Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ustav i zakoni o nadležnostima predsednika Republike, o Vladi i ministarstvima imaju jasno propisane odredbe, ali to u slučaju Vučića i njegovih poltrona ne važi, danas je zvanično preuzeo komandu i nad policijom... Ljudi koji su radni vek proveli u policiji i dogurali do najvažnijih funkcija, bili su tretirani kao obični posetioci
Aleksandar Vučić je danas, na funkciji predsednika Srbije ostvario svoj nedosanjani san – da bude novi „drug Tito“ – vrhovni komandant svih oružanih snaga. To što je
nezakonito i neustavno, u sadašnjoj Srbiji najmanje je bitno – najvažnije je da je on održao smotru jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, koje su mu se na taj način, u direktnom televizijskom prenosu, pretpotčinile.
Tito je, doduše, pod svojom komandom imao i Teritorijalnu odbranu, ali pošto nje u Srbiji više nema, Vučić će se, nije sumnjati, za to pobrinuti, da se formira.
Ustav i zakoni o nadležnostima predsednika Republike, o Vladi i ministarstvima imaju jasno propisane odredbe, ali to u slučaju Vučića i njegovih poltrona ne važi, danas je zvanično preuzeo komandu i nad policijom. Dačić je kao ministar unutrašnjih poslova bio samo statista, a premijer Miloš Vučević, kao osoba koja je po funkciji nadležna i odgovorna za rad MUP i policije – tek puki posmatrač.
Vučić, protivzakonito, iako samo gost na svečanosti povodom Dana policije, obavlja smotru policijskih jedinica, uz sve državne počasti, i onda ode u svoju počasnu ložu, da bi kasnije dodeljivao nagrede, neke zlatne plakete zaslužnim pripadnicima MUP, i održao „motivacioni govor“. Bili su pre Vučića i neki drugi predsednici Srbije – Tomislav Nikolić i Boris Tadić, i oni nisu izlazili iz okvira svojih ingerencija. Da nije tužno bilo bi karikaturalno.
Ovim događajem, a svo kompletno obezbeđenje i organizacija skupa bilo je podređeno Vučiću, pokazalo se da je on novi „drug Tito“, iliti „vrhovni komandant oružanih
snaga“, sad mu se pretpotčinila i policija, i to godi njegovoj sujeti.
Ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića za to je bilo baš briga, premijera Vučevića još manje, najgore je u svemu prošao pomoćnik direktora policije (direktor ni
zamenik nisu imenovani već godinama), časni profesionalac Dragan Vasiljević, koji je predao raport (znajući, kao profesionalac, da krši pravila struke, ali čekanje penzije je to uslovilo).
Igrano-scenski prikaz
Pozdravio Vučić policajce u ešelonima, sa onim „zdravo“, oni mu rutinski odgovorili „zdravo“ i kreće igrano-scenski prikaz, u glavnoj ulozi julovsko-esenesovski ovlašćeni izvršilac državnih uloga na tim manifestacijama Lepomir Ivković, sa saradnicima, režija dostojna Dragoslava Bokana, onda devojčice učenice srednje policijske škole, koje pevaju na plejbek (poniženje za te mlade devojke), i kreće „prikaz“. Tu pripadnici čudno nazvane i promovisane Jedinice za obezbeđenje spašavaju štićeno lice od napada nekih neprijatelja iz redova građana, onda ubijaju nekog teroristu, pa grupu njih, sa sve oklopnim vozilima i snajperistima iz helikoptera. Smešno da smešnije ne može biti. Ta jedinica ima u svom sastavu i nigde nikad formalizovanu „Antiterorističku grupu“, za koju se ne zna čemu služi, pored obučenih ljudi iz SAJ i Žandarmerije. Susret posle sa penzionisanim pripadnicima iz te nekadašnje uprave, njima nije smešno, nego su ogorčeni. „Pa oni misle da smo svi koji smo radili taj posao budale. Došli novi šefovi, koji nikad nisu radili ovaj posao, pa uveli nova pravila. Oni dižu borbene helikoptere za situaciju koju bi jedno odeljenje SAJ sa dva snajperista rešili u roku od par minuta nakon što stignu. Ovako, bitno je ispaliti stotine metaka iz oklopnih vozila“.
„Vrhovni komandant oružanih snaga“, kako će ga od danas nazivati, nije dočekao da oceni kraj vežbe kao „vrlo dobar“, otišao je odmah (državni poslovi su ispred svega), ali se sad zna da je on nadležan i za policiju, kakvi Vučević i Dačić, kao premijer i ministar.
U senci te vežbe ostao je gorak osećaj kako se organizatori ponašaju prema policijskim veteranima, da autor ovog teksta bude malo pristrasan – legendama tog posla. Ljudi koji su radni vek proveli u policiji i dogurali do najvažnijih funkcija, bili su tretirani kao obični posetioci.
VIP ličnosti i oni koji to nisu
Da ne navodim imena, svi su došli sa pozivnicama kao VIP ličnosti (i autor teksta među njima) i sa tog ulaza su vraćeni i oterani na onaj gde idu građani. Bio sam sa dva generala u penziji i tri pukovnika, sreli se usput. Prava organizacija, nasleđena „vulinizacijom“ MUP. Prolaze razni hohštapleri u državnim vozilima, njima je ulazak i parking omogućen, a veteranima policije ne, jer su došli peške. Ovi novi kadrovi JZO ne znaju ko su Boro Banjac, Mile Novaković, Ljuba Aleksić, Stojadin Jovanović i ostali. Glavna reč im: Ne možete ovuda proći, niste VIP. Na moje pitanje zašto, prostodušni odgovor pandura umnom bolu nestasalog: Idete peške, niste došli automobilima. Po tom se, izgleda, procenjuje ko je ko. Odemo do ulaza za građane, prođemo KD kontrolu, i onda nova prepreka – ne može se ući bez one propusnice (klepke) oko vrata. Tu se nađe jedan od starijih ljudi iz JZO, prepozna ljude, i kaže ovim pustite ih. Ali onda dolazi nova prepreka, ulazak na tribine ispod svečane bine. Opet pandur ne dozvoljava. Džaba objašnjavanja. I ponovo Goran iz JZO i žena iz protokola rešavaju stvar, pošto dvojica od bivših zvaničnika MUP kažu – idemo kući, kog đavola smo ovde i dolazili. Puštaju ih, kao i mene, ali mi đavo ne da mira, krećem iznova u „maraton“, po onoj vrućini nije lako proći pola kilometra nazad. Oni koji nisu pustili da se uđe na ulaz gde se dele propusnice, i dalje neodustajni: Ne može. Kaže mi jedan, ne znajući ko sam: Kolega, ti znaš šta je naređenje. Najiskrenije priznanje čoveka policajca dovedenog ko zna iz koje privatne firme, bez dana iskustva u MUP – slepo poštuju naredbu.
To je današnja policija i njen Dan. I džaba posle izvinjenje organizatora, da je bilo propusta. Da bi štedeli papir, pozivnice su slali elektronski. Ali zato ti iz JZO, verovatno elektronski „nepotkovani“ (nisu čuli za „digitolizacijo“ Ane Brnabić), nisu priznavali na primer propusnice za parking očitane na mobilnom, tražili su odštampane na papiru.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve