Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Ujedinjenim nacijama (UN) Linda Tomas-Grinfild ocenila je na sednici Saveta bezbednosti UN da članovi tog saveta moraju da govore jednim glasom i da moraju da iskoriste svoju moć da pritisnu Hamas da prihvati predlog za premošćavanje krize koji uključuje ogromne i trenutne koristi za Palestince u Gazi i uključuje niz ranijih Hamasovih zahteva
Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Ujedinjenim nacijama (UN) Linda Tomas-Grinfild izjavila je na sednici Saveta bezbednosti (SBUN) da je „na vidiku“ sporazum o prekidu vatre u Gazi i oslobađanju talaca, i zatražila od članica SBUN da izvrše pritisak na Hamas da prihvati prekid sukoba, prenosi Glas Amerike.
„Trenutak za pregovore o prekidu vatre odlučujući je i za region, tako da svaki član ovog tela treba da nastavi da šalje snažne poruke drugim akterima da izbegavaju poteze koji bi nas udaljili od finalizacije sporazuma“, rekla je Grinfield.
Napomenula je da je predlog za prekid vatre koji su objavile SAD, Katar i Egipat usklađen sa planom koji je u maju predstavio američki predsednik Džozef Bajden, a u junu odobrio SBUN.
„Učiniti sve da sporazum o prekidu vatre i oslobađanju talaca bude primenjen”
„Postoji veoma realna opasnost od regionalne eskalacije. Potrebno je da učinimo sve što je u našoj moći da sporazum o prekidu vatre i oslobađanju talaca bude primenjen”, rekla je Grinfild.
Ona je istakla da Izrael mora da „ubrza odobrenja i ukloni ograničenja“ za ulazak pomoći u Gazu, i da zaštititi Palestince u Judeji i Samariji od „nasilnih doseljenika“.
„Kao članovi ovog saveta, moramo da govorimo jednim glasom i moramo da iskoristimo svoju moć da pritisnemo Hamas da prihvati predlog za premošćavanje krize koji uključuje ogromne i trenutne koristi za Palestince u Gazi i uključuje niz ranijih Hamasovih zahteva“, rekla je Grinfild.
Neslaganja oko prisustva Izraela u Gazi
Prema neimenovanim izvorima agencije Rojters eventualni dogovor o prekidu neprijateljstava otežavaju neslaganja u vezi sa budućim vojnim prisustvom Izraela u Gazi i oslobađanju palestinskih zatvorenika, a koji proizilaze iz zahteva koje je Izrael postavio otkako je Hamas prihvatio Bajdenov predlog.
Sukob u Gazi ozbilno je uzdrmao delove Bliskog istoka, jer se u pograničnim područjima sukobljavaju izraelske snage i pripadnici Hezbolaha koga podržava Iran.
Osim toga, Iran je najavio odmazdu zbog ubistva lidera Hamasa Ismaila Hanijea u Teheranu 31. jula, za šta je okrivio Izrael, koji, s druge strane nije ni potvrdio ni demantovao da je odgovoran za ubistvo Hanijea.
Proterano 2,3 miliona ljudi
Prema podacima palestinskih vlasti, od početka sukoba u Pojasu Gaze u oktobru 2023. godine, do sada je ubijeno najmanje 40.000 ljudi.
Međunarodne humanitarne organizacije upozoravaju da se Gazom šire bolesti i glad, i navode da je iz domova proterano 2,3 miliona ljudi.
Sukob u Pojasu Gaze počeo je pošto su početkom oktobra 2023. godine pripadnici Hamasa, prema izraelskim podacima, usmrtili oko 1.200 Izraelaca i oteli oko 250 talaca.
Izraelska vojska je potom počela sa napadima u Gazi u kojima je srušen dobar deo stambene i druge infrastrukture te enklave.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
