Retrospektivna izložba Mire Brtke u Rimu ocenjena je kao događaj kulturne diplomatije. U Pekingu gostuje Muzej savremene umetnosti sa izložbom konceptualne umetnosti, a u Parizu, pred početak Olimpijdkih igara, predstavljena je arhivska građa o srpskim Olimpijcima
U svetu su trenutno u toku tri velike izložbe koje predstavljaju Srbiju: pre dva dana je u Rimu, u Nacionalnoij galeriji moderne i savremene umetnosti otvorena retrospektivna izložba radova Mire Brtke, u Kulturnom centru Srbije u Pekingu izložba „Javno telo“ Muzeja savremene umetnosti trajaće još do ove srede, a izložba „Od Atverpena do Seula“ u Kulturnom centru Srbije u Parizu biće otvorena do petka.
Pariz
Povod ovoj poslednjoj su, nesumnjivo, predstojeće Olimpijske igre u Parizu. Izloženi su arhivski dokumenti koji pričaju o učešću srpskih olimpijaca od 1920. do 1988. godine kao predstavnika zajedničke jugoslovenske države (Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca / Jugoslavije i Federativne Narodne Republike / Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije). Ovaj period obuhvata VII Letnje olimpijske igre u Antverpenu (Anversu) do XXIV Letnjih olimpijskih igara u Seulu, koje su ujedno bile i poslednje igre na kojima su učestvovali predstavnici velike jugoslovenske države.
Peking
Izložba „Javno telo“ u Pekingu, fokusira se na prezentaciju performans akcija umetnika konceptualne umetnosti koja se razvijala krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina u Srbiji.
Predstavljeni su radovi iz kolekcije MSU umetnica Marine Abramović i Katalin Ladik, i umetnika Slobodana Ere Milivojevića, Nedeljka Neše Paripovića, Zorana Popovića i Balinta Sombatija.
Rim
Mira Brtka, čija će izložba u Rimu biti otvorena do 8. septembra, umetničku karijeru je upravo i započela u tom gradu. Organizatori kažu da je ovaj povratak Mire Brtke u Rim nastojanje da joj se oduže za sve što je uradila od šezdesetih godina prošlog veka na umetničkoj sceni Rima.
Njena retrospektivna izložba „Budućnost je iza nas“ postavljena je na 1000 metara kvadratnih izložbenog prostora ove prestižne rimske institucije kulture i prikazuje kapitalne radove iz opusa Mire Brtke – slike, skulpture, filmski rad i modni dizajn, reprezentativan izbor čuvenih Mirinih haljina – radove u vlasništvu Fondacije Mira Brtka iz Beograda.
Izložba je ocenjena kao događaj kulturne diplomatije i deo je širokog programa inicijativa predviđenih Sporazumom o kulturnoj i obrazovnoj saradnji između Vlada Srbije i Italije, odobrenog 2012. godine.
Mir Brtka je multidiciplinarna i multikulturalna umetnica, koja je aktivno, nekada i istovremeno, stvarala u oblastima filmske i pozorišne režije, dramaturgije, scenografije, animacije, slikarstva, veza, vajarstva, kostimografije, modnog dizajna i umetničkog aktivizma.
Zahvaljujući argumentima građana, korigovan je prvobitni projekat za rekonstrukciju Svetosavskog platoa. Umesto ranije predviđenog betona, biće posađeno 130 hrastovih stabala
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je 16 filmova na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Džejms Li Berk, Neonska kiša; s engleskog preveo Milo Pitaki; Veseli četvrtak, Beograd, 2026.
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
