Sutra počinju Dani savremenog plesa, festival koji je nastao iz želje da se i u Bosni i Hercegovini razvije ova umetnost, a uz pomoć kolega iz Beograda
Festival Dani savremenog plesa u Sarajevu je rezultat pozitivne prakse. Konkretno, u pitanju je saradnja Instituta za umetničku igru iz Beograda, i udruženja „Živimo balet“ iz Sarajeva započeta prošle godine, iz koje je nastao pomenuti festival.
Sutra će biti svečano otvoreno njegovo ovogodišnje izdanje na sceni Sarajevskog ratnog teatra 18. juna predstavom „Darija“ francuske umetnice Sophie Bosquet, koju je i beogradska publika imala prilike da vidi u okviru ovogodišnjeg Festivala Sola.
Festival je nastao iz udruženja „Živimo balet“ koji je pre pet godina u Sarajevu pokrenula Nataša Hajdarević i okupila partnere iz regiona i Evrope. A sve to, kako kaže za „Vreme“, u „želji da u Bosni i Hercegovini podstakne savremeni ples, zato što gotovo da ga i nema“. Organizovano je nekoliko rezidencijalnih programa tokom kojih je nastalo nekoliko projekata.
A onda se ispostavilo da je „istovremeno bilo potrebno edukovati i publiku, koja nije imala kontakt sa savremenim plesom“, kaže Nataša Hajdarević, pa je tako, u razgovorima sa Aleksandrom Ilićem profesorom Instituta za umetničku igru iz Beograda, došlo i do ideje o osnivanju festivala.
„Predstave su besplatne, namerno, kako bi došlo što više ljudi i upoznalo se sa savremeninim plesom“, kaže Nataša Hajdarević.
Koreograf Aleksandar Ilić i profesor Instituta kaže za „Vreme“ da „kako je osnovna delatnost Instituta za umetničku igru iz Beograda – edukacija, prirodno je bilo da dođe do saradnje u pomoći oko saveta, stručnog kadriranja i pomoći oko uspostavljanja Dana savremenog plesa s ciljem ne samo promocije savremene igre, već i stvaranja nove publike odnosno edukcije iste.“
Objašnjava da Institut kao koorganizator „predlaže projekte iz Srbije i regiona, i ustupa svoje profesore i saradnike za edukacione programe“, i navodi da iz Beograda ove godine dolazi solo predstava Dušice Pejić „Kinetički crteži“ i „Na koncu“ koreografkinje Mine Ćirić.
Naslov festivala „Ujedinjeni kroz ples“ sugeriše, kaže Hajdarević, da je umetnička igra univerzalni jezik svih ljudi, i da ne predstavlja prepreku u razumevanju.
Aleksandar Ilić kaže da se „na taj način biraju aktuelne predstave umetnika iz regiona i sveta, ne zapostavljajući produkciju BiH, podjednako i u instituciji poput baleta Narodnog pozorišta u Sarajevu, i na nezavisnoj plesnoj sceni koja se u ovoj zemlji tek stvara“. Primer pomenute zastupljenosti institucije i nezavisne scene su baleti „Bolero“ i Karmen“ Baleta Narodnog pozorišta iz Sarajeva i presna predstava o femicidu „Žena“ mlade umetnice Sare Đurić iz Bosne Hercegovine.
Iz Crne Gore i Severne Makedonije dolaze Natalija Trifunović i Bisera Dimčeva sa plenom predstavom „Jezgr(o)“.
Dani savremenog plesa traju do 22. juna.
Najpre je saopšteno da honorari za umetnike na 61. Oktobarskom salonu nisu predviđeni. Onda su pojedinim umetnicima ponuđeni honorari dvostruko veći nego prethodnih godina
Nakon što je izvesni Marin Medak pozvao hrvatske branitelje i sve građane da bojkotuju beogradsku predstavu "Ljudi odozgo", gostovanje u Osijeku je otkazano. Razlog: u njoj glumi Sergej Trifunović koji „nije dobrodošao zbog svojih ranijih izjava o Hrvatskoj“
Klementina Suhanov, Gombrovič. Ja, genije;
s poljskog prevela Milica Markić, Službeni glasnik, Beograd, 2025
Nezaborav(lje)na hebrejska i jidiš književnost,
odabrala i priredila Laila Šprajc, Židovska općina, Zagreb, 2025
Danas su zahtevi za normalnošću postali složeniji nego ikada. Treba biti uspešan, ali ne opsednut uspehom. Ambiciozan, ali ne iscrpljen. Emotivan, ali stabilan. Autentičan, ali društveno prilagođen. Informisan, ali ne uznemiren. Politički odgovoran, ali ne previše političan. Zdrav, negovan, produktivan, zaljubljen, seksualno ispunjen, finansijski siguran, psihološki osvešćen i, po mogućnosti, opušten. Zato normalnost sve više liči na posao sa punim radnim vremenom
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
