Da li je Putin „pobedio“ u razmeni zarobljenika

Vadim Krasikov, koji je u Nemačkoj osuđen za ubistvo, izručen je Rusiji. On je ključna figura u razmeni zatvorenika. Ko je on i zašto ga je Rusija htela?

On je prvi izašao iz aviona u Moskvi – a ruski predsednik Vladimir Putin ga je zagrlio: Vadim Krasikov, koji je u Nemačkoj postao poznat kao „Ubica iz Tirgartena”. Bio je na spisku ruskih državljana osuđenih na različite zatvorske kazne za zločine na Zapadu ali su oslobođeni u poslednjoj razmeni zatvorenika, piše Dojče vele.

Krasikov je kaznu služio u nemačkom zatvoru – a on je poseban slučaj. Jer, jedna stvar su špijuni, izdajnici, dvostruki agenti ili privredni kriminalci, koji su u prošlosti više puta razmenjivani između Moskve i Zapada. Ali Krasikov je ubica koji je u Nemačkoj osuđen na doživotni zatvor.

Predsednik Vladimir Putin lično je više puta jasno stavio do znanja da je Kremlj zainteresovan za povratak ove osobe u Rusiju. U intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu početkom februara 2024. govorio je o čoveku koji je „iz patriotskih uverenja eliminisao razbojnika u jednoj evropskoj prestonici“.

Mesec dana kasnije, Putin je na konferenciji za novinare posle ruskih predsedničkih izbora rekao da je spreman da razmeni opozicionara Alekseja Navaljnog, koji je kasnije preminuo u ruskom zatvoru, za „određene ljude koji su u zatvoru u zapadnim zemljama”. Putin je govorio u množini, ali je očigledno mislio na Vadima Krasikova. Ko je ovaj čovek?

„Ubistvo u Tirgartenu” usred Berlina

Krasikov je počinio ubistvo 23. avgusta 2019. usred Berlina – u malom parku u berlinskom kvartu Moabit. Njegova žrtva bio je bivši čečenski pešadijski komandant, gruzijski državljanin Zelimkan Čangošvili. Rusija je ranije za njim raspisala poternicu zbog optužbi za terorizam. Čangošvili je otputovao u Nemačku nakon što je na njega izvršen napad u Gruziji 2015.

Usred dana, pred očima mnogih ljudi, čovek na biciklu je prišao Čečenu s leđa, izvukao pištolj sa prigušivačem i pucao u njega tri puta. Svedoci su uspeli da spreče ubicu da pobegne. Oni su policajcima pokazali čoveka koji je u obližnjem žbunju na obali Špreje bacio bicikl u vodu, presvukao se i skinuo periku. Prilikom hapšenja oduzet mu je ruski pasoš na ime Vadim Sokolov sa šengenskom vizom koju je izdala ambasada Francuske u Rusiji, kao i pištolj u kojem je još uvek bilo devet od 15 metaka.

Teška istraga, dugo suđenje, jasna presuda

Nemački istražitelji su sasvim slučajno otkrili pravi identitet ubice. Naime, u arhivi Interpola nalazila se fotografija koju su ruske vlasti dale 2014. kada su od stranih kolega zatražile pomoć u pronalaženju Vadima Krasikova. Tada je bio osumnjičen za ubistvo jednog biznismena u Rusiji. Ova fotografija je bila prva nit koja je omogućila da se razmrsi čitava zavrzlama.

U međuvremenu, tokom novinarskog istraživanja ispostavilo se da pre ubistva Čangošvilija u Berlinu nije bilo osobe pod imenom Sokolov u domaćem ruskom registru pasoša ili na spiskovima Federalne poreske službe Rusije. Ime se pojavilo u obe baze podataka samo nekoliko nedelja pre ubistva u Berlinu. Prema rečima svedoka, samo tajne službe mogu da kreiraju avatar nepostojeće osobe.

