U oblastima energetike i klimatske politike, transporta, tehnologija, kritičnih materijala i sirovina, proizvodnji hrane, migracijama i upravljanju granicama nalazi se prostor u kome nečlanice mogu u punoj meri da se integrišu u politike i mehanizme Evropske unije
...Goran Svilanović
Prethodnih nedelja oni koji vide Srbiju u Evropskoj uniji, baš kao i oni koji to ne žele, svejedno su s pažnjom pratili izbore u zemljama članicama EU za novi sastav Evropskog parlamenta. Od 6. do 9. juna, 373 miliona državljana EU izabralo je 720 poslanika za novi Evropski parlament.
Kada se prašina slegla, nastavljeno je individualno i nacionalno lobiranje za sastav nove Evropske komisije. Ono što se u ovom trenutku smatra dogovorenim je da će raniji premijer Portugala Antonio Kosta zameniti Šarla Mišela na mestu predsedavajućeg Evropskog saveta, a dosadašnja predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nastaviće da radi taj posao. Međutim, trebalo bi da vidimo novu visoku izaslanicu za spoljnu politiku Kaju Kalas.
Ne možemo da pogađamo ko će biti novi komesari. Njihova nominacija zavisi od podrške kod kuće, bliskosti vladi koja će ih nominovati, ali i od pregovora koje bi trebalo da vodi nova/stara predsednica Komisije prilikom sastavljanja svog novog kabineta. Važnu ulogu imaće i poslanici Evropskog parlamenta, koji bi trebalo da saslušaju svakog kandidata pre nego se o njima saglase. Događalo se već da ne daju podršku nominovanim osobama.
PRIORITETI U PROTEKLIH PET GODINA
Biće potrebno postići veliki nivo saglasnosti i oko ovih postavljenja koja su u načelu dogovorena, a uslediće i čitav niz dogovora oko ostalih članova Evropske komisije. Ostavićemo nagađanja kladionicama, ovde ćemo probati da razmišljamo o političkim prioritetima buduće Komisije.
Evropska komisija 2019–2024 koja završava mandat, imala je sledeće prioritete:
Promovisanje Evropskog Zelenog dogovora – u nastojanju da Evropa postane prvi klima-neutralni kontinent, uspostavljanjem moderne evropske ekonomije koja resurse koristi na najefikasniji način;
Evropa spremna za digitalno doba – donošenje digitalne strategije EU koja bi osnažila građane EU novim tehnologijama;
Ekonomija koja je dobra za ljude – uspostavljanje okruženja koje će privući investitore i doneti kvalitetne poslove mladima i posebno malim preduzećima;
EU s većim uticajem u svetu – zagovaranjem multilateralizma i svetskog poretka zasnovanog na pravu i pravilima;
Promovisanje evropskog životnog stila – kroz promovisanje vladavine prava i pravde i zagovaranja vrednosti EU;
Snažna podrška evropskoj demokratiji – kroz podršku javnosti i odbranu demokratije od spoljnih uticaja, dezinformacija i poruka mržnje na mrežama.
NAREDNIH PET GODINA
Bar nominalno, to su bili principi rada i prioriteti Komisije koja završava mandat. Odmah posle ovogodišnjih evropskih izbora, lideri EU sastali su se u Granadi 27. juna i dogovorili o Strateškoj agendi EU 2024–2029, koja daje odgovor na pitanje na čemu će EU raditi u godinama posle Zelenog dogovora. Agenda je dokument koji obavezuje buduću Evropsku komisiju i predstavlja okosnicu svega što će nova Komisija raditi u narednih pet godina.
U uvodu su prioriteti jasno navedeni. U narednih pet godina, EU će nastaviti sa politikama koje bi evropski kontinent trebalo da učine otpornijim na klimatske promene, davaće punu podršku klimatskoj i digitalnoj tranziciji. Takođe, baviće se izazovima migracija, osnažiće sopstvenu bezbednost i sposobnost da deluje pred bezbednosnim izazovima, u nadi da će time povećati i uticaj u svetu. Od EU možemo očekivati podršku međunarodnim organizacijama, međunarodnom pravu i globalnom upravljanju. EU će podsticati politike koje doprinose održivom razvoju. U ekonomiji, podsticaće preduzetništvo i inovacije kako bi osnažili kompetitivnost evropskih ekonomija. EU će nastojati da postane svetski lider u zelenim i digitalnim industrijama i tehnologijama.
