Zašto odbornik Mali nije glasao za rebalans budžeta Beograda?

Odbornici Skupštine grada Beograda završili su rad u ponedeljak uveče i usvojili rebalans budžeta glavnog grada za 2024. godinu. Rasprava je trajala duže od 12 sati. Za rebalans budžeta glasalo je 60 odbornika, dok je njih 29 bilo protiv. Sednica prvi put nije prenošena ni na jednoj televiziji, što je opozicija nazvala „namernim prikrivanjem katastrofalne situacije u glavnom gradu“.

SINIĹ A MALI

Odbornik Siniša Mali ne samo da nije podneo ostavku na tu funkciju, već se nije ni pojavio na glasanju. Time su podgrejane sumnje u čaršiji da ga Vučić drži kao keca u rukavu spremnog da zameni Aleksandra Šapića. Osim toga, poslata je važna poruka biračkom telu i funkcionerima Srpske napredne stranke da Šapićeva politika rasipanja koja je dovela Beograd na rub bankrota nema podršku Vlade i vrha stranke te da on više ne može da računa na transfere iz republičkog budžeta koji su kao smokvin list prikrivali njegove hazarderske populističke mere poput besplatnih vrtića, udžbenika, novogodišnjih vaučera… Mera koje su grad Beograd dovele na ivicu ekonomskog sloma i učinile ga potpuno zavisnim od dobre volje i budžeta republičkog nivoa vlasti.

Precenjeni planirani prihodi 

Usvojeni rebalans budžeta karakterišu precenjeni prihodi i nerealno planirani rashodi predstavljeni tako da prikriju ogroman deficit gradske kase na kraju godine.

Usvojenom odlukom o budžetu grada Beograda za 2024. predviđena su ukupna primanja i prihodi od 177 milijardi dinara, s tim što je bez ikakvog realnog osnova projektovano da se tekući prihodi u odnosu na prvobitni predlog povećaju sa 165,6 na 169,3 milijarde dinara. Pri tome je i prva suma bila precenjena, tako da je nova još manje realna.

Da bi se najnovija projekcija ostvarila, tekući prihodi bi ove godine morali da budu za čak 15,4 odsto veći nego što su bili prošle, kada se po tom osnovu u gradsku kasu slilo 146,7 milijardi dinara. Bilo bi lepo da gradska vlast objasni kako planira da uz projektovani rast BDP-a za ovu godinu od 3,8 odsto, kolika je najnovija projekcija Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije, i uz inflaciju od oko četiri odsto, što je cilj kome teži NBS, ostvari duplo veći rast tekućih prihoda budžeta Beograda.

Prema podacima sa kraja juna ove godine, prihodi grada su u prvom delu godine bili u proseku 12,7 milijardi mesečno, otprilike isti kao i u 2023. Da bi se ostvario novi plan, potrebno je da se u drugom delu godine prosečni tekući prihodi povećaju na 16,4 milijarde mesečno, ili za čak 29 odsto u odnosu na prvu polovinu godine.

Zaduživanje gradske kase

Jedino gde gradska vlast nije podbacila u odnosu na plan u prvih šest meseci ove godine, jesu prihodi od zaduživanja. Tu je gradska vlast ispunila sve što je obećala. I to još krajem aprila, kada je nekoliko nedelja pre gradskih izbora pozajmila tri milijarde dinara od Poštanske štedionice ne bi li pokrila sve veću rupu u gradskoj kasi, koju je napravilo privremeno gradsko već na čelu sa Šapićem, dok nije postojala bilo kakva parlamentarna kontrola načina na koji se troši novac poreskih obveznika Beograda.

Dodatni problem za grad je što među komercijalnim bankama, koje nisu pod kontrolom SNS-a, postoji neformalni dogovor da Beogradu više ne daju kredite bez garancije Vlade Srbije što jasno govori šta banke misle o finansijskom stanju naše prestonice. Za naprednjake je neprijatno saznanje da je čak i „omrznuti“ Dragan Đilas kao gradonačelnik Beograda dobijao kredite banaka bez garancije Vlade.

Rebalansom gradskog budžeta otplata glavnice dugova prema bankama smanjena je za više od dve milijarde dinara ili za 31,5 odsto dok je iznos predviđen za plaćanje kamata manji za 719 miliona dinara ili 30,9 odsto. Da li je to Šapićeva poruka bankama da ne planira da vraća dugove ili to otkriva njegovu nameru da reprogramima postojećih kredita prikrije katastrofalno stanje javnih finansija u glavnom gradu?

Kako saznajemo iz bankarskih krugova, Šapićevi saradnici su se čak raspitivali o mogućnosti da grad dobije novi kredit tako što će da založi buduće transfere od Republike. Ovaj scenario je moguć samo uz garanciju Vlade Srbije, a tu se vraćamo na priču o odnosu Vlade i grada koji su prilično zahladneli.

Saznanja „Vremena“ potvrdila je epizoda sa nedavno sprovedenim tenderom za nabavku goriva u GSP-u na koji je Naftna industrija Srbije odbila da se javi, prvi put od osnivanja gradskog prevoznika, zbog duga grada za gorivo od preko 40 miliona evra. Kako saznajemo, NIS je od grada tražio da obezbedi bankarske ili garancije Vlade da će uredno da plaća gorivo.

