kontroliše, upitno je koliko je zalagaonica upisano u ovaj registar, a nigde nema podataka o tome koliko se tačno preduzetnika bavi ovom delatnošću.
Za više podataka o radu zalagaonica nije zadužena ni Agencija za privredne registre (APR). Zakonom o privrednim društvima propisano je da privredno društvo ili preduzetnik ima pretežnu delatnost, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene.
U uredbi koja se odnosi na klasifikaciju delatnosti ne postoji delatnost koja se odnosi samo na rad zalagaonica, već se ova delatnost ubraja u “ostale usluge kreditiranja, koja obuhvata finansijske usluge koje se odnose na davanje zajmova od strane nedepozitnih institucija koje nisu uključene u monetarno posredovanje”, pri čemu pozajmljivanje novčanih sredstava može imati različite oblike, kao što su gotovinski krediti, hipotekarni krediti, izdavanje kreditnih kartica i slično.
Trenutno je, prema najnovim podacima APR, registrovano samo nekoliko preduzetnika i privrednih društava koji u svom poslovnom imenu imaju reč “zalog” i koji kao svoju delatnost navode “ostale usluge kreditiranja” ili “ostale pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga”. Postoje dva ovakva privredna društva sa sedištem u Leskovcu, jedno u Sremskoj Mitrovici, dva u Beogradu i jedno u Šapcu.
NBS: RAD ZALAGAONICA NIJE LEGALAN
Narodna banka Srbije izdala je zvanično saopštenje u kome se tvrdi da ova institucija nije ovlašćena za davanje saglasnosti i dozvola za obavljanje delatnosti zalagaonica, određivanje uslova za obavljanje ovih delatnosti, kao ni za registraciju ovih privrednih subjekata. Iz centralne banke dodaju i da ne vrše nadzor nad radom zalagaonica, kao i da ne poseduju podatke o poslovanju takvih privrednih subjekata. Ipak, navode da zakon nije naklonjen radu ovakvih privrednih društava.
“U Srbiji se davanjem kredita mogu baviti samo banke i pod određenim uslovima institucije elektronskog novca i platne institucije, kao i posebni entiteti određeni posebnim zakonom. Na primer Fond za razvoj Republike Srbije, Fond za razvoj Autonomne Pokrajine Vojvodine, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije”, stoji u saopštenju Narodne banke Srbije.
Iz Narodne banke ukazuju na to da, prema važećim propisima, zalagaonicama nije dato ovlašćenje da se bave davanjem kredita (pozajmica), te da je Zakonom o bankama propisano da će se kaznom zatvora od tri meseca do pet godina kazniti onaj ko se bez dozvole za rad Narodne banke Srbije bavi davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, a za to nije ovlašćen zakonom.
U SRBIJI BANKE IMAJU MONOPOL
Milan Kovačević, doktor ekonomskih nauka i redovni član Naučnog društva ekonomista, u razgovoru za “Vreme” kaže da smatra da je nerealno očekivati da samo banke budu zadužene za davanje kredita, te da na srpskom tržištu finansija vlada monopol banaka.
“Odredba Zakona kojom se određuje da je rad zalagaonica ilegalan nije realna. Iako Narodna banka Srbije nije zvanično nadležna da kontroliše rad zalagaonica, njena dužnost jeste da kontroliše sve finansijske transakcije, te je treba pozvati da vrši kontrolu i nad ovom vrstom poslovanja”, kaže Kovačević.
Smatra i da ne treba bežati od mogućnosti da i neka druga pravna lica, osim banaka, daju zajmove, pogotovu u zemlji sa slabim finansijskim tržištem.
“Kredit postoji u svim onim transakcijama u kojima je neko nekome pozajmio novac, a rad zalagaonica nije ništa neobično s obzirom na to da mi imamo ograničeno finansijsko tržište: berza je slaba, a celokupna oblast bankarstva je slabo kontrolisana, pa banke stvaraju neku vrstu kartela, a cenovnici usluga banaka gotovo su identični”, smatra Kovačević.
Ključno je, kako tvrdi, taj problem rešiti ne samo strožom kontrolom zajmova i kredita, već i boljom zakonskom regulacijom. Situaciju bi takođe, jasan je sagovornik, dodatno poboljšalo uvođenje institucije koja bi kontrolisala konkurenciju na našem tržištu finansija.
I dok jedni zalagaonice vide kao način da zakrpe rupe u budžetu, drugi ih nazivaju “maskiranim zelenašima”. Kakvo god mišljenje imali o radu zalagaonica, sigurno je samo da oni koji se bave ovim poslom imaju pune ruke posla.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
