Zimske olimpijske igre održane 1984. u Sarajevu imale su veliki uticaj na primenjenu umetnost. O tome priča izložba otvorena u beogradskom Muzeju primenjene umetnosti
Zimske olimpijske igre održane 1984. u Sarajevu, jedinstvene su po mnogo čemu: bile su prve Igre na Balkanu u modernom dobu, prve zimske Igre održane u socijalističkoj zemlji i na govornom području slovenskih jezika, a veoma su važne su kulturu uopšte i umetnost ponaosob.
Bio je to razlog i povod da Muzej primenjene umetnosti u Beogradu priredi izložba plakata Olimpijske igre u Sarajevu: 40 godina posle i prikaže 35 plakata izuzetne umetničke, istorijske, a recimo i – kolekcionarske vrednosti kreiranih na temu ZOI.
Postavku čine plakati koje su uradili značajni umetnici i grafički dizajneri svetske reputacije, kao što su Milton Glejzer, Hokni, Vazareli, Hamaguči, Hundertvaser i drugi.
Među njima se izdvajaju višestruko nagrađivani plakati prof. Ismara Mujezinovića, iz serije posvećene olimpijskim disciplinama, koji su ubrajani među najbolje plakate ove vrste u svetu. Zastupljeni su i nezaobilazni plakati sa proslavljenom maskotom Vučkom i Pahuljom, zvaničnim znakom manifestacije.
Poseban deo kolekcije čini 16 plakata iz kolekcije „Umetnost i sport“, u kojoj su dela Vorhola, Mura, Pistoleta, Rosenkvista, Kolara, Paladina,Tvomblija…
Elem, kao što je rečeno, XIV Zimske olimpijske igre važne su zbog grafičkog materijala kreiranog u slavu i sa ciljem promocije Igara. One su veoma važne za primenjenu umetnost.
Smatra se da je to pre svega zasluga članova Organizacionog tima Muhameda Karamehmedovića, Ismara Mujezinovića, Mladena Kolobarića, Mersada Berbera, Ismeta Dizdarevića i drugih uglednih umetnika, koji su znali šta treba da se uradi i koga da pozovu da to uradi.
„Jugoslovenski olimpijski odbor Zimskih olimpijskih igara Sarajevo 1984. želeo je da ovoj manifestaciji dâ određeni kulturno-umetnički akcenat. Iako je danas česta praksa da upravo plakati budu najveća umetnička veza sa Olimpijskim igrama, i organizacioni komiteti Olimpijskih igara angažuju priznate umetnike da ih dizajniraju, Sarajevo 1984. ostavilo je izuzetan pečat obimom i kvalitetom svojih grafičkih radova. Nije čest slučaj da toliki broj umetnika, kao ni toliki broj istaknutih svetskih imena, dâ svoj doprinos jednoj manifestaciji kao što se to ovde dogodilo, čime je izgrađeno izuzetno umetničko i kulturno nasleđe Igara, samog Sarajeva i cele Jugoslavije“, ističe se u tekstu kataloga izložbe.
Verovatno da najviše pažnje privlače plakati sa maskotom ZOI, sa Vučkom, koji je stekao međunarodnu slavu i popularnost; a ništa manje ni prikazi zvaničnog znaka igara – Pahulje, kao i plakat sa prikazom staza i olimpijskih borilišta.
Beogradski dizajner i arhitekta Radomir Vuković je osmislio čuveni sistem piktograma olimpijskih disciplina. Mnoštvo drugih umetnika je učestvovalo u različitim sferama dizajna – kostim, scenografija, akreditacije, diplome, poštanske marke…
Izloženi plakati su deo Midcentury Belgrade, kolekcionara koji je iinicirao izložbu. Osim njih i Muzeja primenjene umetnosti, koorganizator izložbe je i Ambasada Bosne i Hercegovine.
Dobitnica nagrade „Branko Miljković” Radmila Lazić poručuje da se nagradom ponosi, ali da neće prisustvovati uručenju u Gradskoj kući jer ne želi da učestvuje u legitimizaciji aktuelne vlasti
Ministar kulture Nikola Selaković kaže da je država uložila 11 miliona evra u 53 filma koji nisu snimljeni. Filmski centar Srbije organizuje panel o tom problemu i zove reditelje i producente na Zlatibor u sedište Nacionalknog festivala filma i televizije, iako ga je cela filmska branša bojkotovala
Čujemo, kao, bila je loša pozorišna sezona u Srbiji i sad se samo to mora govoriti. Ja, recimo, mislim da smo u “Novosadskom” imali dobru sezonu. Zašto prećutati sve što je dobro? Naivno je misliti da ćemo naštetiti vlasti ako govorimo samo o onome što je loše. Ne, njima to dobro dođe. Mislim da je dobro funkcionisanje vrsta dobrog otpora
Branislav Nušić, Narodni poslanik, JDP; režija Vito Taufer, igraju Dragan Mićanović, Srđan Timarov, Sloboda Mićalović, Aleksandar Đurica, Nataša Ninković, Goran Šušljik, Zoran Cvijanović, Marta Bogosavljević
Saučesnici, režija Marko Novaković, scenario Ognjen Obradović, uloge Nevena Nerandžić, Radovan Vujović, Danica Ristovski, Anica Dobra
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
