Stvar traži debele živce i pola sata kruženja… Nekada je lakše proći kroz ceo Beograd nego naći parking-mesto. „Vreme“ istražuje zašto je tako i kako uopšte rešiti ovaj problem koji mori mnoge Beograđane
„Da bih stigao do posla, sa jednog kraja grada na drugi, lakše mi je da idem autom. Međutim da bih našao parking u okolini posla potrebno mi je u proseku oko dvadeset minuta, nekada i više“, kaže Daniel (26). Sa Banovog brda do centra kreće znatno ranije – da bi našao parking.
„To traženje leti ume da bude gadno zbog prevelike vrućine, gužve i nervoze među vozačima. Proći će nam životi u putu i traženju gde da se parkiramo“, žali se on.
I golim okom se vide skoro uvek zauzeta parking mesta ispred zgrada, garažna mesta koja su postala vid biznisa jer je potražnja velika. Neka mesta se iznajmljuju na dan ili čak na sat.
Da je broj parking-mesta u Beogradu nedovoljan, potvrđuju i iz Sekretarijata za saobraćaj.
„Osnovni razlozi nedostatka parking mesta su nasleđeno stanje saobraćajnog prostora, propusti u prethodnom periodu u planiranju i izgradnji potrebnog broja parking mesta uz objekte određene namene, porast stepena motorizacije, broja putovanja i zahteva za parkiranjem“, poručuju iz Sekretarijata.
U centralnom delu Beograda, kako objašnjavaju, uveden je zonski sistem parkiranja sa namerom da se postojeći broj parking mesta ponudi većem broju korisnika.
Naglašavaju da se rešavanju problema prvenstveno treba pristupiti obezbeđivanjem dodatnih kapaciteta za parkiranje, ali ne na ulicama već u vidu dodatnih parking-garaža.
Ko je kriv?
„Problem parkiranja je i investitorski urbanizam i gradnja kvadrata, konstantno svaki dan“, kaže pak saobraćajni inženjer Igor Velić iz udruženja „Institut za urbanu mobilnost”.
„Imate male ulice, recimo na Voždovcu gde su sve privatne kuće, gde jedva dva auta mogu da se mimoiđu i oni u tim ulicama prave zgrade od tri ili četiri sprata. Naravno da ćemo imati problem sa parkiranjem a samim tim i sa zagušenjem saobraćaja, a problem nastaje i kod komunalne mreže, kanalizacije, vodovoda“, dodaje Velić za „Vreme“.
On kaže da je i problem parkiranja deo velikog problema urbanizma. Velić kritikuje Sekretarijat grada Beograda za saobraćaj posebno jer „mimo zakona okupira“ deo trotoara parkiranim vozilima.
„Ugrožava se bezbednost i pešaka i saobraćaja. Čak i ako se dozvoli na trotoaru parkiranje, mora da se ostavi 1,6 metara za pešake, ali to Sekretarijat ne ostavlja“, naglašava Velić.
Bajka zvana urbana mobilnost
Kako Velić kaže, jedino pravo rešenje je grad u kojem primat preuzimaju gradski prevoz i bicikli, a ne automobili.
„Problem parkiranja toliko je dubok da u Beogradu nemate zelene površine jer se pretvaraju u podzemne i nadzemne garaže. Kakvu infrastrukturu gradite takve ćete učesnike u saobraćaju da imate“, zaključuje Velić.
Na plan urbane mobilnosti ukazuje i Zoran Rubinjoni iz Centra za planiranje urbanog razvoja i dodaje da je ideja oko parkiranja i uvođenja zona bila da se smanji vreme zadržavanja i poveća broj izmena za jedno parking mesto.
Sadašnji tarifni sistem po garažama i po zoniranim parking mestima, u poređenju sa cenama javnog prevoza i taksija, takav je da se ljudima više isplati da dolaze kolima.
„Politika grada mora da stimuliše korišćenje garaža a da destimuliše korišćenje parking-mesta na otvorenim prostorima“, objašnjava Rubinjoni i navodi primere da se u svetu prave velike podzemne garaže ispod velikih trgova i parkova.
Primer u Beogradu jeste Pionirski park ili garaža kod Vukovog spomenika. U gradovima poput Amsterdama i Beča, parking u samom centru grada iznosi i do trideset evra dnevno, dok je kod nas dnevna karta oko 900 dinara.
„Sredstva koja se prikupe od parkiranja uključujući dnevne karte ili kazne za parkiranje, treba da budu usmerene za izgradnju novih parking-mesta u nadzemnim ili podzemnim garažama, na poboljšanje javnog prevoza“, poručuje Rubinjoni.
Ko i kako režira?
Kako Rubinjoni objašnjava, postoje dva načina za utvrđivanje potrebnih parking mesta. Jedna od metoda su urbanistički planovi. Ko gradi zgradu, morao bi da obezbedi 1 ili 1,2 parking mesta za svaki stan u zgradi.
„Postoje i norme za poslovne zgrade ili stadione gde se proračunavaju brojevi zaposlenih i posetilaca“, objašnjava i dodaje da se pri izgradnji novih zgrada problem parking mesta u planovima rešava podzemnim garažama ali da se one obično ne realizuju.
„Sa jedne strane jer nema para, a sa druge što to zahteva ozbiljne pripreme, projekte, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa što je najkomplikovanije“, kaže i dodaje da je u Beogradu planirano nekoliko garaža, ali nikako da se krene sa izgradnjom.
Navodi primere garaže Studentski trg, koja nikako da krene sa realizacijom zbog problema sa arheološkim nalazištem. Trenutno, kaže, trebalo bi da se izgradi nova garaža pored Skupštine, a planira se i jedna posle Brankovog mosta.
Trenutno u Beogradu, po navodima JKP Parking servisa, na teritoriji deset gradskih opština nalazi se oko 34.000 parking mesta u zoniranom području, a vozačima je na raspolaganju i oko 9.250 parking mesta u garažama i na parkiralištima.
Prema podacima republičkog zavoda za statistiku broj putničkih automobila za 2022. godinu u Beogradu iznosi 664.092. Treba dodati radna, teretna vozila kao i vozila onih koji se turistički ili makar u prolazu kreću kroz grad.
Nakon pobune univerzitetskih profesora protiv zakonskih izmena koje bi omogućile da ministar obrazovanja po sopstvenom nahođenju stranim fakultima dodeljuje dozvolu za rad, Vlada je povukla svoj predlog. Vučić je zbog toga bio baš ljut. Šta je sve bilo sporno u Predlogu zakona
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
