Glavnokomandujući oružanih snaga Ukrajine general Oleksandr Sirski kaže da se može zaustaviti napredovanje Rusije, jer to pre svega zavisi od hrabrih ukrajinskih vojnika i oficira
Glavnokomandujući oružanih snaga Ukrajine, general Oleksandr Sirski priznaje da su Rusi mnogo bolje opremljeni, da imaju više tenkova, borbenih vozila pešadije, vojnika i dodaje da je prvobitni broj ruskih vojnika od 100.000 angažovanih u invaziji na Ukrajinu narastao na 520.000, sa sa ciljem da ih do kraja 2024. godine od 690.000.
Sirskij kaže da je, kada je reč o opremi, odnos 1:2 ili 1:3 u korist Rusije i dodaje da se od 2022. godine broj ruskih tenkova se udvostručio, sa 1.700 na 3.500.
Dodaje da se broj ruskih artiljerijskih sistema utrostručio i da je broj oklopnih transportera porastao sa 4.500 na 8.900.
„Neprijatelj ima značajnu prednost u sili i resursima. Zato je za nas pitanje snabdevanja i pitanje kvaliteta, zaista u prvom planu“, kaže Sirski u intervjuu za The Guardian.
Česte pobede nad Rusima
Sirskij priznaje da su stvari „veoma teške“ i da ruski agresor napada ukrajinske položaje iz mnogo pravaca.
„Može li se zaustaviti napredovanje Rusije? Da naravno. Pre svega, to zavisi od naših hrabrih vojnika, naših oficira“,kaže Sirski.
On dodaje da su „otporne i herojske“ ukrajinske jedinice prilično često pobeđivale veće neprijateljske grupe.
Kao primer, naveo je najnoviji pokušaj Rusije da zauzme Harkov i susednu provinciju Sumi, što s enije dogodilo.
„Puzajuće“ pobede Rusije
Sirski kaže da je osujećen Putinov pokušaj da stvori „takozvani bezbednosni koridor“ pored ruske granice i Belgorodske oblasti.
Dodaje da Ukrajina može da odgovori i ukoliko se ostvare za sada samo glasine da Moskva planira još jedan napad na južni region Zaporožja.
On „puzajuće“ pobede Rusije opisuje kao „taktičke, lokalne dobitke, a ne kao operativni prodor“, kao što bi bilo zauzimanje nekog velikog grada.
„U principu, neprijatelj nije napravio nikakav značajan napredak“, kaže Sirski.
„Gubici Kremlja su tri puta veći od ukrajinskih“
Ističe da su ruski uspesi su imali zapanjujuću cenu u ljudskim životima.
„Gubici Kremlja su tri puta veći od ukrajinskih, možda čak i više u određenim pravcima. Njihov broj ubijenih je mnogo veći“, kaže Sirski.
On upoređuje svoju taktiku na bojnom polju sa onom koju koriste ruski komandanti, „koji su poznati po tome što su žrtvovali ogroman broj pešadijskih trupa da bi dobili 100 do 200 metara“.
„Za nas je veoma važno da sačuvamo živote naših vojnika. Ne branimo ruševine do smrti“, kaže Sirski.
Ističe da nije voljan da „postiže ciljeve po svaku cenu“ ili da tera svoje ljude u „uzaludne napade“, jer je ponekad potrebno preći na „povoljnije pozicije“.
Avioni F-16 bi pomogli
Usred skepticizma u pogledu izgleda Ukrajine da ostvari potpunu pobedu, Sirskij primećuje različite pozitivne pomake.
„Avioni F-16 bi ojačali protivvazdušnu odbranu Ukrajine. Oni bi omogućili Kijevu da efikasnije radi protiv ruskih krstarećih raketa i da precizno pogađa kopnene ciljeve. Međutim, postoje ograničenja za ono što bi F-16 mogli da postignu, jer bi morali da ostanu 40 kilometar ili više od linije fronta zbog rizika da će ih Moskva oboriti“, kaže Sirski.
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