Malo detaljnije, lideri EU zemalja u Strateškoj agendi iz Granade napisali su da žele slobodnu i demokratsku Evropu. Da bi ona bila takva, postavili su sledeće ciljeve:
Uspostavljanje evropskih vrednosti u okviru EU i na međunarodnom planu, što bi trebalo da obezbedi koherentnu i uticajnu spoljnu politiku;
Jačanje evropske bezbednosti i zaštite njenih građana;
Priprema za EU koja će biti veća (proširena novim članicama) i snažnija – proširenje se smatra geostrateškom investicijom u mir, bezbednost i prosperitet EU. U tom smislu će i sredstva biti izdvojena kako bi ovaj proces dobio novu dinamiku, a zemlje kandidati bile podržane da sprovedu reforme. EU će preduzeti potrebne interne reforme kako bi ovaj proces mogao da bude uspešan.
Sprovođenje sveobuhvatnog pristupa migracijama i upravljanju granicama;
Snaženje kompetitivnosti EU ekonomije – ovde se, između ostalog, pominje i obnova suvereniteta EU u strateškim sektorima, kako bi EU postala industrijska sila. Da bi ovaj cilj ostvarili, lideri EU pominju dalje snaženje jedinstvenog evropskog tržišta, posebno u oblasti energetike, finansija i telekomunikacija obećavajući dodatna ulaganja iz javnih i privatnih fondova. Pominju podršku uspostavljanju jedinstvenog evropskog tržišta kapitala i bankarsku uniju. Takođe, spremni su da se bore protiv onih koji podrivaju otvorenost evropskog tržišta nelojalnom konkurencijom i državnim subvencijama. U tom cilju će se oslanjati na vodeću ulogu Svetske trgovinske organizacije kao garanta slobodnog i uređenog trgovanja na globalnom nivou. Nastojaće da ograniče svoju zavisnost od drugih dobavljača jer je smatraju štetnom i ograničavajućom za dalji rast EU ekonomije, pa će nastojati da reorganizuju svoje lance snabdevanja. U dokumentu izričito navode strateške sektore u koje će investirati jer ih smatraju ključnim u snaženju evropske ekonomije, kao što su: bezbednosna industrija, svemirska tehnologija, veštačka inteligencija, kvantne tehnologije, semikonduktori, 5G i 6G internet, zdravstvo, biotehnologija, net-zero tehnologije, farmaceutska industrija, hemijska industrija i novi savremeni materijali.
Učiniti uspešnom i zelenu i digitalnu tranziciju – klimatska neutralnost do 2050. godine ostaje važan cilj, što podrazumeva dalje investiranje u energetsku infrastrukturu, vodnu infrastrukturu, transport i komunikacijje. Da bi ovi ciljevi bili postignuti, investiraće u elektrifikaciju koja se oslanja na net-zero i nisku karbonsku emisiju, dalje investiranje u mrežne instalacije i kapacitete za čuvanje energije.
Promovisanje inovacija i okruženja koje je podrška biznisu – kroz snaženje istraživačkog i inovativnog potencijala EU;
Napredak za sve – održanje socijalne dimenzije ekonomskog rasta, u susret demografskim promenama, investiranje u ljudski kapital.
Pored evropskih institucija i političara, budućim politikama EU bave se i analitičari i profesionalne asocijacije, koji daju svoje predloge evropskim političarima o tome šta bi trebalo raditi ubuduće. U jednom od takvih timova koji su dali svoje predloge novoj Evropskoj komisiji imao sam zadovoljstvo da učestvujem.
SEKTORSKA INTEGRACIJA
U tim analizama fokus je na pitanjima nove geoekonomije, tehnologije i sajber prostora, industrijske politike, energetike i održivosti, zdravstvene politike, bezbednosti i odbrane, proširenja EU, odnosa sa susedima na istoku Evrope, problemima u Africi. Neki od zaključaka su da nova Komisija treba da koristi trgovinsku politiku kao strateški geoekonomski instrument, kao sredstvo ostvarivanja tzv. “otvorene strateške autonomije EU”.
Ovo podrazumeva snažnije angažovanje EU u uspostavljanju bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovini sa partnerima širom sveta, kako bi se povećao prostor za ekonomsku saradnju EU sa njima i smanjio prostor za uticaj Kine u ovim oblastima. Ukratko, predlaže se novoj Komisiji da u skladu sa nalazima istrage koju je naložila još u oktobru 2023. godine o državnoj podršci industriji električnih automobila u Kini, donese odgovarajuće mere. Komisija je to upravo uradila uvođenjem dodatnih poreza na električna vozila iz Kine. Paralelno, nastavljaju se pregovori sa kineskom vladom o nalaženju rešenja koje bi omogućilo saradnju i održalo kompetitivnost evropskih proizvođača električnih automobila.
