Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena veštica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Trepni dvaput i Impuls
Ove nedelje ću se za čitaoce “Vremena” osvrnuti na dva aktuelna filma koje dosta toga razdvaja (pre svega kada govorimo o dometu i kvalitetu), ali ih povezuje jedna zanimljiva spona. U oba slučaja imamo filmske režije koje mogu da posluže kao svojevrsna preporuka za ono što tek treba da usledi i koje su ostvarene sa prvenstvenom namerom da se razgranaju i učvrste karijere ključnih žena uključenih u njihov nastanak. Zoi Kravic, dosad poznata prvenstveno kao glumica u akcionim spektaklima i/ili filmovima rađenim po stripovima (Betmen, Pobesneli Maks: Auto–put besa, Iks–men: Prva klasa), napisala je i režirala film Trepni dvaput, crnu komediju sa primesama horora/trilera u kojoj glavne uloge tumače Naomi Aki i Čening Tejtum, dok je Dajana Gudić, američka manekenka srpsko-hrvatsko-bosanskog porekla, osmislila priču, producirala i odglumila glavnu ulogu u trileru Impuls. Ova dva filma se trenutno prikazuju u srpskim bioskopima, s tim što prvi privlači mnogo više pažnje od drugog (mada ni on nije čistokrvni hit, kako u Srbiji – tako ni u ostatku sveta).
Glumice koje odlučuju da postanu scenaristkinje/rediteljke nisu više retkost, zapravo sve su brojnije, tako da se ćerka Lenija Kravica i Lize Bone pridružila talasu kome su se ranije već priklonile Anđelina Džoli, Meg Rajan, Melani Loren, Mirjana Karanović, Greta Gervig, Natali Portman, Džodi Foster… Možda za neke iznenađujuće, rediteljski debi Zoi Kravic ispao je vrlo dobar film koji ima šta da poruči, svakako jedno od najprijatnijih gledalačkih iznenađenja još aktuelne 2024. godine. Zoi Kravic je na filmu Trepni dvaput počela da radi još 2017. godine, a snimanje je počelo pet godina kasnije, u maju 2022.
Glavnu ulogu u ovom filmu tumači engleska glumica Naomi Aki, koja se pre dve godine proslavila glavnom ulogom u sasvim podnošljivom i upotrebljivom biopiku I Wanna Dance With Somebody, u kome je otelotvorila pop-divu Vitni Hjuston. U novom filmu Aki glumi konobaricu Fridu koja, opčinjena čarima milijardera Slejtera Kinga (Tejtum), pristaje da sa njegovim prijateljima otputuje na “ostrvo iz snova” i tamo provede “nezaboravan odmor”. Sve na prvi pogled deluje kao ispunjenje sna, da bi uskoro na površinu počela da izbija mračna i perverzna tajna koja stoji iza ovog poziva i putovanja.
Zoi Kravic (uz scenarističku pomoć E. T. Figenbauma, sa kojim je sarađivala na seriji Visoka vernost) napetost u svom filmu gradi postepeno, ne žuri sa otkrivanjem misterije koja se nalazi u srcu njenog rediteljskog prvenčeta. Doduše, preokret i nije toliko teško predvideti, što ipak ne kvari gledalački ugođaj. Aki i Tejtum su odlični, a imaju dragocenu podršku u glumačkoj plejadi koja tumači važne epozode: od veterana Džine Dejvis, Kristijana Slejtera i Kajla Meklaklana, preko glumaca srednje generacije Sajmona Reksa i Alije Šokat, do mladih nada Adrije Arhone i Levona Hoka (sina Itana Hoka i Ume Turman). Dobra je to podela, veoma raspoložena i sigurno vođena, a film, iako povremeno ima probleme sa ritmom, uspeva da održi pažnju i ponudi razrešenje koje, treba to istaći i pohvaliti, sadrži brojne paralele sa zlodelima Džefrija Epstina i njegovih saučesnika. Iako Trepni dvaput nije postao hit, kritičari su sa valjanim razlogom pohvalili ovaj film, te verujem da će put do nove režije Zoi Kravic biti kraći i brži.
Impuls je, s druge strane, film koji se može svrstati u B ili C zabran, nastao na rubu holivudske produkcije. U pitanju je ostvarenje koje suštinski i nije pogodno za bioskopsku distribuciju pošto je namenjeno striming tržištu – suštinski nevešt film namenjen poklonicima kempa i treša. Dajana Gudić, američka glumica bosanskog porekla, proslavila se u svetu modelinga svojim fotografijama u kupaćim kostimima, a Impulsom je počela da gradi i filmsku karijeru, i to kao glumica i producentkinja.
Impuls donosi priču o Sofiji (glumi je, naravno, Dajana Gudić), plavokosoj novinarki zaokupljenoj teorijama zavere i sopstvenom borbom sa traumama iz prošlosti koje je skrivio njen otac Niko (glumi ga Miraj Grbić, sarajevski glumac poznat po komičnoj seriji Lud, zbunjen, normalan). Uporna Sofija otkriva globalnu zaveru čiji su akteri medijski moguli, političari i holivudska elita, a čije je oruđe crnokosa Teda (glumi je takođe Dajana Gudić, sa perikom), smrtonosna domina i Sofijina dvojnica.
Film Impuls je režirao rutiner Patrik Flaerti, dok je scenario po ideji Dajane Gudić napisao Vil Hiršfeld – obojica su se već oprobala u holivudskoj B/C produkciji, bez nagoveštaja da će se odvažiti da se dokopaju neke više lige (Hiršfeld, u svojstvu izvršnog producenta, ima gomilu novih naslova sumnjivog kvaliteta, uključujući i akcijaš u kome se neko dovitljiv dosetio da spoji ćerku Klinta Istvuda i sina Mela Gibsona). Elem, pored pomenutih, u filmu glume i čuveni Nik Kasavetes (reditelj filmova Beležnica, Osveta na ženski način), Pol Džohanson (serija Tri Hil), Luis Ferinjo mlađi (Hulkov sin) i dosta glumačkih anonimusa koji će po svemu sudeći i ostati – anonimusi.
Impuls je svakako nevešt i zbrkan film koji, srećom po gledaoca, na mahove uspe da dosegne onu mitsku odrednicu toliko “loš da je dobar”. Prva scena, u kojoj domina ubija svoju metu tako što mu u usta ugura ogroman providni dildo, posebno je urnebesna. Tih trenutaka “ludila” u filmu ima još, ali su raštrkani i nema ih dovoljno kako bi se ovo ostvarenje s vremenom izborilo za kultni status među poklonicima “filmskog smeća”. Da li će Impuls pomoći Dajani Gudić da započne uspešnu glumačku karijeru u Holivudu? Ko zna… Događale su se i čudnije stvari od toga. Ako Impuls postane “odskočna daska” lepe Dajane – svrha postojanja ovog uvrnutog seksi trilerčića biće ispunjena, i svi će biti zadovoljni.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena veštica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve