Borba za ispunjenje zahteva o izmeni Krivičnog zakonika i povećanju plata prosvetarima tek predstoji. U ovom trenutku, pre pregovora s Vladom 30. avgusta, o eventualnim daljim protestima rano je govoriti. Ukoliko za njima bude potrebe, nadajmo se da dosad toliko puta viđen scenario skraćivanja časova na svakom početku školske godine nije više jedini izlaz. U svakom slučaju, iako nisu do kraja istovetno formulisani, zahtevi sindikata svakako nisu protivrečni jer tiču se istih problema, bezbednosnih i finansijskih, svih prosvetnih radnika
Izgleda da nikome nije jasno zašto stalno izmiče ona famozna “politička volja” koja bi mogla zaustaviti strmoglavi spust prosvete ka još većem dnu. Apeli i zahtevi ogorčenih prosvetnih radnika i njihovih sindikata koji uporno daju predloge za početak rešavanja nagomilanih problema još uvek su samo mrtvo slovo na papiru, a postignuti dogovori s državom – bilo o suzbijanju nasilja u školama bilo o povećanju plata prosvetara na nivo republičkog proseka – još nisu izrodili nijednu konkretnu meru.
Zbog toga se i u ovu školsku godinu ulazi bez najmanje garancije da se neće nastaviti skoro svakodnevni niz brutalnih nasrtaja na nastavnike kakvima smo svedočili krajem prošle školske godine. A to da li će ponovo neko od učenika pretući svog učitelja, kao što se dogodilo profesoru pred penzijom u Bačkoj Palanci ili, recimo, da li će neki nezadovoljni roditelj krenuti u fizički obračun, kao što se dogodilo nastavnici biologije u osnovnoj školi “Jovan Dučić” na Novom Beogradu, kao da ne interesuje vlasti.
Još tada, protestujući u junu u znak solidarnosti s nastavnicom, okupljeni roditelji đaka rekli su da su šokirani, razočarani i zabrinuti. Jedan od roditelja dodao je još nekoliko značajnih detalja: “Naša deca kažu da je ta nastavnica stroga ali veoma pravična. Od kada se desila tragedija u ‘Ribnikaru’, u školama se dešava problem za problemom. Obraćamo se institucijama, Ministarstvu prosvete i više ni sami ne znamo kome da se obratimo da hitno urade nešto, da se ovo zaustavi i da škola bude ponovo škola.”
S istim ciljem – da škola bude škola, a s “revolucionarno” novom metodom “belog štrajka”, prvi je iskoračio Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije. Oko dve nedelje pre početka školske godine podsetio je da je još u junu doneo odluku o belom štrajku ukoliko država i dalje bude sve samo nemo posmatrala.
O okolnostima belog štrajka, koji podrazumeva uobičajen rad profesora samo bez ocenjivanja, predsednik sindikata Dušan Kokot za “Vreme” kaže: “Apsolutno ništa se nije promenilo, mi ulazimo u novu nastavnu godinu onako kako smo završili prethodnu, u identičnim uslovima, odnosno potpuno jasno i izvesno možemo da očekujemo da ćemo biti napadnuti kao i profesori koji su zbog toga dospeli u medije. A takvih situacija je mnogo više od onih koji su isplivali u javnost i mi to svi dobro znamo. Jedini lek koji vlast u Srbiji primenjuje jeste zaborav. I to je nešto na šta ne smemo da ostanemo nemi, ne samo kao prosvetni radnici već kao građani.”
Nedelju dana kasnije oglasila se i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, koja nije podržala sâm metod belog štrajka. Snežana Romandić, članica Predsedništva Unije sindikata najavila je da se Vladi daje rok do petka, dva dana pred početak nove školske godine, da preduzme već dogovorene i obećane konkretne mere kada je reč o bezbednosti prosvetara, ali i o njihovim platama. A ako ne bude odgovora iz Vlade, prema njenim rečima, biće održan zajednički sastanak svih prosvetnih sindikata, a njihovi potezi i oblici protesta biće saopšteni prvog dana početka škole, 2. septembra.
SEDI, PET!
Najava belog štrajka na inicijativu Nezavisnog sindikata prethodnih dana je okupirala medijski prostor i bila glavna tačka oko koje se dizala prašina. Sama ideja podrazumeva da profesori redovno obavljaju sve svoje aktivnosti, predavanja, vežbe, razgovore s roditeljima o napredovanju đaka, ali da ne ocenjuju.
“U junu smo sproveli pojedinačno anketiranje članova našeg sindikata”, objašnjava za “Vreme” Dušan Kokot. “Od oko 5000 članova, 90 odsto njih bilo je za beli štrajk. Još tada smo predložili da u novu školsku godinu krenemo bez ocenjivanja i da ćemo dati prvo prolazno vreme u oktobru, iako nismo znali baš svaki detalj kako će to da izgleda.”
Ocene su najčešći povod verbalnog i fizičkog nasilja nad zaposlenima u obrazovanju – piše u obrazloženju ovog sindikata: “Ukinućemo ih dok ne budemo zaštićeni prihvatanjem zahteva koje smo državnoj vladi izneli još 2022, nakon nasilja nad koleginicom u Trsteniku. Od tada tražimo definisanje novih krivičnih dela i sankcija u vezi s nasiljem u školi, uvođenje mogućnosti momentalne suspenzije nasilnih učenika iz nastave i ukidanje anonimnih prijava prosvetnim inspekcijama. Do 11. oktobra nećemo upisivati ocene u esDnevnik. Ako do tada ne budu usvojeni naši zahtevi, svi učenici će dobiti ocene odličan 5, što će biti i jedine zaključne ocene na polugodištu ukoliko vlast ni do tada ne izmeni propise na zahtevani način.”
Reakcije u javnosti su raznolike – od pozdravljanja “najzad prave mere” protesta, do onih krajnje kritičkih. Otvorene podrške drugih sindikata i profesionalnih udruženja nije bilo, mada nije bilo ni masovnijeg zvaničnog otpora. Iz Unije sindikata rečeno je da nema potrebe za ishitrenim reakcijama, da beli štrajk u Uniji nikada nije bio opcija zbog toga što se može negativno odraziti na đake, ali da je nezadovoljstvo usled neispunjenih zahteva u potpunosti opravdano. Nakon toga, Unija u nedelji pred početak školske godine praktično preuzima inicijativu i takoreći ultimativno zadaje rok državi da do petka uradi ono što je već obećala.
Zajednički, intenzivan zahtev oba sindikata u ovoj predškolskoj rundi tiče se donošenja zakonskih mera protiv nasilja u školama i zaštite prosvetnih radnika. Država je potpuno saglasna s tim zahtevom, pa je posle majskih protesta prosvetara obećala izmene Krivičnog zakonika. Prema tom dogovoru, nastavnicima će biti pružena zaštita tako što bi pred zakonom dobili isti status koji imaju i advokati, a to znači da nasilnici prema njima mogu biti kažnjeni i zatvorom.
Međutim, dok su prosvetari očekivali da država promptno rešava gorući problem – njihov fizički integritet i smanjivanje nasilja u školi generalno – već u junu na sastanku sa premijerom Vučevićem rečeno im je da će javna rasprava o nacrtu teksta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji se odnosi na napad na lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi održati u septembru, a da će izmenjen zakon biti usvojen do kraja godine.
Za to vreme, kako sada kažu u Uniji, na dnevnom redu Skupštine bilo je 60 drugih zakona, ali ne i ovaj koji bi trebalo da osigura bezbednost nastavnika.
“Ne vidimo da se nešto mnogo promenilo, osim toga da je tekst Nacrta spreman i da treba na jesen da uđe u skupštinsku proceduru”, rekla je za medije Mirjana Gašić, predstavnica Unije sindikata. “Mi smo samo pozvani da pošaljemo predloge, ali do sada nismo videli u kojoj meri su usvojeni.” Zato su iz Unije kao krajnji rok za usaglašavanje stavova sa Vladom odredili 30. avgust, pre nego što počne školska godina. A ako do usaglašavanja ne dođe, kako kažu, preduzeće i druge mere.
DVA OKA U GLAVI
Ono što može napraviti izvesnu zabunu u javnosti jeste to što su se za kratko vreme pojavila dva sindikata sa ne baš istovetnim zahtevima i sa različitim oblicima najavljenih protesta. Nezavisni sindikat, koji je pozvao na beli štrajk, na sto je stavio svoja tri zahteva formulisana pre skoro dve godine, a koji se tiču isključivo bezbednosti na času, normalnog odvijanja nastave i dostojanstva nastavnika. Unija sindikata pak zajedno sa bezbednošću nastavnika insistira i na obećanom povećanju plata prosvetnih radnika.
Prvi zahtev Nezavisnog sindikata, ujedno i zajednički, podrazumeva izmenu Krivičnog zakonika. Drugi je uvođenje mogućnosti momentalne suspenzije nasilnih učenika iz nastave. Za neobaveštene, a njih još uvek ima u velikom broju, nastavnik više nema pravo da, kao nekad, jednostavno izbaci sa časa učenika koji ometa rad, pravi gluposti, šeta, dobacuje ili radi ono čega se već seti kako bi sprečio normalnu nastavu.
“Mi tražimo da to bude preventivna mera, da se učenik koji takvim ponašanjem ometa čas odvoji u posebnu prostoriju i da tada mogu biti pozvani njegovi roditelji”, objašnjava predsednik sindikata Kokot. “Naša ideja je da, ako se takvo ponašanje i dalje bude ponavljalo, nakon tog prvog postupka po već utvrđenoj proceduri dođe i do duže suspenzije, ali da tada po obavezi u postupak moraju da se uključe i druge institucije, centar za socijalni rad, centar za brigu o deci… Sada ta deca ostaju na času, a ostali u razredu vide da za takvo ponašanje ne slede nikakve sankcije. Mi ovde pričamo o pubertetlijama, a ne o zrelim ljudima koji će neprimereno ponašanje osuditi. Oni će pre hteti da ga oponašaju, pogotovo ako je loše ponašanje nekažnjeno. To su potpuno pogrešne poruke koje šaljemo, plus na taj način nastavnik je zapravo onemogućen da održi svoj čas.” Poseban problem predstavlja to što u takvoj atmosferi na redovnom času učenik koji želi nešto da nauči to nikako ne uspeva.
“Zato što nastavnik treba da provede 90 odsto vremena u raspravi sa nekim učenikom, jer ne može da ignoriše sve te budalaštine”, kaže Kokot. “Između ostalih, to je ozbiljan razlog za privatne časove. Deca koja su stekla navike da nauče dosta u školi, više ne mogu u školi da prate nastavu, ne mogu više ništa da čuju na času, i žale se na to. To nikako nisu izolovani slučajevi.”
Treći zahtev Nezavisnog sindikata jeste ukidanje anonimnih prijava prosvetnim inspekcijama.
“Princip anonimne prijave je demokratsko pravo”, kaže Kokot. “Međutim, takvih prijava protiv profesora ima na stotine i nema dana da ne čujem o nekoj novoj, što se onda koristi kao ‘batina’ na razne načine, pri čemu se neretko tuženi profesor samo držao svojih kriterijuma. Dođe mu inspekcija jedanput, pa za tri dana opet, pa za 15 dana opet, i posle petog dolaska profesor i sam vidi da ga niko ne štiti, a da on stalno mora da se pravda da radi svoj posao kako valja. Mi moramo da uvedemo neku sankciju za zloupotrebu tog prava, ali i pored toga podnosilac prijave preventivno treba da se potpiše imenom i prezimenom. I zemlje u okruženju su to ukinule, u Hrvatskoj su anonimne prijave prosvetnoj inspekciji ukinute pre nekoliko godina.”
Na pitanje o kritikama i neslaganjima sa idejom belog štrajka kao štetnog za đake, predsednik nezavisnog sindikata kaže: “Znate li koliko je nastavnika moralo da se pravda za pošteno odrađen svoj posao? S druge strane, njih 30 odsto nastaviće da deli petice kao i do sada, jer tako nikome ne odgovaraju, niko ih ne proziva, ne tuče i ne prijavljuje. I nisu u pitanju samo petice, nekom je dosta poklonjena dvojka, a neko hoće peticu. I kako onda jedna ocena može da našteti učeniku? Kako mu ovo sada stanje koje traje godinama, traje celo školovanje, ne šteti, a ta jedna petica iz belog štrajka bi mu štetila? Ta jedna ocena bi trebalo samo da ogoli stvari. E sad, zamislite da svi prosvetni radnici to sprovedu, pa na to vlast ne bi mogla da ćuti.”
foto: marko dragoslavić / fonet…
I BEZBEDNOST I PLATA
Protiveći se ideji belog štrajka, Unija sindikata će pred početak školske godine insistirati na svoja dva zahteva. Jedan, onaj zajednički, tiče se donošenja mera radi suzbijanja nasilja nad prosvetnim radnicima izmenama Krivičnog zakonika, a drugi se tiče neophodnog povećanja plata. Naime, još u oktobru 2023. prosvetni sindikati i Vlada potpisali su Protokol kojim je definisano da se početna plata nastavnika izjednači sa prosečnom platom u Republici Srbiji do 1. januara 2025. godine. Međutim, od tada, od oktobra prošle godine ne dešava se ništa.
“Svi su došli na red, samo slušamo kako se obećavaju povećanja plata, a prosvetari nikako da budu na tom spisku”, rekla je Snežana Romandić iz Unije sindikata.
U sindikatu objašnjavaju da trenutna plata nastavnika-početnika sa 7. stepenom stručne spreme iznosi 86.681,21 dinar. Uz medijsku spekulaciju o povećanju plate od 15 odsto, u Uniji primećuju da bi i povećanje od 15 odsto opet ostavilo nastavničke plate donekle ispod republičkog proseka, pogotovo ako bi republički prosek do kraja godine dosegao još viši nivo. Zato predlažu sindikatima prosvete da razmišljaju o potpisivanju novog protokola ili aneksa postojećeg.