Suđenje Vadimu Krasikovu počelo je 7. oktobra 2020. pred Apelacionim sudom u Berlinu i trajalo je 14 meseci. Presuda je bila doživotni zatvor i izrečena je 15. decembra 2021. godine. Sud je utvrdio da je dokazano da je Krasikov, kako ga optužuje tužilac, ubio Zelimkana Čangošvilija po nalogu ruskih vlasti.

Krasikov postaje tražen kandidat za razmenu

Nakon izricanja presude, savezna ministarka spoljnih poslovaAnalena Berbok rekla je: „Ovo ubistvo u ime države – kako je utvrdio sud – predstavlja ozbiljno kršenje nemačkog zakona i suvereniteta Nemačke“. U tom kontekstu, savezna vlada je dvojicu diplomata iz ruske ambasade u Nemačkoj proglasila nepoželjnim osobama.

Međutim, samo šest meseci nakon obavljivanja presude, u julu 2022. u američkoj štampi se pojavila informacija da Rusija zahteva da se Krasikov uključi u razmenu za američke državljane zatvorene u Rusiji. Tada se radilo o košarkašici Britni Griner, koja je kasnije razmenjena za ruskog državljanina Viktora Buta, koji je u SAD služio zatvorsku kaznu zbog trgovine oružjem.

Ime Vadima Krasikova pominjalo se i u vezi sa pokušajima da se ruski opozicionar Aleksej Navaljni izvuče iz zatvora. „Navaljni je trebalo da bude pušten za nekoliko dana, jer smo postigli dogovor o njegovoj razmeni.

Početkom februara Putinu je ponuđeno da se oficir ruske unutrašnje obaveštajne službe FSB, Vadim Krasikov, koji služi doživotnu robiju u Berlinu, razmeni za dva američka državljanina i Alekseja Navaljnog, izjavila je Marija Pevčih iz Navaljnijeve Fondacije za borbu protiv korupcije (FBK) ubrzo nakon smrti kritičara Kremlja.

Odlučujuća promena u nemačkom krivičnom pravu

Mnogima u Nemačkoj priča o mogućoj razmeni Krasikova za zatvorenika u Rusijiizgledala je kao čista fantazija. Upravo zato što se nije radilo o špijunu ili izdajniku, već o ubici čija je krivica dokazana. Osim toga, presuda nemačkog suda nije predvidela mogućnost prevremenog puštanja na slobodu zbog posebno teške prirode krivičnog dela.

Međutim, Krivični zakon (StPO) Nemačke predviđa puštanje iz zatvora zločinca kojeg je osudio nemački sud, bez obzira na krivično delo i kaznu. Paragraf 456a StPO kaže: „Organ za izvršenje može da se uzdrži od izvršenja kazne zatvora (…) ako je osuđeno lice (…) deportovano, vraćeno ili odbijeno iz delokruga ovog saveznog zakona.“

Razočaranje u Federalnom tužilaštvu

To znači da ako se, u skladu sa pravom na boravak za strance u Nemačkoj, donese odluka o deportaciji osuđenog lica, izvršni organ može da odbaci kaznu bez daljeg sudskog odlučivanja u vezi s tim. A organ izvršenja u ovom slučaju je Savezni tužilac, koji je dužan da izvršava službene naloge svog nadređenog. Upravo je takav postupak korišćen u prošlosti u Nemačkoj prilikom razmene špijuna.

U ovom slučaju, međutim, kako je u četvrtak uveče objavio „Frankfurter algemajne cajtung” (FAZ), došlo je do „razočaranja” u Saveznom tužilaštvu zbog instrukcija ministra pravde Marka Bušmana. Iako je legalno, još uvek postoji „malo“ razumevanja za to. „U slučaju koji se odnosi na osuđenog ubicu, a ne na špijune, preovladala je „moć“. Odlukom se gube iz vida rođaci ubijenog. To je previše popustljiv odnos prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu“, piše FAZ.