U oblasti energetike i održivog razvoja, novoj Komisiji sugeriše se da konsoliduje energetske veze sa tradicionalnim saveznicima, Norveškom, Velikom Britanijom i SAD. Takođe, sugeriše se da se koriste pozitivna iskustva zajedničke nabavke gasa, te da se proširi “pooling” na nivou EU u oblasti energetske trgovine, kako zemlje članice EU ne bi konkurisale cenovno jedne drugima. Savetuje se intenziviranje procesa dekarbonizacije i od nove Komisije se zahteva da nastavi da od država članica traži da odustanu od fosilnih goriva i da ne daju državne podsticaje za njihovu nabavku.
Kada je u pitanju zelena energija, od Komisije se očekuje da omogući interoperabilnost mreže, da proširi kapacitete za proizvodnju zelene energije, da investira u partnerstva izvan granica EU kako bi se proširila proizvodnja i nabavka kritičnih sirovina i materijala neophodnih za energetsku tranziciju EU i njenih suseda.
Jedan predlog je i da se primeni “postupna integracija” kandidata u pojedine EU politike, tzv. sektorska integracija. Umesto da se ide ka tome da na kraju procesa punopravno članstvo otvara sva vrata i sve politike, već sada se neke od evropskih politika fondova otvaraju za punu integraciju zemalja u procesu pridruživanja. Primeri za ove mogućnosti su energetika i klimatska politika, transport, tehnologije, kritični materijali i sirovine, proizvodnja hrane, migracije i upravljanje granicama. U svim ovim oblastima postoji prostor za integrisanje nečlanica u punoj meri u politike i mehanizme EU. Naravno, ovakva politika EU podrazumevala bi blisku saradnju sa zemljama koje su kandidati, ne samo u oblasti spoljne politike, već i kada govorimo o izgradnji demokratskih institucija, slobode medija i borbe protiv dezinformacija.
LEKCIJE NAUČENE NA TEŽI NAČIN
Što se tiče politike proširenja, koja je za Srbiju od najvećeg značaja, predlaže se značajno ubrzanje reformskog procesa unutar EU i u državama kandidatima. Politika proširenja je od kritičnog značaja za EU. Rat u Ukrajini otvorio je mogućnost za dominaciju Rusije i na našim prostorima. Otuda se traži odlučno oživljavanje uspavane politike proširenja, koja bi obuhvatila zemlje Zapadnog Balkana, kao i Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju. To znači da se proširenje možda nađe među prioritetima nove Komisije, kao i izbor snažne ličnosti za novog Komesara za proširenje, koji bi imao stvarnu političku podršku i finansijske mogućnosti, što bi značilo da možda bude i formalno jedan od potpredsednika nove Komisije. Ovakav rasplet omogućio bi ubrzanje i pozitivno okončanje pregovora sa Crnom Gorom, a možda i s još nekom od država kandidata.
Među najvažnijim postignućima Evropske komisije, onim koje je i donelo novi mandat predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, smatra se usvajanje propisa o kritičnim sirovinama i materijalima (CRMA – Critical Raw Materials Act, u aprilu 2024. godine) od strane Evropskog parlamenta i Evropskog saveta.
To je bio odgovor EU na lekcije naučene na teži način. Dok je trajala pandemija, EU je naučila da ulaganje u farmaceutsku industriju nije bilo dovoljno, suočila se sa nesposobnošću da u kratkom roku proizvede vakcinu. Sledeći izazov, rat u Ukrajini, ogolio je ogromnu zavisnost EU od Rusije (energenti) i Kine (kritične sirovine potrebne ne samo za industriju električnih automobila, već i za sprovođenje Zelenog dogovora u život, jer od ovih materijala zavisi i proizvodnja obnovljivih izvora energije, zbog visoke zastupljenosti kritičnih materijala u solarnim panelima i turbinama).
