Novac namenjen Ministarstvu finansija za program realizacije infrastrukturnih projekata od značaja za Srbiju preusmeren je novoosnovanoj Kancelariji za javnu i kulturnu diplomatiju koji vodi Arno Gujon
Novoosnovanoj Kancelariji za javnu i kulturnu diplomatiju prebačeno je 367.512.000 dinara (oko 3,1 miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve za redovan rad, saznaje Nova ekonomija.
Ovaj novac je prvobitno bio namenjen Ministarstvu finansija za program realizacije infrastrukturnih projekata od značaja za Srbiju, konkretno za eksproprijaciju zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih projekata.
Neplanirana sredstva
Međutim, novac se sada prenosi u tekuću budžetsku rezervu i potom raspoređuje Kancelariji javnu i kulturnu diplomatiju radi „obezbeđivanja neplaniranih sredstava potrebnih za redovan rad“.
Ovih 367,5 miliona dinara biće raspoređeno za različite aktivnosti Kancelarije.
Deo od oko 75 miliona dinara namenjen je za „stručne i operativne poslove“ Kancelarije, između ostalog za plate, doprinose, socijalna davanja, troškove putovanja, poreze, tekuće održavanje, mašine i opremu…
Ostatak novca je podeljen na dva jednaka dela od po 146,25 miliona dinara namenjena za aktivnosti u oblasti javne diplomatije, odnosno u oblasti kulturne diplomatije.
Vlada Srbije je sredinom maja osnovala Kancelariju za javnu i kulturnu diplomatiju. Kancelarija treba da se bavi stručnim poslovima koji se odnose na učešće u obaveštavanju domaće i strane javnosti o potencijalima i nacionalnim interesima Srbije, kao i učešće u aktivnostima „u cilju predstavljanja srpske kulture, istorije, vrednosti, duhovnosti, umetnosti, jezika, nauke i sporta u svetu“.
Kancelariju kao vršilac dužnosti vodi poznati humanitarac Arno Gujon, koga je Vlada Srbije postavila na tu funkciju na period od šest meseci. Gujon je ranije bio i državni sekretar, kada se bavio odnosima sa dijasporom kao i sa srpskom zajednicom na Kosovu i Metohiji.
Od ekstremne desnice do funkcije u Vladi Srbije
Vlada Srbije je 26. novembra imenovala Gujona za vršioca dužnosti direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, piše RSE.
Na društvenoj mreži Tviter, Gujon se Vladi Srbije, ministru spoljnih poslova Nikoli Selakoviću, ali i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, zahvalio na „poverenju i prilici da sa najvišeg državnog vrha radi za Srbiju“.
Iako je javnosti u Srbiji Gujon poznat kao humanitarac koji pomaže Srbima na Kosovu, u Francuskoj je zabeleženo i njegovo političko delovanje u ekstremno desničarskom Bloku identitaraca.
Taj pokret su 2003. godine osnovali članovi ekstremno desničarske grupe Unité Radicale, koja je zabranjena nakon što je njihov simpatizer pokušao atentat na francuskog predsednika Žaka Širaka 2002. godine.
Iz Francuske se ekstremno desničarski pokret Identitaraca raširio Evropom.
Kako je Gujon sam priznao za televiziju N1, član Bloka identitaraca bio je „šest meseci, od 2010. do 2011. godine“, ali je pokret opisao „ni kao levicu ni kao desnicu“.
Srpsko državljanstvo za Gujona
Gujon je 2015. godine rešenje o srpskom državljanstvu, uručio mu ga je ministar policije Nebojša Stefanović, koji je i pokrenuo inicijativu pred Vladom da Gujon dobije državljanstvo Srbije.
„Gujon je ljubav prema našoj zemlji pokazao nebrojeno mnogo puta. Sa svojim timom iz nevladine organizacije ‘Solidarnost za Kosovo’ osmišljava akcije, angažuje i animira francuske firme i pojedince da doniraju pomoć, a potom je nosi ugroženim Srbima na Kosovu i Metohiji”, istakao je tada Stefanović.
Zbog odluke Skupštine da omogući rušenje zgrade Generalštaba, studenti Beogradskog univerziteta organizuju protest ispred Tužilaštva za organizovani kriminal, zahtevajući potpunu i transparentnu istragu
Devet osoba, uključujući petoro dece, evakuisano je u četvrtak, 19. novembra, iz poplavljenih domaćinstava na području Vranja, nakon što su obilne padavine podigle nivo Južne Morave i dovele do poplava na jugu Srbije
Odlaganje izbora ništa neće doneti Aleksandru Vučiću, kaže politikolog Dejan Bursać. Vlastodržac još jedino može da se nada raskolu na opozicionoj sceni
Obraćanju Dijane Hrke prisustvovalo je tridesetak građana
Kosovo nije dobilo novu Vladu, pošto je za mandatara Gljuka Konjufca glasalo 56 poslanika, dok je 53 bilo protiv
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
