Od mačaka do politike: Kako Vensove izjave o „nesrećnim“ ženama utiču na izbornu trku

Ranije ove nedelje internet je oživeo intervju Takera Karlsona sa Džejmsom Dejvidom Vensom iz 2021. godine u kojem je trenutni kandidat za potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država objasnio šta je tačno pogrešno sa današnjom Amerikom. Problem, kako ga je Vens video, bio je da zemlju suštinski vode „demokrate, naši korporativni oligarsi i gomila žena bez dece koje imaju mačke i koje su nesrećne zbog svojih životnih odluka i žele da učine ostatak zemlje jednko nesrećnim”. Potpredsednica Kamala Haris bila je među pomenutim ženama, iako ima dvoje pastorčadi.

„Opsednute su svojim poslovima. Opsednute su svojim bogatstvom i svojim imetkom“, nemaju „direktan udeo“ u budućnosti nacije i „mrze normalne Amerikance zato što biraju porodicu umesto ovih besmislenih statusnih igara u Vašingtonu i Njujorku“, objasnio je tada Vens.

Tri godine kasnije, upravo je on akter najveće američke statusne igre, rame uz rame sa republikanskim predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom. Svi su izgledi da će sa druge strane biti niko drugi do Kamala Haris.

Iako su Vensovi komentari stari nekoliko godina i datiraju iz vremena kada se kandidovao za Senat, oni odjekuju drugačije u novoj političkoj klimi. Vens je sada kandidat za potpredsednika republikanskog kandidata i bivšeg predsednika Donalda Trampa, a njegove reči su isplivale u trenutku kada mnoge žene, u anketama i na glasačkim mestima, brane svoje pravo da donose sopstvene odluke – o abortusu, kontracepciji, klinikama plodnosti ili o neimanju dece uopšte.

Šta je to sa ženama i mačkama

Izraz „cat lady“ za koji ne postoji adekvatniji prevod na srpski jezik osim „žena koja ima mačke“, kroz godine je postao stereotip kroz koji se posmatraju žene koje nisu osnovale svoju porodicu.

Te se žene uglavnom stereotipiziraju kao usamljene i nesrećne. Međutim, u Vensovom govoru one su opasne za budućnost najmoćnije svetske sile. Žene bez dece su problem, ali ista kritika na račun muškaraca nije izrečena. Žene koje su namerno birale ljubimce umesto majčinstva su više od problema – one su nestabilne. Ali zašto i u kojem trenutku su u narativ uvučene mačke – da ojačaju seksističke kulturne kritike, istovremeno preterano korišćene i kao simbol ženskog očajanja i usamljenosti i nekontrolisane društvene vlasti – u SAD-u ova konekcija seže još do veštica iz Salema. Pre i dugo nakon toga, mačke su služile kao sumnjivi saputnici strašnih, samostalnih žena – dobar primer je Šekspirov „Magbet”.

Osim žena koje svesno odlučuju da ne budu majke, postoje i one koje se u istoj ulozi nisu ostvarile iz bioloških razloga. Žene koje ne mogu da imaju decu su zbog toga postale jedne od najglasnijih protivnika Džej Dija Vensa, republikanca konzervativnijeg i od samog Trampa.

Bes žena bez dece

Među njima je i glumica Dženifer Aniston, najpoznatija po ulozi Rejčel iz hit-serije „Prijatelji“. Pedesetpetogodišnja glumica nema decu i vrlo otvoreno govori o svojoj višegodišnjoj neuspešnoj borbi da postane majka – zbog čega je često bila na meti holivudskih tabloida koji su secirali svaku od njenih veza i pitali se zašto, pobogu, ona i dalje nema decu. Često uz maliciozne komentare.

„Pokušavala sam da ostanem trudna. Sve godine i godine i godine spekulacija… Bilo je zaista teško. Prolazila sam kroz vantelesnu oplodnju, pila kineske čajeve, šta god. Bacala sam sve na to“, rekla je Aniston u intervjuu za „Allure“ magazin 2022. godine, dodajući da je medijska priča da je „bila samo sebična“ i „samo brinula o svojoj karijeri“ bila bolna.