Grad to nije mogao da uradi, NIS se povukao, a na tenderu je pobedio Knez petrol koji će, paradoksalno, gorivo nabavljati od NIS-a i po skupljoj ceni prodavati gradu.

Subvencije za gubitaška preduzeća viša za čak 83 odsto

Iz izveštaja o prihodima i rashodima za prvih šest meseci vidi se da je vlast morala da reže troškove zbog prihoda manjih od planiranih. Posebno brine što su troškovi za tekuće popravke i održavanje smanjeni za skoro petinu, sa 4,1 na 3,3 milijarde dinara, što se odrazilo na kvalitet komunalnih usluga jer se tu najviše štedelo. Zato su danas ulice Beograda nikada prljavije, a svaka jača kiša izaziva poplave zbog zapuštene kišne kanalizacije.

Istovremeno, za tekuće subvencije javnim nefinansijskim preduzećima do kraja juna ove godine potrošeno je 2,26 milijardi dinara. Iza te stavke krije se uglavnom trošak za funkcionisanje GSP-a, koji postaje rak rana gradskih javnih finansija. To gradsko javno-komunalno preduzeće je prošlu godinu zvanično završilo sa neto gubitkom od 819,7 miliona dinara, ali ako se iz finansijskog izveštaja isključi 4,6 milijardi dinara „ostalih prihoda“, koji se u suštini svode na subvencije iz budžeta Beograda, ukupan minus samo u prošloj godini popeo bi se na skoro 47 miliona evra.

To je razlog zašto je Šapić novim rebalansom predložio povećanje subvencija javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama do kraja godine na čak 6,4 milijarde dinara. Prema toj računici, građani Beograda će u drugoj polovini godine za Šapićeva gubitaška preduzeća morati da plate 83 odsto više novca nego što je potrošeno do kraja juna. Veliki deo tog novca biće usmeren u džepove privatnih prevoznika koji će, prvi put u istoriji glavnog grada, učestvovati sa više od 50 odsto vozila u sistemu javnog prevoza.

Ušteda na ekologiji i obrazovanju

Indikativno je i da u vreme sve masovnije pobune građana sa zahtevima da se više vodi računa o životnoj sredini, gradska vlast štedi upravo na ekologiji, pa je na mere zaštite životne sredine do kraja juna usmerila samo 1,12 umesto 1,56 milijardi dinara.

Uz to, štedela je i na osnovnom obrazovanju (1,63 umesto 1,85 milijardi), a još više na srednjem obrazovanju (0,8 umesto jedne milijarde), kulturi i informisanju (2,4 umesto 2,77 milijardi), sportu i omladini (1,25 umesto 1,47 milijardi), opštim uslugama lokalnih samouprava (12,57 umesto 13,11 milijardi), povećanju energetske efikasnosti (0,4 umesto 0,66 milijardi)…

Na svemu na čemu nije smelo i nije trebalo da se štedi.

Kome Beograd plaća milijarde dinara kazni i penala

Na strani rashoda jedna stavka posebno bode oči. Rebalansom budžeta za ovu godinu predviđeno je čak 1,76 milijardi dinara za plaćanje novčanih kazni i penala, po osnovu sudskih odluka donetih zato što gradska vlast ne poštuje važeće zakone Srbije. I to, nažalost, po svemu sudeći neće biti dovoljno, jer je do kraja juna gradska kasa zbog plaćanja kazni već olakšana za 1,56 milijardi dinara.

Na osnovu čega je onda pravljena projekcija da će u drugom polugođu za kazne biti dovoljno 200 miliona? Tim pre što je gradska vlast u prvoj polovini godine za kazne toliko izdvajala svakog meseca.

Poređenja radi, trošak za kazne i penale je, prema završnim računima budžeta, 2021. iznosio 314 miliona, a u 2022, kada je u junu Aleksandar Šapić prvi put izabran za gradonačelnika, bio je samo 255 miliona dinara. Ove godine, samo u prvih šest meseci račun za kazne već je pet i šest puta veći nego za celu 2021. i 2022, a do kraja godine biće uspeh ako ne bude i deset puta veći nego pre dolaska Šapića na mesto gradonačelnika.

Izgleda da građane Beograda skupo košta Šapićeva avantura sa Bus plusom i drugim preduzećima koja podnose tužbe protiv grada a onda građani plaćaju skupe penale kao cenu Šapićevih ličnih ratova. Kako saznajemo, nedavno je Vlada Srbije ovlastila državno pravobranilaštvo i advokatsku kancelariju koja zastupa državu u arbitraži sa turskom kompanijom Kentkart, vlasnikom sistema Bus plus, da se nagodi u ovom sporu. Održano je nekoliko sastanaka u Istanbulu, a ova odluka Vlade govori da su njeni pravni zastupnici svesni da će država da izgubi ovaj spor što je suprotno od onoga što je Šapić tvrdio kada je raskinuo ugovor.

Na kraju, koliko je u Beogradu sve naopako najbolje pokazuje činjenica da će ove godine glavni grad samo za plaćanje kazni zbog kršenja zakona opredeliti skoro 20 puta više novca nego za lokalni ekonomski razvoj (samo 100 miliona dinara), osam puta više nego za razvoj turizma (191 milion), tri puta više nego za poljoprivredu i ruralni razvoj (605 miliona), dva i po puta više nego za zdravstvenu zaštitu (863 miliona).