Završen je peti “All Girls Graffiti Jam”, festival strit-arta umetnica jedinstven na Balkanu. Poruka učesnica iz Evrope je solidarnost i podrška ženama u umetničkoj zajednici
Peto izdanje festivala “All Girls Graffiti Jam” održano je na Droćol Placu u Beogradu. Posetioci su od 13. do 15. septembra 2024. godine imali priliku da uživo prisustvuju stvaranju umetničkih grafita i murala trinaest umetnica iz Francuske, Austrije, Španije, Rumunije, Mađarske, Bugarske i Srbije. Ova jedinstvena galerija na otvorenom biće dostupna na Dorćol Placu tokom cele godine.
Tema ovogodišnjeg festivala bila je “Sisterhood” (Sestrinstvo), čiji je moto “povedite svoju sestru, a ako je nemate, sigurno ćete je ovde naći!” pozivao na solidarnost, podršku žena u umetničkoj zajednici, kao i osnaživanje budućih generacija umetnica da zauzmu javni prostor.
Pored oslikavanja murala na festivalu su bile i “pop-up” izložbe, radionice heklanja i veza, i predavanje na temu “Život van sistema” na kom se govorilo o životu na selu i permakulturi, odnosno organizaciji života u skladu sa prirodom.
Prvi koraci
Žene na strit-art sceni su sve prisutnije, ali postoje mnoge koje se još uvek nisu osmelile da se upuste u ovaj svet.
“Prvi put sam učestvovala 2021. godine na festivalu i uvek mu se rado vraćam. Ovde sam zapravo napravila svoje prve korake i svaki put mi je kao prvi”, objašnjava strit-art umetnica Maja Stojanović Zmaja i dodaje da je na početku bilo zastrašujuće, s obzirom na to da je jedina žena koja se bavi ovom vrstom umetnosti u moru muškaraca.
Ulična umetnost prepoznata je i u manjim mestima Srbije koje uviđaju da strit-art itekako može da bude koristan po zajednicu.
“Murale su prepoznali kao dobro zbog toga što su u jednom trenutku shvatili da od 100 murala u gradu, nijadan nije prežvrljan, a bilo koja druga fasada, bez ičega na sebi nakon mesec dana je upropašćena grafitima”, zaključuje Zmaja.
Umetnici objašnjavaju da je lakše dobiti dozvolu od strane vlasnika i saglasnost stanara zgrade u manjim gradovima, nego li u Beogradu.
Jedinstveni ženski festival
“All Girls Graffiti Jam” festival je prvi ove vrste u regionu, a trenutno i jedini ženski festival “street art-a”. Osnovala ga je 2018. godine strit-art umetnica Aleksandra Petković TKV. Inspiraciju za osnivanje festivala, kako objašnjava za Vreme, dobila je na različitim strit-art festivalima, gde je shvatila da je na njima malo žena.
Vremenske neprilike, pronalaženje prostora, kao i sredstva, skretanje pažnje javnosti na sebe, jesu samo neki od izazova organizovanja ovakvog festivala, objašnjava TKV, ali, kako kaže, na kraju se sve isplati.
“Drago mi je što ovim festivalom možemo podržavati jedne druge, da se upoznajemo i delimo iskustva, bar jednom godišnje. Naravno, teško je organizovati, posebno jer je ovo moj ljubavni projekat koji nikada nisam komercijalizovala dovoljno, ali nekako to i jeste poenta, da ostane naš, intiman i da se mi tu povezujemo“, kaže Aleksandra Petković TKV.
Trospratna podzemna garaža u Skerlićevoj ulici je na 10 metara od depoa Narodne biblioteke Srbije, upozorava Plenum ove ustanove i pokušava da peticijom spase celokupno pisano blago Srbije
Goran Vasić v.d. direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture poslao je bez znanja zaposlenih Predlog o ukidanju statusa spomenika kulture za kompleks Generalštaba, tvrde oni, i zato traže od onih koji su ga i postavili na to mesto, od Vlade Srbije, da ga smene
Gradonačelnik Zrenjanina je poništio konkurs za sufiansiranje projekata tokom godine Prestonice kulture. Šta to u stvari znači?
Izložba „Partibrejkers – biti samo svoj“,povodom 40 godina od izdavanja prvog albuma ovog čuvenog benda, priča o Canetu, Antonu, Ljubi i Manzaneri koji su definisali rokenrol u jugoslovenskm krajevima
Laž je moćan alat, s njom možete da postignete sve. Ali i istina je moćna. Ako želite da prihvatite istinu, onda to ne možete da uradite parcijalno, morate odlučiti da li želite da znate i prihvatite kompletnu istinu i živite u skladu s njom, ili morate da istrajavate u lažima koje mogu bolje da vas utješe. Crvena ili plava pilula
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
