Završen je peti “All Girls Graffiti Jam”, festival strit-arta umetnica jedinstven na Balkanu. Poruka učesnica iz Evrope je solidarnost i podrška ženama u umetničkoj zajednici
Peto izdanje festivala “All Girls Graffiti Jam” održano je na Droćol Placu u Beogradu. Posetioci su od 13. do 15. septembra 2024. godine imali priliku da uživo prisustvuju stvaranju umetničkih grafita i murala trinaest umetnica iz Francuske, Austrije, Španije, Rumunije, Mađarske, Bugarske i Srbije. Ova jedinstvena galerija na otvorenom biće dostupna na Dorćol Placu tokom cele godine.
Tema ovogodišnjeg festivala bila je “Sisterhood” (Sestrinstvo), čiji je moto “povedite svoju sestru, a ako je nemate, sigurno ćete je ovde naći!” pozivao na solidarnost, podršku žena u umetničkoj zajednici, kao i osnaživanje budućih generacija umetnica da zauzmu javni prostor.
Pored oslikavanja murala na festivalu su bile i “pop-up” izložbe, radionice heklanja i veza, i predavanje na temu “Život van sistema” na kom se govorilo o životu na selu i permakulturi, odnosno organizaciji života u skladu sa prirodom.
Prvi koraci
Žene na strit-art sceni su sve prisutnije, ali postoje mnoge koje se još uvek nisu osmelile da se upuste u ovaj svet.
“Prvi put sam učestvovala 2021. godine na festivalu i uvek mu se rado vraćam. Ovde sam zapravo napravila svoje prve korake i svaki put mi je kao prvi”, objašnjava strit-art umetnica Maja Stojanović Zmaja i dodaje da je na početku bilo zastrašujuće, s obzirom na to da je jedina žena koja se bavi ovom vrstom umetnosti u moru muškaraca.
Ulična umetnost prepoznata je i u manjim mestima Srbije koje uviđaju da strit-art itekako može da bude koristan po zajednicu.
“Murale su prepoznali kao dobro zbog toga što su u jednom trenutku shvatili da od 100 murala u gradu, nijadan nije prežvrljan, a bilo koja druga fasada, bez ičega na sebi nakon mesec dana je upropašćena grafitima”, zaključuje Zmaja.
Umetnici objašnjavaju da je lakše dobiti dozvolu od strane vlasnika i saglasnost stanara zgrade u manjim gradovima, nego li u Beogradu.
Jedinstveni ženski festival
“All Girls Graffiti Jam” festival je prvi ove vrste u regionu, a trenutno i jedini ženski festival “street art-a”. Osnovala ga je 2018. godine strit-art umetnica Aleksandra Petković TKV. Inspiraciju za osnivanje festivala, kako objašnjava za Vreme, dobila je na različitim strit-art festivalima, gde je shvatila da je na njima malo žena.
Vremenske neprilike, pronalaženje prostora, kao i sredstva, skretanje pažnje javnosti na sebe, jesu samo neki od izazova organizovanja ovakvog festivala, objašnjava TKV, ali, kako kaže, na kraju se sve isplati.
“Drago mi je što ovim festivalom možemo podržavati jedne druge, da se upoznajemo i delimo iskustva, bar jednom godišnje. Naravno, teško je organizovati, posebno jer je ovo moj ljubavni projekat koji nikada nisam komercijalizovala dovoljno, ali nekako to i jeste poenta, da ostane naš, intiman i da se mi tu povezujemo“, kaže Aleksandra Petković TKV.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Pisac i kustos svetskog glasa Nikola Burio (1965, Francuska) gostovao je u Beogradu povodom saradnje na katalogu srpskog paviljona na nedavno završenom Venecijanskom bijenalu arhitekture. Srpski paviljon u Veneciji je, pod nazivom Rasplitanje: Novi prostori, predstavio kolosalnu višeslojnu ispletenu površinu koja gotovo levitira u prostoru paviljona i koja se tokom trajanja Bijenala, parajući se, vraća u klupka pređe, kao odraz promišljanja odnosa rada ruke i postupka strukturisanja forme. Polazna tačka grupe autora – D. Ereš, J. Mitrović, I. Pantić, S. Krstć, I. Najdanović, P. Laušević – bila je Beogradska šaka (1963, B. Čolak-Antić), prva robotska bionička šaka na svetu koja je projektovana sa protetičkom namenom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
