Jedino što sam u tekstu koji je izazvao sekretarkin odgovor stvarno propustila jeste da nabrojim šta sve Sekretarijat za kulturu Grada Beograda nije uradio, a trebalo je. Recimo, da razjasni koje to fantomske organizacije podržava novcem građana
U reagovanju sekretarke Nataše Mihailović Vacić na tekst „Politika i umetnici: Sekretarka kulture Beograda ne zna da obaveza nije postignuće“ nema nijedne rečenice koja ukazuje na netačnost iznetih informacija u mom tekstu.
Ima samo generičkih optužbi, onih koje vlast svakodnevno upućuje novinarima – pa i da podstičem podele u društvu – a koje ne bih komentarisala.
Gospođa Mihailović Vacić mi zamera što nisam prenela ceo njen odgovor koji je preko portala Nova uputila Asocijaciji nezavisne kulturne scene Srbije (ANKSS) povodom njihove peticije za njenu smenu i smenu ministra kulture Nikole Selakovića.
Prvo, „Vreme“ nije u obavezi da prenosi ničija saopštenja, pogotovu ne integralna.
Drugo, nisam htela da citiram sekretarkine optužbe upućene članovima Nezavisne scene zato što su paušalne i jasno otkrivaju do koje mere ovom Gradu nije do umetnika izvan institucija. Navela sam samo onih nekoliko rečenica sa konkretnim sadržajem.
Gospođa Mihailović Vacić ne opovrgava, čak ni ne pominje, deo mog teksta da je finansiranje doprinosa i poreza samostalnim umetnicima zakonska obaveza, a ne neko „izuzetno dostignuće“, kako ga je ona predstavila u pomenutom odgovoru upućenom ANKSS.
Ne pominje ni KC Magacin. Pitam se zašto, ako navodi u mom tekstu nisu bili tačni.
Gospođa Mihailović Vacić kaže da „pre objavljivanja teksta“ nisam „ni probala“ da proverim „istinitost tvrdnji svoje sagovornice u tekstu, članice asocijacije“, a misli na gospođu Marijanu Cvetković. Volela bih da je sekretarka dokazala da nisam proveravala informacije.
Jedino što sam u tekstu koji je izazvao sekretarkin odgovor stvarno propustila jeste da nabrojim šta sve Sekretarijat za kulturu Grada Beograda nije uradio, a trebalo je.
Ovom prilikom ću pomenuti samo da ove godine nije raspisan konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture, a da nisu rešeni ni problemi i nelogičnosti na konkursima iz ranijih godina.
Na primer, 2021. godine podržano je 29 sumnjivih projekata, 2022. godine 15 sumnjivih projekata i 2023. godine 54 sumnjiva projekta fantomskih organizacija u ukupnom iznosu od 96.930.000 dinara (830 hiljada evra).
Još jedan podatak na istu temu: u budžetu Sekretarijata za kulturu Grada Beograda postoji niz stavki „Dotacije nevladinim organizacijama“ u iznosu od oko tri miliona evra, mada se ne zna koje su to nevladine organizacije podržane i po kom osnovu.
Nije mi jasno i zašto se u reagovanju na moj tekst gospođa Mihailović Vacić žali na nedostatak komunikacije sa ANKSS. Ja joj u tome ne mogu pomoći. Samo znam da nije odgovorila na njihova javno upućena pitanja.
Kao što znam i da je pomenuti odgovor povodom peticije za smenu ministra i sekretarke kulture, bila njena jedina reakcija na aktivnost ANKSS od kako su je Beograđani zadužili da vodi kulturu prestonice.
Biće da je moja sagovornica Marijana Cvetković bila u pravu kad je rekla da „u kulturi, tek ako se desi incident kritičkog mišljenja, setite se Filharmonije, čuje se za teme kulture“.
Predloženim izmenama Krivičnog zakonika, uvodi se kazna zatvora do godinu dana za svakoga ko „postavlja prepreke na saobraćajnicama i zaustavlja prevozna sredstva u saobraćaju protivno propisima“
Posle lošeg rezultata reprezentacije na Evropskom prvenstvu, Svetislav Pešić najavljuje odlazak s mesta selektora
U Valjevu nije samo policija krvnički tukla građane, maskirani SNS batinaši su demolirali tri kafića čiji su vlasnici, ili njihova deca, učesnici protesta, automehaničara su tukli d’ubiju, a njegova mušterija je jedva preživela napad
Kriminalno delovanje političara i “biznismena” (da upotrebimo eufemizam) može dovesti čitave ekonomije na ivicu kolapsa. Moldavija se jedva oporavila od bankarskog skandala iz 2014. godine. Tada su tri najveće banke kroz prevarne transakcije ukrale 12 odstvo BDP, a država je uskočila te i danas trpi posledicu finansijskog sloma. Jedan od oligarha koji stoje iza pljačke banaka, Ilan Šor, aktivno se uključio u politiku
Strah od Božjeg suda je ekvivalent svesti o nedovoljnoj lojalnosti vođi, lojalnosti koja se mora uvek iznova osvedočavati. Ovu vrstu partijskog junaštva agresivno pokazuje predsednica srpskog parlamenta zvučnim ponavljanjem imena i prezimena predsednika republike u svakoj drugoj rečenici. Nije li ritualno prizivanje nepogrešivog vođe indirektno priznavanje vlastite inferiornosti? Ili je, više od poštovanja hijerarhije i jedinstva, reč o osobenoj žeđi za poniznošću? Naravno, isplativoj
Ideološkim i moralističkim čistunstvom ne može se pobediti režim Aleksandra Vučića. Nužno je da se građani okupe oko dva politička jezgra koja zajednički streme ka istom cilju
Ima li Aleksandar Vučić vojsku? Nešto ponaprednjačenih kadrova sigurno bi u „datom trenutku“ stalo iza svog „vrhovnog komandanta“. Ali šta je sa trupom? Pa ništa – velika većina bi zabušavala, uzela bolovanje, isparila. Oni su tu samo zbog para
„Jurićemo ih po ulicama“, proricao je Jovo Bakić i mnogi su mu davali za pravo. Sada se dešava obrnuto – naprednjački Šturmabtajlung mlati narod po ulicama, kućama i lokalima. A naša čaršija se dobrim delom gnuša „svakog nasilja“
Vreme nasilja: Protest u Novom Sadu u pet slika
Bes, pendreci i suzavac Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
