Konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje Čukaričkog rukavca raspisan je pre šest godina, a od tada se nije uradilo ništa. Zeleni tepih mulja, neprijatni mirisi i otpad navodno su prečišćeni, a ovom zalivu preti opasnost da postane deo dubaijevske strukture Beograda na vodi, umesto oaze za sport i rekreaciju u interesu Beograđana
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne organe da hitno urede Čukarički rukavac, jer se od 2018. godine ništa nije uradilo.
Ta organizacije je saopštila da je konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje uređenja Čukaričkog rukavca održan pre čitavih šest godina.
U ovom delu Beograda se nalaze veslački, kajakaški i nautički klubovi, a prostor se koristi za veslanje, šetnju, biciklizam i rekreaciju.
„Rešenje koje je pobedilo na konkursu predvidelo je uređenje obaloutvrde, sportskih površina na vodi i akvatorija, kao i uređenje same marine, što bi doprinelo boljem kvalitetu života i razvoju sporta i rekreacije“, ističe se u saopštenju.
Marina ili neboderi
Beogradska firma Novkol osvojila je u septembru 2018. prvu nagradu na konkursu za urbanističko-arhitektonsko rešenje uređenja Čukaričkog rukavca čija površina obuhvata oko 42,6 hektara, od čega je 20,8 hektara teritorija i oko 21,8 hektara akvatorija.
Ovo rešenje predviđalo je svetlu budućnost zaboravljenom rukavcu. Usvojeno rešenje dizajna marine u kategoriji „tri sidra“, predviđa da marina na Čukaričkom zalivu bude najmodernija u okruženju, sa brojnim raznolikim dodatnim multifunkcionalnim sadržajima, čime bi postala pionir u podizanju standarda za izgradnju svih budućih marina na rekama u celom regionu.
Govorilo se tada kako bi ova marina mogla da bude „magnet za nautičare širom cele Evrope”. Reči, ipak, nisu do sada sprovedene u dela.
U međuvremenu, investitor projekta Beograd na vodi dobio je još 327 hektara zemljišta, trostruko veću površinu nego što je do sada imao.
Novom odlukom Vlade, Beograd na vodi širi se i na Beogradski sajam, parcele Stare šećerane, deo novobeogradske obale, pa i na Čukarički rukavac.
Vrednost zemljišta koje sada odlazi u ruke privatnika meri se u milionima evra. Nije, međutim, sigurno da će novih 327 hektara biti i kraj širenja Beograda na vodi.
Pročišćavanje mulja i otpada
„Zeleni tepih” mulja često je prekrivao ovaj zaliv tokom letnjih meseci, zbog, kako je još 2017. utvrdio Gradski zavod za javno zdravlje, izlivanja kanalizacije.
Niz šetalište se mogao primetiti i red smeća koje je prouzrokovalo neprijatan miris.
Prema objašnjenju Republičke direkcije za vode, ova pojava je uobičajena, a nastala je zbog nepovoljne meteorološke i hidrološke situacije. Tada je rečeno i da će se stanje na ovom potezu poboljšati sa promenom hidrološke situacije.
Situacija je danas, barem što se tiče zagađenja, znatno bolja, tvrdi Božidar Borčanin iz Udruženja ljubitelja Čukaričkog zaliva.
„Od kada je Šećerana prestala sa radom, situacija je mnogo bolja. I taj otpad koji dolazi, vetar nanosi u zaliv iz Topčiderske reke”, kaže Borčanin za „Vreme“.
Dodaje da su vlasnici čamaca i splavova poprilično uredni i da pomažu da se rukavac čisti.
Veliko čišćenje Čukaričkog rukavca organizovano je na proleće 2021. godine. Tada je Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode” za 60 radnih dana uspelo da ukloni oko 40.000 kubika mulja.
Radovima nije otklonjen uzrok lošeg kvaliteta vode, već je samo sanirano nastalo stanje i otklonjeni su mulj i prljavština.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
