Konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje Čukaričkog rukavca raspisan je pre šest godina, a od tada se nije uradilo ništa. Zeleni tepih mulja, neprijatni mirisi i otpad navodno su prečišćeni, a ovom zalivu preti opasnost da postane deo dubaijevske strukture Beograda na vodi, umesto oaze za sport i rekreaciju u interesu Beograđana
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne organe da hitno urede Čukarički rukavac, jer se od 2018. godine ništa nije uradilo.
Ta organizacije je saopštila da je konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje uređenja Čukaričkog rukavca održan pre čitavih šest godina.
U ovom delu Beograda se nalaze veslački, kajakaški i nautički klubovi, a prostor se koristi za veslanje, šetnju, biciklizam i rekreaciju.
„Rešenje koje je pobedilo na konkursu predvidelo je uređenje obaloutvrde, sportskih površina na vodi i akvatorija, kao i uređenje same marine, što bi doprinelo boljem kvalitetu života i razvoju sporta i rekreacije“, ističe se u saopštenju.
Marina ili neboderi
Beogradska firma Novkol osvojila je u septembru 2018. prvu nagradu na konkursu za urbanističko-arhitektonsko rešenje uređenja Čukaričkog rukavca čija površina obuhvata oko 42,6 hektara, od čega je 20,8 hektara teritorija i oko 21,8 hektara akvatorija.
Ovo rešenje predviđalo je svetlu budućnost zaboravljenom rukavcu. Usvojeno rešenje dizajna marine u kategoriji „tri sidra“, predviđa da marina na Čukaričkom zalivu bude najmodernija u okruženju, sa brojnim raznolikim dodatnim multifunkcionalnim sadržajima, čime bi postala pionir u podizanju standarda za izgradnju svih budućih marina na rekama u celom regionu.
Govorilo se tada kako bi ova marina mogla da bude „magnet za nautičare širom cele Evrope”. Reči, ipak, nisu do sada sprovedene u dela.
U međuvremenu, investitor projekta Beograd na vodi dobio je još 327 hektara zemljišta, trostruko veću površinu nego što je do sada imao.
Novom odlukom Vlade, Beograd na vodi širi se i na Beogradski sajam, parcele Stare šećerane, deo novobeogradske obale, pa i na Čukarički rukavac.
Vrednost zemljišta koje sada odlazi u ruke privatnika meri se u milionima evra. Nije, međutim, sigurno da će novih 327 hektara biti i kraj širenja Beograda na vodi.
Pročišćavanje mulja i otpada
„Zeleni tepih” mulja često je prekrivao ovaj zaliv tokom letnjih meseci, zbog, kako je još 2017. utvrdio Gradski zavod za javno zdravlje, izlivanja kanalizacije.
Niz šetalište se mogao primetiti i red smeća koje je prouzrokovalo neprijatan miris.
Prema objašnjenju Republičke direkcije za vode, ova pojava je uobičajena, a nastala je zbog nepovoljne meteorološke i hidrološke situacije. Tada je rečeno i da će se stanje na ovom potezu poboljšati sa promenom hidrološke situacije.
Situacija je danas, barem što se tiče zagađenja, znatno bolja, tvrdi Božidar Borčanin iz Udruženja ljubitelja Čukaričkog zaliva.
„Od kada je Šećerana prestala sa radom, situacija je mnogo bolja. I taj otpad koji dolazi, vetar nanosi u zaliv iz Topčiderske reke”, kaže Borčanin za „Vreme“.
Dodaje da su vlasnici čamaca i splavova poprilično uredni i da pomažu da se rukavac čisti.
Veliko čišćenje Čukaričkog rukavca organizovano je na proleće 2021. godine. Tada je Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode” za 60 radnih dana uspelo da ukloni oko 40.000 kubika mulja.
Radovima nije otklonjen uzrok lošeg kvaliteta vode, već je samo sanirano nastalo stanje i otklonjeni su mulj i prljavština.
Tokom više od šest meseci koliko traju blokade fakulteta u Srbiji, više puta su pominjani različiti datumi kao poslednje za nastavak godine, a sada se pojavio 9. jun
U Beogradu u poslednjih 10 godina nije sagrađen nijedan stan za socijalno najugroženije, podaci su organizacije A11
Prema navodima naučnika, švajcarski glečeri su između 2022. i 2023. izgubili leda koliko od 1960. do 1990. godine. Glečeri i ledeni štitovi čuvaju oko 70 odsto svetskih zaliha slatke vode, a prema podacima naučnika, dve milijarde ljudi širom sveta zavise od vode iz glečera za svoje osnovne svakodnevne potrebe
Izbor za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) upao je u novu fazu. Skupštinski Odbor za kulturu i medije o njima raspravlja u petak (30. maj), a Građanske inicijative među predlagačima i kandidatima našle su brojne neregularnosti
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