Suočena sa sopstvenom zavisnošću od drugih, EU je usvajanjem CRMA odlučila da izlaz potraži u korišćenju svih resursa među zemljama članicama i da započne potragu za nedostajućim kritičnim sirovinama prvo kod njih (podstičući istraživanje i rudarenje kritičnih sirovina u Nemačkoj, Portugalu, Španiji, Francuskoj…), a zatim i među zemljama u svom okruženju i onima koje smatra prijateljskim. Projekti kopanja kritičnih sirovina startovaće najpre u zemljama EU, ali će EU pružiti podršku i projektima u svom okruženju. Evropska komisija je u kratkom roku pripremila sporazume o razumevanju sa čitavim nizom zemalja, među kojima su SAD, Norveška, Australija, Argentina, Čile, Grenland, Kazahstan, Zambija, Kongo, kao i sporazume o saradnji u digitalizaciji sa Japanom, Korejom i Singapurom. Ako ovome dodamo i instrumente koje su već uvele SAD, kao što su Inflation Reduction Act i Clean Vehicle Credit, možemo da zaključimo da je u toku globalna reorganizacija lanaca snabdevanja. Naravno da se na sličan način ponaša i Ruska Federacija, koja partnere traži pre svega u Africi.
GDE JE TU SRBIJA
Prema Balkanu, EU je prvo pripremila Zelenu agendu, oko koje su se složili svi lideri iz regiona, a koja bi trebalo da bude prvi korak u novoj industrijalizaciji, zasnovanoj na principima održivog rasta sa takozvanim nultim uticajem na klimatske promene. U sledećem koraku, EU je pripremila Plan rasta u vrednosti od 6 milijardi evra, kojim želi da smanji inače preveliku razliku u snaži ekonomija EU i Zapadnog Balkana i time stvori uslove za eventualno pridruživanje. Sa Srbijom je u septembru 2023. godine potpisano pismo o namerama koje postavlja osnove za sledeći korak – sporazum o saradnji u oblasti kritičnih sirovina (potpisan 19. jula 2024.), imajući u vidu važan potencijal koji Srbija poseduje, a to su jadarit i borati. Ovim Srbija postaje geografski najbliži partner EU u globalnom reorganizovanju lanaca snabdevanja i utemeljenju nove razvojne politike koja bi trebalo da bude na nultom nivou uticaja na klimu. Da bi se to radilo na način koji bi garantovao očuvanje zdrave životne sredine za građane Srbije, očuvanje kvaliteta vode naših reka i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda koji će i ubuduće biti važni za ekonomski rast Srbije, potrebni su evropski standardi zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, kao i pristupanje Srbije Inicijativi za transparetnost ekstraktivnih industrija (EITI, Extractive Industries Transparency Initiative), kako bi bila omogućena superkontrola svih faza inače složenog projekta.
U toj “superkontroli” morali bi učešće da uzmu predstavnici struke iz Srbije, predstavnici specijalizovanih ekoloških organizacija iz zemlje, zajedno sa kolegama iz strukovnih udruženja i ekoloških udruženja iz Evrope i izvan nje. Uloga domaćih institucija, vlade i specijalizovanih agencija jeste odlučujuća, ali nije dovoljna garancija. Otuda bi pristupanje Srbijie Inicijativi za transparentnost ekstraktivnih industrija bio nužan korak kako bi se složene tehnologije realizovale na transparentan način i uz garanciju sloboda i prava građana Srbije da imaju stvarnu kontrolu.
Autor je bivši ministar spoljnih poslova SRJ i SCG i generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Među uhapšenima za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu su i ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić, kao i Jelena Tanasković, vršilac dužnosti generalne direktorke „Infrastruktura železnice Srbije". Vesić demantuje da je uhapšen i tvrdi da se sam prijavio istražnim organima
Raspala se država, raspao se sistem; da li je barem jedno od toga moglo da opstane, makar nauštrb onog drugog? Ili su bili vezani istom bodljikavom žicom?
Porast vojnog budžeta Srbije izazvaće reakcije drugih zemalja u našem regionu u kojem nismo uspeli izgraditi međusobno poverenje i predvidljivost. Ne treba biti spoljnopolitički ekspert da se već sada predvidi virtuelna trka u naoružanju zemalja u regionu koje to sebi ne mogu priuštiti
Privatni univerziteti, domaći i strani, dobiće pravo na finansiranje iz budžeta, a status budžetskog studenta verovatno će se deliti više po naklonosti i lojalnosti nego po zasluzi. Ne delim mišljenje ministarke prosvete da mladi ljudi odlaze iz ove zemlje zato što u njoj nema dobrih univerziteta. Oni odlaze iz ove zemlje zato što u njoj više nema nade. A bez kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti
Alija Balijagić ne može biti ni junak, ni hajduk, već samo dokaz nemoći države da kontroliše ekstremno nasilje. On je samo do kraja razgolićena slika surove društvene stvarnosti koja razume samo strah
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!