Retrospektivna izložba Mire Brtke u Rimu ocenjena je kao događaj kulturne diplomatije. U Pekingu gostuje Muzej savremene umetnosti sa izložbom konceptualne umetnosti, a u Parizu, pred početak Olimpijdkih igara, predstavljena je arhivska građa o srpskim Olimpijcima
U svetu su trenutno u toku tri velike izložbe koje predstavljaju Srbiju: pre dva dana je u Rimu, u Nacionalnoij galeriji moderne i savremene umetnosti otvorena retrospektivna izložba radova Mire Brtke, u Kulturnom centru Srbije u Pekingu izložba „Javno telo“ Muzeja savremene umetnosti trajaće još do ove srede, a izložba „Od Atverpena do Seula“ u Kulturnom centru Srbije u Parizu biće otvorena do petka.
Pariz
Povod ovoj poslednjoj su, nesumnjivo, predstojeće Olimpijske igre u Parizu. Izloženi su arhivski dokumenti koji pričaju o učešću srpskih olimpijaca od 1920. do 1988. godine kao predstavnika zajedničke jugoslovenske države (Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca / Jugoslavije i Federativne Narodne Republike / Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije). Ovaj period obuhvata VII Letnje olimpijske igre u Antverpenu (Anversu) do XXIV Letnjih olimpijskih igara u Seulu, koje su ujedno bile i poslednje igre na kojima su učestvovali predstavnici velike jugoslovenske države.
Peking
Izložba „Javno telo“ u Pekingu, fokusira se na prezentaciju performans akcija umetnika konceptualne umetnosti koja se razvijala krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina u Srbiji.
Predstavljeni su radovi iz kolekcije MSU umetnica Marine Abramović i Katalin Ladik, i umetnika Slobodana Ere Milivojevića, Nedeljka Neše Paripovića, Zorana Popovića i Balinta Sombatija.
Rim
Mira Brtka, čija će izložba u Rimu biti otvorena do 8. septembra, umetničku karijeru je upravo i započela u tom gradu. Organizatori kažu da je ovaj povratak Mire Brtke u Rim nastojanje da joj se oduže za sve što je uradila od šezdesetih godina prošlog veka na umetničkoj sceni Rima.
Njena retrospektivna izložba „Budućnost je iza nas“ postavljena je na 1000 metara kvadratnih izložbenog prostora ove prestižne rimske institucije kulture i prikazuje kapitalne radove iz opusa Mire Brtke – slike, skulpture, filmski rad i modni dizajn, reprezentativan izbor čuvenih Mirinih haljina – radove u vlasništvu Fondacije Mira Brtka iz Beograda.
Izložba je ocenjena kao događaj kulturne diplomatije i deo je širokog programa inicijativa predviđenih Sporazumom o kulturnoj i obrazovnoj saradnji između Vlada Srbije i Italije, odobrenog 2012. godine.
Mir Brtka je multidiciplinarna i multikulturalna umetnica, koja je aktivno, nekada i istovremeno, stvarala u oblastima filmske i pozorišne režije, dramaturgije, scenografije, animacije, slikarstva, veza, vajarstva, kostimografije, modnog dizajna i umetničkog aktivizma.
Ukrali su nam vojsku, ukrali su nam emociju, rekao je Aleksandar Radić komentarišući najnoviju vojnu paradu u Beogradu, i setio se dokumentarnog filma „Parada“ Dušana Makavejeva iz vremena kad je svega toga bilo
Sa dve nagrade, za Vesnu Smiljanić Rangelov i Luku Tilingera, izdavačka kuća „Službeni glasnik“ pobednik je ovogodišnjeg izbora za nagradu „Neven“
Radove tri umetnika izabrala je galerija Novembar da, kao jedina iz Srbije, predstavi ovdašnju umetnost na poznatom sajmu umetnosti ArtAtina u Grčkoj
Izdavači traže od Beogradskog sajma knjiga da promeni termin Sajma knjiga kako ne bi obuhvatao 1. novembar. Kažu da Sajam knjiga u tom terminu nije moguć
Na konkursu Ministarstva kulture za umetničku igru najviše novca opredeljeno je Festivalu igre Aje Jung - 7.000.000 dinara i – folkloru. Ovaj konkurs treba shvatiti kao obračun Ministarstva za SNS propagandu sa kritički usmerenom javnošću, komentariše Marijana Cvetković. Više nema ni pokušaja da se prave da su barem delimično objektivni ili da delimično rade po zakonu - kaže Minja Bogavac
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