Zato ne čudi što je Aniston pre nekoliko dana podelila snimak Vensovog gostovanja kod Takera Karlsona na svojim društvenim mrežama uz reči: „Zaista ne mogu da verujem da ovo dolazi od potencijalnog potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država“.

„Sve što mogu da kažem je… gospodine Vens, molim se da vaša ćerka bude dovoljno srećna da jednog dana ima svoju decu. Nadam se da neće morati da se okrene vantelesnoj oplodnji kao drugoj opciji. Jer vi pokušavate da joj i to oduzmete“, napisala je Aniston u svojoj objavi.

Foto: AP Photo/Jordan Strauss

Jedna od najvažnijih tema izbora

Reproduktivna prava su jedna od glavnih tema predstojećih predsedničkih izbora. Nacionalna anketa NBC News-a iz aprila je pokazala da birači smatraju abortus jednom od najvažnijih tema u zemlji. Slično tome, u istraživanju iz 2023. godine koje je sprovela neprofitna organizacija Public Religion Research Institute ustanovljeno je da više od šest od deset Amerikanaca veruje da abortus treba biti legalan u većini ili svim slučajevima.

Vens se donedavno zalagao za nacionalnu zabranu abortusa. Tokom godina je zauzimao nešto umereniji stav, koji je danas u skladu sa stavom Republikanske partije – umesto dugogodišnjeg poziva stranke na nacionalnu zabranu, Republikanski nacionalni komitet je ranije ovog meseca usvojio platformu koja kaže da savezne države imaju slobodu da donose sopstvene zakone o abortusu.

Vrhovni sud SAD je 24. juna 2022. oborio više od pola veka važeću presudu da je abortus legalan u svim američkim saveznim državama. Sudije su glasale pet prema četiri da se točak istorije zavrti unatrag. Smatrali su da američki Ustav ne dozvoljava pravo na abortus i da je došlo vreme da se odluka o tom pitanju „vrati izabranim predstavnicama i predstavnicima naroda“. To je bilo moguće nakon što je za predsedničkog mandata Trampa promenjen odnos snaga u Vrhovnom sudu u korist konzervativnih sudija koje se biraju doživotno.

Foto: AP Photo/Butch Dill

Kako će ovo uticati na Vensa

Uzevši sve gore navedeno u obzir – pitanje je kakva je uloga Vensa u narednim danima i mesecima predizborne kampanje? Za potpredsedničkog kandidata, snimak je isplivao u najgorem trenutku. Džej Di Vens i dalje stoji slabo kod neopredeljenih glasača koji bi mogli biti presudni za ishod novembarskih izbora.

Anketa Rojtersa i Ipsosa sprovedena u ponedeljak i utorak pokazala je pomak u Vensovu korist, sa 32 odsto ispitanika koji na njega gledaju povoljno u poređenju sa 24 odsto, koliki je bio procenat prethodne nedelje. Ipak, i broj onih koji ne odobravaju Vensa se povećao, skočivši sa 30 odsto na 39 odsto.

Vensovo biračko telo nalazi se među konzervativnijim republikancima. Zbog toga je za mnoge bilo iznenađenje kada je Tramp odabrao ovog senatora za svog potpredsedničkog kandidata – jednostavno, nije sigurno koliko bi novih glasača Vens mogao da privuče.

Uz to, odstupanje Džoa Bajdena iz predsedničke trke dodatno je oslabilo Vensovu poziciju – sada je sa jedne strane verovatni kandidat žena (pritom, ne-belkinja), dok su sa druge strane to dva bela muškarca. Zbog toga su i neki bivši Trampovi saradnici, među kojima direktor za komunikacije Bele kuće Entoni Skaramuči, rekli da je Tramp „napravio vrlo lošu odluku“ odabravši Vensa, i da bi bolji kandidat u ovim uslovima bila Niki Hejli.