„Ova tužba predstavlja šok za sve", ocenila je za "Vreme" izvršna direktorka fondacije „Slavko Ćuruvija" Ivana Stevanović
Izvršna direktorka fondacije „Slavko Ćuruvija“ Ivana Stevanović je ocenila za „Vreme“ da tužba Milan Radonjića predstavlja „šok za sve“.
Ponovila je da je ova tužba je posledica atmosfere u društvu koju kreira vlast.
„Zarobljena država ne razrešava i ne kažnjava zločine činjene za njen račun i u njeno ime. Nasilje i zločin se veličaju i ohrabruju, a zločinci slave kao heroji. Svaka vrsta kritike na račun sadašnjih i prošlih grehova vlasti se najbrutalnije guši“, saopšteno je iz fondacije „Slavko Ćuruvija“.
Kako je navedno, tužba Radonjića nastavak progona Slavka Ćuruvije, 25 godina nakon što je ubijen.
„Slavko Ćuruvija fondacija će nastaviti da neguje sećanje na novinara čije ime nosi, ali i da insistira na kažnjavanju svih napada na novinare. Najpre oslobađajućom presudom, a sada i zastrašivanjem tužbama, takvi napadi se ohrabruju. Na to ne pristajemo“, stoji u saopštenju fondacije.
Podsetimo, bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti, Milan Radonjić, jedan od četvorice optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije koji su u februaru oslobođeni odlukom Apelacionog suda, tužio je Slavko Ćuruvija fondaciju zbog saopštenja u kome smo izrazili neslaganje sa tom presudom. Zbog povrede ugleda i časti, Radonjić od Fondacije traži odštetu od 500.000 dinara.
Gunjić: Zaprepašćujući čin
Tužbu smatra pritiskom i pokušajem zastrašivanja i Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik Cenzolovke, portala koji se bavi temama od značaja za slobodu medija i čiji je osnivač ova fondacija.
„To je jedan zaprepašćujući čin, da oni tuže fondaciju. To je šokantno. I najavljeno je da će nastaviti sa tužbama. Iza fonadacije stoji ćerka Slavka Ćuruvije, a ubijen je njen otac“, podseća Gunjić.
Nada se da će doći reakcija državnih institucija.
„Očekujem da sud odbaci ovakve tužbe, ali nisam siguran da će se to dogoditi. U državi u kojoj živimo i sa sudstvom koje imamo, možemo da očekujemo ono što se događalo drugim medijima, odnosno da fondacija bude drakonski kažnjena zbog slobode koju su uzeli na sebe“, kaže sagovornik „Vremena“.
Ističe da je poenta u daljem zastrašivanju medija.
„Kao da su se ponovo pojavile one snage iz devedesetih godina koje su terorisale društvo, i koje su dobile novu snagu“, zaključuje Gunjić.
Policija je rasturila blokadu meštana u Botunu koji su telima sprečavali početak radova na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, nakon čega je privedeno pedesetak građana, među njima i predsednik Opštine Zeta Mihailo Asanović, dok je lider Demokratske narodne partije Milan Knežević, koji je bio sa okupljenima, poručio da će izaći iz Vlade
Studenti u blokadi objavili su da je tokom akcije u nedelju, 28. decembra, sakupili gotovo 400.000 potpisa
Šatori ispred Narodne skupštine su uklonjeni, a na njihovom mestu nikli su novogodišnji štandovi. Ćacilend se ubrzano uklanja, a prolaz iza ograda je sada moguć svima
Novosadsko Više javno tužilaštvo podnelo žalbu na rešenja o obustavi postupka protiv Gorana Vesića, Jelene Tanasković, Anite Dimoski, Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića
Strpljenje se isplatilo. Ćaciclend je konačno kapitulirao. Dok radnici demontiraju šatore, prolaz platoom ispred Narodne Skupštine je ponovo slobodan za pešake
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