Borba za ispunjenje zahteva o izmeni Krivičnog zakonika i povećanju plata prosvetarima tek predstoji. Osim pregovora s Vladom u petak 30. avgusta, o eventualnim daljim protestima rano je govoriti. Ukoliko za njima bude potrebe, nadajmo se da dosad toliko puta viđen scenario skraćivanja časova na svakom početku školske godine nije više jedini izlaz.
U svakom slučaju, iako nisu do kraja istovetno formulisani, zahtevi sindikata svakako nisu protivrečni jer tiču se istih problema, bezbednosnih i finansijskih, svih članova svih sindikata.
U očajnoj situaciji u kakvoj se prosveta danas našla, usred ravnodušne i nezainteresovane države, pred prosvetnim radnicima, sindikatima i udruženjima gotovo je nerealan, možda i pretežak zadatak – da svojim rukama postepeno dovedu stvari na mesto i maltene školu izgrade ponovo, možda i od temelja.
foto: aleksandar barda / fonet…
Borba za čast poziva
“Ovim zahtevima mi samo tražimo da radimo svoj posao časno, odgovorno i bezbedno”, kaže za “Vreme” predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot (na slici).
“Naravno, ako zakoni budu postojali, ako taksativno budu sprovođeni onako kako su zapisani, i dalje će postojati nasilje, ali ne u toj meri, smanjiće se. Ne možemo ga iskoreniti jer ono nije autentično rođeno u prosveti. Ono je došlo u prosvetu kao što je došlo u svaku kuću u ovoj nesrećnoj zemlji u poslednjih 30 godina. Toga smo i mi svesni, ali hajde da pomeramo stvari milimetar po milimetar jer nemamo sredstva za toliko mnogo psihologa i pedagoga, a i da imamo sredstva, nema njih. Mi zapravo nemamo više ni nastavnike. Kada nastavnik ode u penziju, nema ko više da ga zameni, pun je Fejsbuk oglasa da ta i ta škola traži nastavnike – na Fejsbuku tražimo kadrove jer ih nema. A kako se odnosimo prema onima koji su ostali? I šta je ishod tog puta, tog ćutanja danas? Možemo li da bacimo pogled bar nekoliko godina unapred? Nema nastavnika, nema kredibiliteta, nema vaspitanja. Mi danas imamo mnogo vukovaca, a dekani fakulteta se žale da i najbolji koji dolaze na studije nose tek jednu petinu znanja prosečnog studenta od pre 20 godina. To su naši fakti. Rezultati na PISA testiranju su naši fakti.”
Kad je o PISA testiranju reč, poslednji podaci, za 2022, kazuju da se učenici iz Srbije nalaze ispod proseka u matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj pismenosti. U budućnosti, po svemu sudeći, neće biti bolje, jer neće ni biti neophodnog prosvetnog kadra. Podaci o zainteresovanosti za rad u prosveti su poražavajući, pa tako na Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača u Beogradu, u drugom upisnom roku, za osnovne akademske studije ostalo je 155 praznih mesta, i to 66 na budžetu, a 89 na samofinansiranju. Pre samo desetak godina na jedno slobodno mesto prijavljivala su se dva do tri kandidata.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
Nastupi Aleksandra Vučića od pada nadstrešnice do danas
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Kako će uplašen čovek, pod neprestanim pritiskom raznih birokratskih moranja, da uči našu decu, da im priča o slobodi i dobroti, o drugarstvu i moralu, o ljubavi i zajedništvu? Kakav primer da im bude? Kako da podstakne istraživačke zadatke, probudi inspiraciju, navede na misli sa kojima i sam raste, intelektualno i duhovno? Kako kada je izložen olujnim vetrovima roditelja, komisija, inspekcija, a sada i samih učenika zbog kojih je i ušao u tu učionicu? Ova pitanja mračno odzvanjaju u učionicama. U takvim učionicama jedino se oseća moranje, a to nije alatka znanja
Kakvo znanje pruža privatni, a kakvo državni fakultet, te postoji li razlika u stečenoj diplomi? Koje predrasude postoje u vezi sa studijama na privatnom i na državnom fakultetu? I koliko je istine u njima? Šta o tome misle studenti, a šta profesori
Mesto koje učitelji i učiteljice imaju u jednom društvu vrlo bi lako moglo biti definišuće svojstvo tog društva. U Srbiji, u kojoj je sistem vrednosti gotovo potpuno izopačen, kao važne osobe u medijima su prikazani političari, sportisti ili osobe sa estrade, a škola se tretira kao nužno zlo koje ne vodi slavi i bogatstvu. A šta sve učitelji i učiteljice jesu, šta treba i šta mogu da prenesu svojim učenicima
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!